Глобализација је породила - троцкизам

 ШТА ЈЕ ИЗА ПОКРЕТА „ОКУПИРАЈ ВОЛСТРИТ“

 Арапско пролеће америчке и европске јесени (1)

• Покрет  америчких „окупатора“ врло је близак, чак  је настао од европског покрета „За глобалну револуцију“
• Сајт који формално припада шпанском сектору „глобалних револуционара“ представља не само најстарији, централни и координациони за развој свих побуна у европским и америчким земљама (а, како се испоставило, и читавог света, већ је и за узор у своме раду узео управо оно, што се средства јавног информисања труде из све снаге да забашуре - „плишане револуције“ по узору на „Арапско пролеће“
• „Окупирање тргова значи у извесном смислу хватање за нешто у овом свету у коме за тебе нема места, значи јављање да постојиш и не испуштање онога, што ти припада, а то је - јавни простор“
• Платформа: да се промени систем, униште међународне организације типа велике осморице, велике двадесеторице, НАТО
• Захтеви: Преврат политичке пирамиде, тако да процес доношења одлука иде одоздо навише, а још боље би било да нема ни „доле“ ни „горе“
• Тако је говорио Лав Давидович Троцки. Глобализација је у свом финалу породила, замислите... бољшевизам. И то у његовој најгорој модификацији - у облику троцкизма: стална револуција без краја, тотални хаос

        Пише: Константин Гордејев

        ЈЕДНА од главних тема новости по новинама, почев од 17.09.2011, постале су вести о многобројним и масовним протестима грађана који су прво захватили градове САД, а затим се пребацили у Западну Европу. И, као што је и ред, новинари, мајстори илузија су у својим текстовима приказали полуистину - све што је рађено, и што се дешавало под заједничком паролом „Occupy Wall Street!“ приказали су као спонтано изражавање незадовољства због погоршања животних услова, под утицајем  финансијско-економске кризе... 

        Уз то је посебно добро ишла парола која се зачула међу студентима и коју су здушно прихватили и сви остали који су протествовали: „Нас је 99%!“ (а то би требало да значи: вас је - само 1%! Значи: доста крађа - време је да поделимо!). Она је одјекивала час овде, час онде и није толико инсистирала на паралелама, већ је више указивала на директне везе „потпуно произвољних акција“ са такође потпуно организованим револуционарним побунама „Арапског пролећа“.

        Да пробамо да уклонимо ту празнину коју су створила средства за јавно информисање и да откријемо шта се то дешава и, уколико буде могуће - зашто и ко је све, у ствари, започео...

______________________________________________________________________________

     „Чак и на Аљаски „окупатори“ су успели да направе своју представу, а у Риму је ствар дошла до демонстрација у којима је учествовало сто хиљада људи уз оружане сукобе са карабињерима.“

______________________________________________________________________________

        Шта би требало да уради пре свега неки новинар, тим пре неки професионални политиколог-аналитичар, који би стварно пожелео да исприча причу о покрету „Окупирај главну улицу!“?

        Наравно: прво би требало да сакупи материјал о организаторима акција који су збунили сву планету и који су се проширили за мало, па на читав свет, осим - можда - Русије и Кине?  Чак и на Аљаски „окупатори“ су успели да направе своју представу, а у Риму је ствар дошла до демонстрација у којима је учествовало сто хиљада људи уз оружане сукобе са карабињерима.

        И, интезивност супростављања манифестаната  и снага за одржавање реда  све до данас није нестала, већ упорно расте. Шта је разлог за такав, већ постигнути, успех? Какви су циљеви? Какви се то решавају задаци? А у каквој су вези циљеви и задаци, са једне стране, и њихове пароле  са друге? Која је то снага која покреће јачање процеса? Ко је иза њих, ко их финансира, ко им обезбеђује информациону подршку?

        Прво да приметимо да се самоорганизација никада не покреће изнутра: неко је нешто одлучио, па се „самоорганизовао“.

