Запад прави од Кине свог непријатеља бр. 1 – претвара је у мету каква су били СССР и ислам
ПАНДЕМИЈА КОРОНА ВИРУСА НА ОПАСАН НАЧИН МЕЊА ГЛОБАЛНУ ГЕОПОЛИТИКУ
* Кина се представља као нови егзистенцијални непријатељ, баш као што је био ислам пре 20 година. И то чине исти колумнисти новина, исти истраживачки центри, исте политичке странке и исте обавештајне агенције
* Већ се јавно постављају питања „Да ли је коронавирус кинески Чернобил“ и „није ли пандемија за Запад 11. септебар?
* Већ се сугерише да би Велика Британија требало да тужи Пекинг међународном суду за 351 милијарду фунти (437 милијарди долара) одштете због избијања епидемије
* Хантингтонов сукоб цивилизација, а он је упозоравао да ће главне линије између цивилизација бити борбене линије будућности, није се односио само на исламску цивилизацију. Кина је, према Хантингтону, најмоћнија дугорочна претња Западу
________________________________________________________________________
Аутор: Питер ОБОРН, Middle East Eye
ПРОШЛО је више од четврт века откако је амерички политолог Самјуел Хантингтон написао познати есеј о сукобу цивилизација. Њиме је најавио низ ратова. Хантингтон је писао после пада Берлинског зида и краја хладног рата између совјетске Русије и Запада. Уместо ере мира, Хантингтон је прогнозирао нову борбу онога што је сматрао непомирљивим непријатељима: ислама и запада.
Хантингтон је тврдио да је идентитет, а не идеологија, у срцу савремене политике.
"Шта сте ви?", упитао је, "и као што знамо од Босне до Кавказа и Судана, погрешан одговор на то питање може значити метак у главу“. И додао је: "Ислам има крваве границе."
Западни политичари попут бившег америчког председника Џорџа В. Буша и бившег британског премијера Тонија Блера пратили су Хантингтона. У последњих четврт века, многе муслиманске земље биле су мета САД и њихових савезника.
У међувремену, муслимани су у западним медијима често представљени као људи безакоња, радикални идеолози и егзистенцијална претња свету. То је створило вирулентну исламофобију на Западу и пораст крајње десних политичких странака у Европи.
Данас ћу тврдити да ће велики део овог штетног непријатељства ускоро престати након трагедије корона вируса. Делимично због тога што су (посебно у Британији) жртве које су муслимани починили толико очигледне и толико велике да могу довести до окашњеле промене у ставовима јавности.
Прва четири лекара који су умрли у епидемији су били муслимани. Али, други је фактор на делу: пандемија корона вируса мења глобалну геополитику. Запад воли да има, можда тако и треба, непријатеља, а последња мета је Кина.
Циљање у Кину
Кина се представља као нови егзистенцијални непријатељ, баш као што је био ислам пре 20 година. И то чине исти.
Исти колумнисти новина, исти истраживачки центри, исте политичке странке и исте обавештајне агенције.
Након чувеног Хантингтоновог есеја који је водио оптуживању против муслимана - или онога што они често називају радикалним исламом - сада су своју пажњу усмерили ка Далеком истоку.
Амерички председник Доналд Трамп почео је да напада Кину, као што је Буш, његов републикански претходник, напао Ирак 2003. године и „осовину зла“ пре 20 година.
Током кампање 2016. године, Трамп је Кину оптужио за "силовање" америчке економије.
Међутим, од избијања Ковид-19, Трампови напади су добили на убрзању.
Оптужио је Кину да је прикривала вирус и лагала о броју смртних случајева. Чак је зауставио америчке исплате Светској здравственој организацији, називајући је „кинески оријентисаном“.
Британске новине, које су посекле читаве шуме како би испразниле жуч против муслимана, окренуле су се кинеској претњи.
„Сан“ - који је 2003. ударао у бубањ за напад на Ирак - покренуло је сада причу о извештају у којем се наводно тврди да је вирус развијен у Кини - како би „доказао да је (Кина) јача од САД у борби против смртоносних болести“.
Британска инострана обавештајна агенција МИ6 помогла је Блеров напад на Ирак помоћу злогласног досијеа о оружју за масовно уништење.
Сад то постаје Кина са својим знаменитостима.
