Антонопулос: Епидемија Covid-19 је шанса да Београд тврђе третира Косово* као своју територију

        БРИСЕЛ ИСТОВРЕМЕНО НЕ ГЛЕДА ЛЕПИМ ОКОМ НА ТО ШТО БЕОГРАД ПОМАЖЕ РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

* Радна група ЕУ за Поглавље 35 позвала Србију да се у борби против епидемије отвори према Косову* и да са Приштином подели одговорност за ту борбу

* Иако је под притиском ЕУ да помогне Косову*, Београд не би смео да попушта и да чини било какве уступке које Брисел тражи поводом Косова. Без обзира на помињања чланства у ЕУ.

* ЕУ покушава да примора Србију да троши своје ресурсе помажући Косову*, не захтеваујући од албанске стране никакво чињење у духу добре воље

________________________________________________________________________

        Аутор: Пол АНТОНОПУЛОС

        РАДНА група за поглавље 35 Националне конвенције о Европској унији (ЕУ) позвала је власти у Србији и на Косову да успоставе сарадњу ради заустављања ширења пандемије коронавируса.

         „Сведоци смо коронавирусне пандемије (COVID-19) која представља велику опасност свуда у свету, а здравствени системи су све више оптерећени бројем заражених пацијената. Пандемија је показала да ширење болести превазилази границе, национално и етничко порекло или религију оболелих, а против ње се може борити само заједничким акцијама, сарадњом и солидарношћу. Сарадња је неопходна пре свега ради хуманости и одговорности за људске животе у овим тешким временима“, наводи се у саопштењу за штампу.

        У време кризе, ЕУ проглашава да је Косово у ствари одговорност Србије. Ова непринципијелност ЕУ води се искључиво интересима њених главних чланица и има за циљ да скину са себе медицинску одговорност за покрајину која је илегално одовојена од Србије.

        ЕУ није учинила ништа на сузбијању албанског сепаратизма. У ствари, ЕУ подржава незакониту косовску независност, распоређујући преко 1.000 полицајаца у оквиру мисије за владавину закона Европске уније у косовском мандату и свих држава чланица - осим Грчке, Кипра, Румуније и Словачке које не признају независност Косова.

        Радна група ЕУ за Поглавље 35 позива да канали комуникације медицинског особља у Србији и на Косову буду отворени да би то омогућило свакодневно информисање о пандемији. То би, ипак, могло да значајно допринесе помирењу два ентитета.

        Иако је Србија под притиском ЕУ да помогне Косову, Београд не би смео да попушта и да чини било какве уступке које Брисел тражи поводом Косова. А свакако ће бити помињано обећање о чланству у ЕУ.

        ЕУ покушава да примора Србију да троши своје ресурсе и помаже Косово, не очекујући од албанске стране никакво чињење у духу добре воље.

        Ово је политика која пружа прилику Србији да третира Косово као своју територију иако ЕУ још увек покушава да натера Београд да прихвати Косово као независну државу.

        Сличан апел је био упућен Србији из ЕУ и у време мигрантске кризе, када је ЕУ такође поводом проблема на Косову тражила од Београда да сарађује с Приштином у контроли миграционих токова и да води  евиденцију о илегалним имигрантима који су путовали преко Косова 2015. године и 2016.

        Док се од Србије очекује да помогне Косову, упркос инсистирању ЕУ да је независно, Србија се не подржава у намери да помогне Републици Српској у Босни.

        Као део споразума о независности Босне, формирана су два ентитета, Република Српска са већинском српском нацијом и Федерација Босне и Херцеговине, где су већина муслимани и Хрвата у Босни. Сарајевски политички лидери стављају вето на одлуку Народне скупштине Републике Српске о увођењу ванредног стања на својој територији како би зауставили ширење коронавируса. Из политичких разлога, муслимански Босанци заустављају безбедносне мере које спашавају животе, а које подржава међународна заједница. Зато се очекује Србија да помаже Косову, а да она не помаже Републици Српској.

        Босна блокира одлуку Републике Српске инсистирајући да се границе између два ентитета не могу затворити као што је то желео српски ентитет. Међутим, ако на међународном плану погледамо рецимо Аустралију - државе у истој земљи затвориле су сопствене границе.

        Дакле, потези Сарајева односе се на антагонизам и политичку контрадикцију у времену када коронавирус може захватити оба ентитета у земљи. Нема аргумента којим би босански муслимани негирали мере заштите људи од коронавируса него користе ову ситуацију да потакну етничке тензије, а не гледају ово као медицински проблем.

         Република Српска покушава да озбиљно третира пандемију коронавируса и њена Народна скупштина је гласала за проглашавање ванредног стања. Чак је и високи представник УН у Босни и Херцеговини Валентин Инцко поздравио одлуку и опредељење председника Републике Српске Жељке Цвијановић да користи ванредна овлашћења у интересу јавног здравља.

        Инцко је такође истакао да заустављање ширења коронавируса и спашавање живота грађана морају бити приоритети свих босанских власти. Међутим, његове препоруке нису ушле у подручје притиска на босанске власти, и све док границе остану отворене, народ Републике Српске остаје подложан већем ризику заразе.

        Док се од Србије очекује да помогне Косову у име ЕУ, упркос томе што није чланица ЕУ и још ЕУ инсистира на независности Косова, Београд такође не може да помогне Републици Српској а да не бива оптужен да се меша у босанске послове. Није чудо што је Београд изгубио интерес да удовољава Бриселу.  и више не реагује на обећања о чланству у ЕУ, већ наставља да гради односе са традиционалном савезницом Русијом и са суперсилом у повоју Кином.

        This article was originally published on InfoBrics. Paul Antonopoulos is a Research Fellow at the Center for Syncretic Studies. Featured image is from InfoBrics

        http://infobrics.org/post/30662