Србија као неутрална земља треба да има исту сарадњу са ОДКБ као са НАТО

ОКРУГЛИ СТО „НОВИ БЕЗБЕДНОСНИ ИЗАЗОВИ У ЕВРОПИ И ЕВРОАЗИЈИ И УЛОГА СРБИЈЕ” (КРАЈ)

• САНДА РАШКОВИЋ ИВИЋ: Сем везе ваздушним транспортом, Србија се са Русијом може повезати само преко Дунава. Зато је важно да Бугарска и Грчка такође имају развијене односе са Русијом, чинећи тако стожер блока чији би Србија могла да постане део. Ка војнобезбедносно ојачалој Србији инклинирале Црна Гора, Република Српска или чак БиХ, као и Македонија
• ЉУБИНКО ЂУРКОВИЋ: Србија треба да преиспита комплетну спољну политику и да се окрене правцима који јој могу помоћи да изађе из садашње ситуације. Равноправна сарадња са ОДКБ пресекла би економско и територијално разарање Србије, и значила би покретање поступка за надокнаду ратне штете из 1999. године, Србија би економски била опорављена и независна од мећународних финансијских институција
• БРАНКО КРГА: Наша земља мора да се рукводи сопственим интересима, а може да одигра улогу у смиривању напетости између НАТО и ОДКБ, ако буде војно неутрална
• ДРАГАНА ТРИФКОВИЋ: Да би Србија била стварно неутрална - морала би да поништи већину договора потписаних са НАТО или да потпише низ договора са ОДКБ и Русијом. У сваком случају,Србија не сме да се сврста у антируски фронт
• ИГОР ПАНАРИН: Србија већ може да учествује у операцијама ОДКБ „Канал” и „Нелегал”. Српско руководство треба да упути званичан предлог ОДКБ да размотри индивидуални програм односа за Србију

         ПРВИ српски говорник на округлом столу „Нови безбедносни изазови у Европи и Евроазији и улога Србије” била је председница ДСС Санда Рашковић Ивић и говорила је о геостратешком положају земље, безбедности и потреби за стратешким интеграцијама са Русијом.

         Указала је да је наш простор основа за безбедносну стабилизацију целог Балкана, или дестабилизацију са последицама од средње Европе до Блиског Истока. Зато, како је рекла, неки воде регионалну политику против српског фактора.

         „Деловањем западних сила је осакаћен српски етнички простор, држава је постала вазал, а Балкан претворен у стратешку одскочну даску ка „срцу копна” – ка Русији и Централној Азији. Србија је окружена НАТО земљама или онима које су на путу чланства (Црна Гора, Македонија, Албанија) или онима у којима је НАТО јако присутан (БиХ и наша јужна покрајина КиМ). Сем везе ваздушним транспортом, Србија се са Русијом може повезати само преко Дунава. Зато је важно да Бугарска и Грчка такође имају развијене односе са Русијом, чинећи тако стожер блока чији би Србија могла да постане део”, рекла је Рашковић Ивић, додајући да у том циљу и Русија и Србија морају да развијају своју балканску политику, која би била заснована на економским питањима и заједничким безбедносним пројектима (као што су парирање екстремним групама, фундаменталистичким исламским ћелијама, преливању медитеранских сукоба на Балкан).

         Пошто „Русија не може новцем да купује љубав балканских држава”, Рашковић Ивић сматра да је Турски ток довољно јак основ за економску причу, да релаксира односе са Турском и представља велику шансу за Србију.

         „НАТО снаге су у офанзиви, што видимо из потписивања ИПАП и Србија ће све теже можи да балансира између Истока и Запада и да се одупире увођењу санкција Русији. Истовремено, због агресивног приступа Запада, Москва ће морати да „прескочи” НАТО и ЕУ границе и да покаже интерес за наш регион, што ћемо видети кроз опипљивију меку моћ. Долазак руског медија би допринео успостављању информационе равнотеже Истока и Запада”, оценила је Ивић.

         Оне је указала да не види зашто Србија, као војно неутрална, не би имала исту сарадњу са ОДКБ као са НАТО и заложила се да се „у оквирима војне неутралности”, интензивира војна сарадња са Руском Федерацијом и ОДКБ.

         „Добар основ будуће сарадње је хуманитарни центар у Нишу и нема разлога да држава не да имунитет припадницима РФ у нишком центру као што га - према ИПАП - имају снаге НАТО”, рекла је Рашковић Ивић.

         Она је закључила да би ка војнобезбедносно ојачалој Србији инклинирале Црна Гора, Република Српска или чак БиХ, као и Македонија и то обједињавање простора би значило да цео међуморски простор јадранско-јонског-црноморског ареала ствара алтернативу изласка на Средоземље и отклања могућност окруживања и изолације Црног мора.

Љубинко Ђурковић (средина слике, први ред)

         Пуковник Љубинко Ђурковић је још детаљније говорио о значају ОДКБ за Србију и истакао војну, војнотехничку, војнополитичку и војноекономску сарадњу, припрему кадрова, узајамну сарадњу по питањима реаговања на ванредне ситуације,борбу са незаконитим миграцијама и трговином људима и научно-експертском савезу Организације споразума о колективној безбедности.

         Када је реч о значају који би за ОДКБ имало савезништво са Србијом, Ђурковић је навео 1. отварање могућности за коришћење коридора 10 и 11 за пласирање енергената и робе на тржиште  централне и јужне Европе, а самим тим и Африке, 2. везивање уз Србију земаља у региону ( Македоније, Црне Горе, Републике Српске, а самим тим и БиХ), као и њихову тешњу сарадњу са Евроазијском Унијом а тиме и са ОДКБ, 3. олакшавање изградње нове трасе  гасовода Турски ток (Турска-Грчка-Македонија-Србија-Мађарска), активирање наменске индустрије Србије, која има оспособљен кадар, за производњу оружја и војне опреме новијих генерација, што би растеретило руску војну индустрију, 4. савезништво са Србијом Русији омогућава геостратегијски-доминантан положај на Балкану на правцу Јадранско-Црно море.