Говорећи у ББЦ-јевом програму, бивши шеф МИ6, сер Џон Сајверс, силно ме изненадио изражавајући сагласност са Трaмповим ускраћивањем финансијских средстава из СЗО. Рекао је:
"У Америци је дубок гнев због онога што они виде да нам је Кина нанела, а Кина избегава одговорност за порекло вируса, јер га се у почетку није успела решити."
У Британији се говор бивших шпијунских шефова увек представља као тренутни поглед из канцеларије.
У међувремену, британски вршилац дужности премијера, Доминик Раб, рекао је да "нема сумње" да после корона вируса с Кином неће бити "као и обично".
Мелани Филипс, дугогодишња критичарка такозваног радикалног ислама, недавно је користила своју колумну у «Тајмсу» да би упозорила да се Запад више не може "заслепити" Кином.
Прекривање, али не само кинеско
Наравно, постоје добри разлози да се Кина критикује. Постоје докази да Кина није била транспарентна у раним фазама епидемије или у броју случајева оболелих. С друге стране, много земаља (укључујући Британију) такође је учествовало у заташкавању и обманама.
Управо то чини промену атмосфере према Кини тако изузетном. Чак и неоконзервативни истраживачки центри, који су се дуго времена борили против манифестација ислама, траже новог противника.
Друштво „Хенри Џаксон“ (ХЈС) било је један од најдоследнијих критичара онога што воли да опише као радикални ислам или исламизам. Сад предњачи и у иступама у медијима у којима се напада Кина.
Заиста њихови напади на Кину последњих месеци су се експоненцијално повећали. Последњи је анкета коју је спровео ХЈС.
Њени резултати су основа чланка у „Тајмсу“ прошле недеље у којем је тврђено да "више од 80 одсто Британаца жели да Борис Џонсон подстакне међународну истрагу о поступању Кине у вези са појавом коронавируса".
Сарадник ХЈС-а - др Џон Хемингс - подржао је у „Телеграфу“ Трампово повлачење средства за СЗО и упозорио на растући утицај „Кинеза“ и Кине.
Метју Хендерсон, директор Центра за азијске студије ХЈС-а, покренуо је са „Саном“нову серију видеа под називом “Hot Takes”.
У првој епизоди се поставља питање "Да ли је коронавирус кинески Чернобил?" То је такође и извештај ХЈС-а који је основа за чланак у „Мејл он сандеј“ којим је сугерисано да би Велика Британија требало да тужи Пекинг међународном суду за 351 милијарду фунти (437 милијарди долара) одштете због избијања епидемије.
Институт Гејтстон је директно упоредио Кину и радикални ислам.
Питер Оборн
Избијање корона вируса је описано као „још један 11. септембар за Запад“.
Мој стари пријатељ Кон Коуглин је уредник у „Телеграфу“ за одбрану и спољну политику и угледни старији колега из Гејтстон института. Страсно је подржавао рат у Ираку. Сада је позвао „про-кинеског“ шефа СЗО да поднесе оставку.
Middle East Eye је замолио друштво „Хенри Џаксон“ за коментар, али није добио одговор.
Нова линија грешака
Неки би могли рећи да је од распада Совјетског Савеза Западу потребан нови непријатељ. Имајте на уму и да се Хантингтонов сукоб цивилизација, који упозорава да ће „прекретнице између цивилизација бити борбене линије будућности“, није односио само на исламску цивилизацију.
Хантингтон је упозоравао и на другу „изазивачку“ цивилизацију поред ислама.
Кина је, према Хантингтону, најмоћнија дугорочна претња Западу.
Неће се све променити преко ноћи. Осећам да ће и Иран остати мета Беле куће, таква је снага личне везе Трампа и израелског премијера Бењамина Натањахуа.
Али, можда се сада примичемо крају дугог периоду када је главни "фатални низ" био ислам.
Могуће је да је Запад сада нашао новог непријатеља.
Ако је то случај, муслимани могу одахнути.
(Peter Oborne won best commentary/blogging in 2017 and was named freelancer of the year in 2016 at the Online Media Awards for articles he wrote for Middle East Eye. His books include The Triumph of the Political Class, The Rise of Political Lying, and Why the West is Wrong about Nuclear Iran)
