THE DAILY TELEGRAPH: Барозо „ломи“ Бугарску да осујети градњу Јужног тока

БРИСЕЛ УОПШТЕ НЕ РАЧУНА СА МОГУЋНОШЋУ ДИЗАЊА У ВАЗДУХ УКРАЈИНСКОГ ГАСОВОДА ОД СТРАНЕ УКРАЈИНСКИХ ЕКСТРЕМИСТА

Жозе Мануел Барозо

• Председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо срео се са бугарским политичарима и привидно меко захтевао од Софије да се не противи новој политици Уније у односу на тај пројекат. Британски лист наводи да им је рекао: „Молимо Бугарску да буде веома опрезна“
• Пажњу привлачи зачуђујућа селективност ЕУ: Северни ток, којим се гас транспортује у западне земље (Немачку, Француску, Белгију и друге), нико не дира, а прети се заустављањем градње Јужног тока, којим би гас требало да добијају углавном јужне земље еврозоне, као и Србија
• Газпром гради Јужни ток да не би зависио од транзита гаса кроз Украјину и избегао проблеме с испорукама у Европу, до којих је већ долазило кривицом Украјине
• Гасовод Северни ток, који већ функционише, био је први корак у том правцу. С почетком рада Јужног тока, значај Украјине као транзитера био би потенцијално сводив на нулу

          ЕВРОПСКА унија је близу одлуке да замрзне планове за завршетак изградње гасовода Јужни ток по дну Црног мора, чија се вредност процењује на 50 милијарди долара, објавио је The Daily Telegraph.

          Прекид изградње може бити прва озбиљна „казна“ Русији од стране ЕУ за припајање Крима.

          Информација о таквима плановима ЕУ процурела је са састанка председника Европске комисије Жозе Мануела Бароза с бугарским политичарима.

          Тврди се да је Барозо захтевао од Бугарске да се не противи новој политици Уније у односу на тај пројекат.

          „Молимо Бугарску да буде веома опрезна“ - наводи британски лист речи Бароза.

          Према званичним подацима, планови изградње Јужног тока  још увек су на снази, али ови коментари Бароза потврђују гласине да је пројекат „политички мртав“, наводи се у чланку.

          Јужни ток капацитета 63 милијарде кубних метара иде од руске обале кроз Бугарску, Србију, Мађарску, Словенију до Италије, с краковима у Хрватску и Републику Српску.

          Пројекту је желела да се прикључи и Велика Британија преко подводног гасовода Интерконектор, који води из Белгије преко Северног мора у В. Британију.

          Газпром гради Јужни ток да не би зависио од транзита гаса кроз Украјину и избегао проблеме с испорукама у Европу, до којих је већ долазило кривицом Украјине.

          Гасовод Северни ток, који већ функционише, био је први корак у том правцу. С почетком рада Јужног тока, значај Украјине као транзитера био би потенцијално сводив на нулу.

            „Северни ток”    

          Ово, међутим, није прва претња ЕУ заустављањем пројекта.

          Крајем прошле године Европски парламент је претио да Јужни ток не може да функционише у ЕУ уколико не буде у складу с нормама Трећег енергетског пакета и захтевао је од земаља ЕУ које учествују у том пројекту да поново закључе међудржавне споразуме, узимајући у обзир енергетске норме.

          Газпром је тврдио да ЕУ нема право да захтева тако нешто од пројекта, који пролази не само преко територије еврозоне, већ и Русије.

          Руски монополиста је покушао да се договори с ЕУ да се Јужном току додели посебан статус, који би омогућавао да се он изузме од примене одредби Трећег енергетског пакета.

          Брисел тренутно покушава да направи изузетак у односу на гасовод Опал, који иде од Северног тока.

          Главни ризик за Газпром је у томе што, према одредбама Трећег енергетског пакета, руска компанија не може да истовремено буде и продавац гаса и власник самостално изграђених гасовода којима тај гас стиже до купаца.

          Фактички, Газпрому се предлаже да од својих средстава изгради гасну инфраструктуру ЕУ, а да је се затим одрекне у корист других компанија.

          Притом, сама ЕУ не би улагала ништа у развој инфраструктуре на својој територији. Међутим, ту претњу Европа није реализовала.

          Уколико дође до санкција, Русија би у случају замрзавања пројекта формално уштедила огромна инвестициона средства, што би јој у условима успоравања привредног раста ишло само у корист на макроекономском плану. Сама ЕУ би од таквих потеза изгубила много више.

          Као прво, она би у том случају ударила не само по Газпрому, већ и по својима: оснивач пројекта „Јужни ток“ није само Газпром (50 одсто), већ и италијанска компанија ENI (20 одсто), немачки Wintershall (15 одсто) и француски EDF (15 одсто). Притом, оштећених ће бити знатно више, јер је опрему за пројекат требало да испоруче многе међународне компаније.

          Тако су се недавно у пројекат Јужни ток укључиле као извођачи компанија Siemens AG (за испоруку електротехничких система и уређаја за мерење и регулацију) и јапанске компаније Marubeni-Itochu и Sumitomo (за испоруку цеви за гасовод у вредности од 350 милиона евра).

          Пажњу привлачи зачуђујућа селективност ЕУ: Северни ток, којим се гас транспортује у западне земље (Немачку, Француску, Белгију и друге), нико не дира, а прети се заустављањем градње Јужног тока, којим би гас требало да добијају углавном јужне земље еврозоне, као и Србија.

          „Голим оком се види да земље западне Европе, које тако снажно желе да „забибере“ Русији, ни на који начин неће страдати од заустављања градње Јужног тока.

          Будуће „жртве“ те иницијативе или још увек не улазе у ЕУ, као Србија, или су већ потпуно осетиле на својој кожи деструктивну снагу ЕУ: Бугарска се претворила у аграрну земљу, остале земље, такође, имају своје, додељене им, улоге извора сировина и јефтине радне снаге“ - истиче заменик генералног директора консултантске компаније HEADS Никита Куликов.

          По његовом мишљењу, став „старијег“ у ЕУ личи на жељу да се себи потчини воља млађих чланица.

          „Оно што је Барозо рекао бугарској - да „буде веома опрезна“, не може се назвати никако другачије него директном претњом и притиском јачег“ - сматра Куликов.

          Очигледно је да би Европа, чим се још једном суочи с прекидима испорука гаса преко територије Украјине кривицом Кијева, могла одмах да се предомисли у вези Јужног тока.

          Проблеми с достављањем гаса у Европу могли би да настану, на пример, у случају дизања у ваздух или уништења украјинског гасовода од стране украјинских екстремиста.

          Или ако Украјина не напуни руским гасом своја подземна складишта из који се зими шаље гас у Европу.

          Али, ту би Брисел, који обећава финансијску помоћ Кијеву, сада сам требало да брине и да новац Украјини, како не би остао без плавог горива.

          Зато што Украјина, која је пред дефолтом, нема новца чак ни да плати Газпрому за прошлогодишњи гас.