Годишњи губици од раста нивоа океана премашиће до 2050. билион долара

МЕЂУ НАЈУГРОЖЕНИЈИИМ КИНЕСКИ ГРАДОВИ ГУАНГЏОУ И ШЕНЏЕН

И ИНДИЈСКИ МУМБАЈ И КАЛКУТА

• Превентивне мере ће само незнатно смањити губитке - упозоравају климатолози у тексту који је објавио часопис Nature Climate Change

        НИВО светског океана почео је да незадрживо расте крајем '50-тих година прошлог века. За око 3,3 мм годишње.

        Лаицима се може учинити да то није ништа посебно. Међутим, то ће довести у опасност многе градове и густо насељене приобалне области Америке, Европе и Југоисточне Азије.

        Њима прети нестанак под водом до средине овог века.

        Годишњи губитак од потапања приобалних градова и значајног дела копна - због повећања нивоа „велике воде“ - премашиће до 2050. године билион долара. Превентивне мере ће само незнатно смањити губитке - упозоравају климатолози у тексту који је објавио часопис Nature Climate Change.

        Група климатолога под руководством Стефана Халегате из Центра за међународно истраживање природне средине у Ножан сир Марну (Француска), открила је да ће економски губици од повећања нивоа воде бити катастрофални. Они су направили компјутерски модел који је предсказао димензије деструкције по разним градовима.

        Њихов модел узима у обзир раст не само океане, већ и средстава одбране од поплава које користе градови. То омогућује да се објективно оцене димензије штете и могућност да се спаси део ресурса тих насеља.

        Модел је показао укупни ниво штете и саставио 20 најугроженијих градова у свету.

        Испоставило се да ће до 2050. године економија Земље трпети од потопа више билион долара годишње. На врху „рејтинга“ најугроженијих градских агломерација биће градови у земљама у развоју као што су кинески Гуангџоу и Шенџен, индијски Мумбај и Калкута, као и еквадорски Сантијаго де Гвајакил.

        Исти научници су дошли до закључка да додатни одбрамбени бедеми, имајући у виду њихову цену, могу да смање економске губитке само до 50-60 милијарди долара.

        Овај ефекат, како тврде, указује на неопходност да се у ближој будућности израде стратегије евакуације становништва и измештања производње на мање угрожене територије.

        Г. Шимпрага