        Тај процес има сличности са васпитавањем: потребна је спољна сила и спољна енергија која би систем, способан за промену, извела из непокретног стања, која би му дала енергију за трансформацију  и принудила га да се измени тако, да у себи јача особине које одговарају том спољном покретачу, а слаби супротне. Потпуно исто као код ситуације „учитељ -  ученик“. Само што у овом случају место ученика заузима социјална група, коју лакшег памћења ради можемо да назовемо „грађани“ (то је само једна од варијанти, а ако се некоме тај назив не свиђа, може их назвати и „биргери“, буржуазија или „средња класа“).

_______________________________________________________________________________

     „Све је почело  у Мадриду негде око 15. маја, када је двадесет до тридесет људи изашло на трг Puerta del Sol и тамо приредило нешто као столове са информацијама за грађанство. Говорили су да не припадају ни једној партији зато што себе не препознају у савременим политичким играма. Такође су говорили да  желе да промене систем и позивали су све около да им се придруже...“

______________________________________________________________________________

        И тако, пошто смо поставили питања, да се запитамо ко овде игра улогу „учитеља“ који је организатор и центар кристализације незадовољства због испољавања и последица финансијско-економске кризе, те зато хајде да погледамо најважније сајтове покрета „Occupy Wall Street!“ — http://nycga.cc (званичан сајт њујоршке градске Генералне скупштине), http://occupywallst.org (незанични сајт, предвиђен за популаризацију идеја „оних који окупирају“), http://occupytogether.org (сајт-координатор  окупљања у САД), http://www.adbusters.org/campaigns/occupywallstreet (сајт за мониторинг и објаву новости) и http://www.youtube.com/occupytv (сајт-телевизијски канал покрета).

        Већ сама чињеница да то изгледа тако добро организовано (не технички, већ баш по структури) изазива сумњу  и питања, типа: „одакле им толико знање политичких технологија и технологија социјалног управљања?“ Сумња нестаје врло брзо јер, према позивима са набројаних интернет-извора се врло лако констатује да покрет „окупатора“, најједноствније речено, врло је близак, чак  је настао од европског покрета „За глобалну револуцију!“ - „Заузми трг!“ (Take the Square!) са сајтом, који потпуно одговара називу - http://takethesquare.net/.

        Као у дечјој игри „Хладно! - топло! - вруће!“ , јер наведени сајт који формално припада  шпанском сектору „глобалних револуционара“ представља не само најстарији, централни и координациони за развој свих побуна у европским земљама, америчким (а, како се испоставило, и читавог света, већ и хронолошки први, који се појавио далеког маја 2011. године у Мадриду,  и који је за узор у своме раду узео управо оно, што се средства јавног информисања труде из све снаге да забашуре - „плишане револуције“ по узору на „Арапско пролеће“ Ево шта представници централне гране тог покрета говоре о себи:

        „Све је почело  у Мадриду негде око 15. маја, када је двадесет до тридесет људи изашло на трг Puerta del Sol и тамо приредило нешто као столове са информацијама за грађанство. Говорили су да не припадају ни једној партији зато што себе не препознају у савременим политичким играма. Такође су говорили да  желе да промене систем и позивали су све около да им се придруже...

_____________________________________________________________________________      

     „Нису позивали народ да гласа за ову или ону партију, позивали су оне које називају „изгубљена генерација“ на устанак. Они нису захтевали једноставно повећање плата  или нешто слично - материјално, јер би то биле обичне реформе. Они су захтевали праву промену система...“

_____________________________________________________________________________

        У почетку је тамо била углавном младеж, али је покрет врло брзо постао мешовит. Иступали су за „стварну демократију“.Говорили су да избори не представљају демократску институцију, те да њих занимају другачији облици учествовања народа у животу земље...

        Нису позивали народ да гласа за ову или ону партију, позивали су оне које називају „изгубљена генерација“ на устанак. Они нису захтевали једноставно повећање плата  или нешто слично - материјално, јер би то биле обичне реформе. Они су захтевали праву промену система, односно захтевали су преиспитивање саме основе демократије, оно - како ми можемо да се организујемо и да заједно делујемо.