         Ђурковић је указао да Србија треба да преиспита комплетну спољну политику и да се окрене правцима који јој могу помоћи да изађе из садашње ситуације.

         „Равноправна сарадња са ОДКБ пресекла би економско и територијално разарање Србије, и значила би покретање поступка за надокнаду ратне штете из 1999. године, а Србија би економски била опорављена и независна од мећународних финансијских институција”, оценио је Ђурковић.

         Генерал Бранко Крга указао је на значај сарадње са ОДКБ у решавању криза на постјугословенском простору од којих је највећа она на Косову и Метохији. Он је рекао да ће у односима ОДКБ и НАТО највероватније наставити сукоби, а не сарадња, те да Србија треба „да гледа да се не нађе на линији ватре”.

         Наша земља, како је оценио, мора да се рукводи сопственим интересима, а може да одигра „улогу у смиривању напетости између НАТО и ОДКБ, ако буде војно неутрална”.

Драгана Трифковић (лево)

         Последњи говорник пре дискусије је била Драгана Трифковић, која је говорила о неутралности Србије и будућим војнобезбедносним изазовима и истакла да се о неутралнсти не може говорити док имамо стране базе и страну војску на нашој терторији.

         Указала је да је Србија пре доношења резолуције о неутралности већ била усмерена ка НАТО јер је 2006. потписала Споразум о транзиту НАТО трупа, СОФА споразум, приступила Партнерству за мир и у згради Министарства одбране, која је 1999. бомбардована, добила НАТО канцеларију. Резолуција је зато, како сматра, била битна због одреднице о референдуму у случају приступања било ком савезу, при чему се зна да је 80 одсто грађана је против уласка у НАТО.

         Па ипак, политичке елите су наставиле приближавање Србије Алијанси: 2008. закључен је Споразум о безбедности информација између Србије и НАТО, 2009. отворена је мисија Републике Србије при НАТО, 2014. је Војска Србије учествовала у заједничким вежбама оружаних снага САД и НАТО у Немачкој (заједно са „Косовским снагама безбедности!). Те вежбе је Америка дефинисала као спремност НАТО да се одупре руској агресији. А још је 2015. године потписала Индивидуални акциони план партнерства са НАТО као последњи корак пред формално учлањење.

         Да би Србија била стварно неутрална морала би да поништи већину наведених договора са НАТО или да потпише низ договора са ОДКБ и Русијом, нагласила је Трифковићева и оценила да Србија не сме да се сврста у антируски фронт. У том циљу ће, како је најавила, Центар за геостратешке студије поднети Иницијативу РФ и ОДКБ да та организација развије програме за сарадњу са земљама које нису чланице.

Игор Панарин

         У даљој једночасовној дискусији, Игор Панарин је поновио да Србија већ може да учествује у операцијама „Канал”и „Нелегал” и да би српско руководство требао да упути званичан предлог након који би ОДКБ размотрио као индивидуални програм за Србију. Такође, из Србије би могли да буду упућени посматрачи на вежбе, а да временом и они буду укључени у састав контигената.

         Марко Јакшић је поставио питање искрености српских елита које говоре да не признају Косово, али стварају велику Албанију, или промовишу НАТО интеграције - као што то чине људи из Додикове странке. Панарин је на то казао да је издаја елита 1917. довела до пропасти руске империје (а две године касније су и сви завереници били мртви), али да имамо три примера успешне блокаде оваквих покушаја: 1. Тјенамен у Кини, 2. Минск 2010. године када је председник Белорусије наредио сузбијање диверзаната и 3. спречавање обојене револуције у Москви. У сва три случаја је реч о елити, а то и јесте кључни историјски проблем Србије и Русије: издаја елита. У Србији део елите правилно размишља па тако имамо споменик Краљу Николају, а ако Србија и Русија буду савезнице, остварићемо успех као маја 1945.

         Реч је тражио и Владимир Кршљанин испред Покрета за Србију и указао да је Србија једина земља против које је ратовао цео НАТО пакт.

         „Русија је замрзнула своје односе са НАТО пактом када се догодила агресија на Југославију, а ми данас потписујемо ИПАП у коме прихватамо обавезу ратификације Софа споразума”, рекао је Кршљанин и подсетио на огроман безбедносни ризик који долази са КиМ преко којег се дистибуира дрога произведена у Авганистану.

Милан  Лапчевић

         Модератор скупа, Милан  Лапчевић је у више наврата говорио о потреби да се избалансира сарадња са НАТО и ОДКБ и оценио да руководство ОДКБ теба да има иницијативу и понуди програме у којима би Србија нашла своје место.

         Трифковићева је, међутим, истакла да одлуку о приступању неком савезу треба да донесемо на основу тога да ли нам се тиме повећава безбедност и да ли имамо заједничког непријатеља. Србија и НАТО немају заједничког непријатеља, али Србија и Русија имају, оценила је Трифковић.

         Потом је генарал Радован Радиновић изјавио да Србија треба да буде неутрална јер никада није била Запад и ЕУ је сигурно неће примити, а одговор Панарина је био да су руске снаге у стању да се стално повећавају и спроводе успешне десанте и да у директном сукобу са ОДКБ, НАТО сигурно нема никакве шансе.

         „Међутим, морамо да радимо на информативном пољу и зато и данашњи састанак треба да се прошири друштвеним мрежама, пошто знамо да према ОДКБ постоји блокада”, закључио је Панарин.

         Диана Милошевић