Меркeл-сезона пролази, Немцима треба фрау која бије оклагијом или јаки Баварац

НАРОДИМА ПО СВЕТУ СУ ДОЈАДИЛИ БЕЗЛИЧНИ ЛИДЕРИ – ДОЛАЗИ ВРЕМЕ НЕОБИЧНИХ

• Меркелова успешно упропашћује Немачку, она је једна стидљива бивша девојчица с великим формама жене, али се још увек стидљиво креће
• Амерички естаблишмент  је досадио чак и белој држави Њу Хемпшир, због чега су демократе у држави дале предност професору-социјалисти. За Америку — невиђену наклоност! Код републиканаца води Доналд Трамп, риђи панкер од 70 лета. Тај човек је пре такмичења у Њу Хемпширу позвао људе да гласају за њега у стилу: „ако вам је мука“
• Американцима је, очигледно, већ мука од Обаме, тамнопутог протежеа белих кланова Кенеди и Клинтон. Он се креће плесним ходом харлемског хулигана-дугајлије. Међутим, приметно је да он није сигуран у себе, он није отац Америке, већ њен син. Масе су спокојније када је на власти Отац. Зато боље шансе од Клинтонове имају Трамп и Сандерс
• Турци су, када им је дата могућност да на свеопштим директним изборима изаберу председника, изабрали Ердогана који подсећа на злог, овејаног радника. Он је импулсиван и пун гневног такмичарског духа. Његов темперамент није дорастао његовој земљи од 80 милиона људи, лепој и пољопривредној. Он ће упропастити Турску

Пише: Едуард ЛИМОНОВ     

          ЊУ Хемпшир — сићушна држава, свега милион и триста осамнаест хиљада душа. Од тога белци чине огромну већину - 93,9 одсто.

          Њу Хемпшир је први прогласио своју независност од Велике Британије, и девиза му није наивна: Live free or die! — Живи слободно или умри!

          Можда се због њених борбених историјских заслуга овој држави и посвећује таква диспропорционална пажња на сваким председничким изборима. Сматра се да „по правилу, кандидати који победе у Њу Хемпширу постају званични кандидати партије за функцију председника САД“.

          Разлика између предизбора у Њу Хемпширу и кокуса у Ајови је у томе што су у Ајови анкету организовале саме партије, односно у Ајови су своје мишљење изнели партијски активисти — Републиканске и Демократске, а у Њу Хемпширу су то већ радиле власти државе. То су фактички избори, њихова почетна фаза.

         Тако да Американци могу, као Јуриј Гагарин, да узвикну: „Полећемо!“.

         А ево докле су стигли у Њу Хемпширу. Код демократа је први на циљ стигао професор Берни Сандерс, он је добио 56 одсто гласова демократа. Он је рођен 1941. године, социјалиста је који хвали скандинавски модел.

         Сандерс истиче да су узрок економске неједнакости у САД пре свега милијардери и богаташи са Вол Стрита.

         Друга је са 40 одсто гласова била Хилари Клинтон. О њој све говори то што је — жена Била Клинтона, бившег америчког председника США, а била је и државни секретар. Она је типична старија жена из америчког естаблишмента, прилично досадна и морално застарела.

         Амерички естаблишмент  је, како видимо, досадио чак и белој држави Њу Хемпшир, због чега су демократе у држави дале предност професору-социјалисти. За Америку — невиђену наклоност!

         Код републиканаца води Доналд Трамп, риђи панкер од 70 лета. Тај човек је пре такмичења у Њу Хемпширу позвао људе да гласају за њега у стилу: „ако вам је мука“.

         И очигледно им је мука, зато што је Трамп стигао први на циљ са 34 одсто гласова, иза њега је, са свега 13 одсто гласова — сенатор Рубио латиноамеричког порекла. А љубимац републиканске елите сенатор Тед Круз је тек трећи.

         Шта то говори?

         Па, исто што и предност коју су демократе дале Сандерсу: Американцима су досадили банални кандидати, мука им је од њих.

         Шта ће даље бити у изборној кампањи у Сједињеним Државама – видећемо.

         Али, очигледна је тенденција да се предност даје необичним кандидатима у односу на обичне, безличне.

         За Русију је Трамп најбољи кандидат. Он говори Американцима: доста је било да будемо светски полицајац и да летимо као мува без главе по земаљској кугли штитећи земље које издржавамо. Време је да се вратимо у Америку, сва пажња треба да буде усмерена на потребе грађана.

         Однос Трампа према мигрантима је одвратан: обећава да ће изградити зид према Мексику који ће заштити Америку од илегалних мексичким миграната, обећава да ће забранити муслиманима улазак у Америку.

         Нама би више одговарао Трамп, његов гнев је више усмерен према супарницима-Американцима, према естаблишменту. Према Русији је cool, сматра њено понашање у свету нормалним понашањем велике силе.

         Сандерс жели да раскулачи богаташе. Зачуђујуће, али судећи по анкетама у Њу Хемпширу, Сандерса је подржала омладина Демократске странке.

         И генерално је потражња за баналним лидерима, који нит смрде нит миришу, у свету опала.

         Американцима је, очигледно, већ мука од Обаме, тамнопутог протежеа белих кланова Кенеди и Клинтон. Он се креће плесним ходом харлемског хулигана-дугајлије. Међутим, приметно је да он није сигуран у себе, он није отац Америке, већ њен син. Масе су спокојније када је на власти Отац.

         Турци су, када им је дата могућност да на свеопштим директним изборима изаберу председника, изабрали 2014. године Ердогана који подсећа на злог, овејаног радника.

         Ердоган је импулсиван и пун гневног такмичарског духа. Његов темперамент није дорастао његовој земљи од 80 милиона људи, лепој и пољопривредној. Он ће упропастити Турску.

         Меркелова успешно упропашћује Немачку, она је једна стидљива бивша девојчица с великим формама жене, али се још увек стидљиво креће. Погледајте како стидљиво иде према говорници!

         Она Немцима више не одговара јер више није њена историјска сезона. Њима нису потребни стидљиви, потребна им је или скотска фрау, која бије тигањем или оклагијом, или баварски мушкарчина црвеног врата, пуначак, са стомачином, простијег изгледа. Да заведе ред.

         Тако стоје ствари.