        Прва парола код Шпанаца је била: „Ми нисмо роба!“. Ни на политичком нивоу, ни на електоралном, ни на економском, ни на духовном и културном: ми нисмо роба! Нас не смеју користити ради великих политичких и финансијских игара...

        (Главна) мисао је у томе да се треба организовати у „комуне“, на нивоу градских квартова: у сваком кварту људи треба да се сами организују и решавају своје проблеме „паралелно“ са државом. У том смислу што - ако би им нешто затребало они то треба да ураде сами, а не да траже помоћ „одозго“. Један од главних принципа је - самоорганизација. Самоорганизовање води аутономности, а аутономност је један од начина да се избегне држава...

        Интересантно је и објашњење зашто покрет почиње и креће се освајањем улица и тргова. У пароли и у девизи је позив младима који су се нашли ван токова живота из многобројних разлога: 1. кризе, 2. сужења социјално искористивог простора, до кога је дошло због глобализације и иновационе револуције, 3. последица доскорашњег демографског бума који је довео до тога, да су „сва радна места заузели старији или одрасли људи, тако да за младе у друштву нема места, у односу на некадашње стање“, и тд. За „изгубљену генерацију“, за људе који су вештачки маргинализовани и претворени у „сировину за рационализацију“, „окупирање тргова значи у извесном смислу хватање за нешто у овом свету у коме за тебе нема места, значи јављање да постојиш и не испуштање онога, што ти припада, а то је - јавни простор.“

_____________________________________________________________________________

     „Овде уопште не ради о „наступању становништва“ већ о свеобухватној револуцији у њеној  почетној етапи, али притом - револуцији глобалној.“

_____________________________________________________________________________

        Није потребна нека посебна памет да би се приметила органска сличност међу „освајањем тргова“ и „окупирањем улица“, да би се схватило да није случајност непрестално испливавање паралеле са „Арапским пролећем“ , да би се себи објаснило да се овде уопште не ради о „наступању становништва“ већ о свеобухватној револуцији у њеној  почетној етапи, али притом - револуцији глобалној. А када се то призна, вреди после тога се заинтересовати и за политичку платаформу не само младежи која се буни, већ и професионалних револуционара чији се трагови, мада врло пажљиво затурени у интернету, уколико постоји жеља, могу открити.

        И тако, све је као и увек: млади напред, као топовско месо, сеју своје и туђе лешеве. Али због чега? Ради којих то идеала? Да није као код песника Михаила Светлова: сељак је отишао у далеку Шпанију да се бори да би сељаци у Гранади добили земљу, да би преживели... Како да не!

        Ево који је смисао одбране „стварне демократије“ од  стварних демократора :

        Платформа: да се промени систем, униште међународне организације типа велике осморице, велике двадесеторице, НАТО и т.д. Да се предложи Конституционална скупштина, као што је то било 1789. године, када су састављане „књиге захтева“, са свим жељама народа, какве год да су те жеље биле. Таква  скупштина би могла да формира нов устав... Наравно, у машти се укидају и ЕУ, и границе...

        Захтеви: преврат политичке пирамиде, тако да процес доношења одлука иде одоздо навише, а још боље би било да нема ни „доле“ ни „горе“. Потпуна једнакост жена и мушкараца. Анулирање дугова афричких земаља, насталих у Европи и САД. Анулирање свих такозваних „националних дугова“. Промена услова рада. Чак и ако сачувамо „принцип рада“ као такав (сиц!!!)- мада је то још увек под знаком питања (сиц!!!)- ми одбијамо постојање прекаритетних услова запошљавања. Ако је незапосленост настала због повећања броја прекаритетних радника - ми смо против тога. Хоћемо да радимо да бисмо живели, а не обрнуто“.

_______________________________________________________________________________

     „Заузмите Вол-стрит је хоризонтално организован покрет отпора, који користи револуционарну тактику „Арапског пролећа“ за обнову демократије у Америци. Користимо алатку која се зове „Скуп људи“ (скупштина) како бисмо олакшали колективно доношење одлука отворено, заједно и без принуде.“

________________________________________________________________________________

        Да ли сте препознали? „Ни мир, ни рат, већ распуштање армије...“ Тако је говорио Лав Давидович Троцки. Глобализација је у свом финалу породила, замислите... бољшевизам. И то у његовој најгорој модификацији - у облику троцкизма: стална револуција без краја, тотални хаос, да би, у финалу - сваки сточар (који остане у животу) добио јадну шталицу. Није чак ни оно: „земља сељацима, а фабрике радницима“. Ма, јок! „Ради се само да би се живело!“ А ако може да се живи без рада, онда... „Има нас 99%! Хајде да делимо или - експропријација експропријатора и - пљачкај опљачкано!“

        У цитираном препознајемо и скроз троцкистичко-анархистички „принцип самоорганизације“: „самоорганизација води ка аутономности, а аутономија је један од начина да се заобиђе држава“. Другачије речено, живеле „комуне на нивоу градских квартова“! Да ли се сећате - пре само сто година код нас се то називало „совјети градских депутата“, односно - систем идеологема пренесен скоро сасвим прецизно. Мада, наравно, овде директно нико не говори ни о комунизму, ни о бољшевизму, ни о троцкизму: они се и прећутно подразумевају.

        У самопрезентацији  покрета „Окупирај Вол-Стрит!“ покрет себе карактерише овако: „...започет и подржан од људи покрет, који је настао 17.09.2011. на Либерти-скверу (Liberty Square - Трг слободе) у финансијском делу Менхетна и  који се проширио на више од сто градова САД и више од 1500 градова читавог света. Он се бори против власти највећих банака и транснационалних компанија које једу демократију изнутра, као и против улоге Вол-стрита у настанку економског колапса који је у стању да доведе до највеће могуће рецесије.

        Покрет је надахнут популарним устанцима у Египту и Тунису и усмерен је против тога да 1% најбогатијих људи формира непоштене законе  глобалне економије која нас, остале, (тј. 99%) оставља без будућности. Заузмите Вол-стрит је хоризонтално организован покрет отпора, који користи револуционарну тактику „Арапског пролећа“ за обнову демократије у Америци. Користимо алатку која се зове „Скуп људи“ (скупштина) како бисмо олакшали колективно доношење одлука отворено, заједно и без принуде“.

_____________________________________________________________________________

     „...ми смо покрет чији је плурализам изнад сваке наредбе; нас не представља ни једна политичка партија, трговински савез или асоцијација...“

_____________________________________________________________________________

        Да ово што је управо речено упоредимо са оним, што о себи говори покрет „TaketheSquare“:

        „Нико није очекивао „Шпанску револуцију“ - „TaketheSquare“ је створен у Мадриду, демонстрацијама које су одржане 15.05.2011. Демонстрација која је названа  DemocraciaRealYa (Стварна демократија - Одмах - Сада) постала је прелудијум  новог покрета... идеја да се логор постави на тргу створила је концепцију „TaketheSquare“и постала оргиналан и битан знак „Покрета 15. мај“, и то као: 1. начин да се демонстрира незадовољство због доминантног и репресивног система у коме руководи политичка класа која ради за банке и крупне корпорације, и 2. начин да се истакну нове иницијативе у политичкој, социјалној, економској, стваралачкој и културној организацији (друштва)...

        Прво формирана од стране Међународне комисије Мадрида за ширење, концепција „TaketheSquare“је представљала одраз  жеље „Покрета 15.мај“ да послужи као нов пример грађанске непослушности и структуриране промене глобалне политичке стварности, засноване на принципима:

        Саборности - ми смо покрет чији је плурализам изнад сваке наредбе; нас не представља ни једна политичка партија, трговински савез или асоцијација.

        Хоризонталности - сакупљамо се на састанцима да бисмо доносили одлуке тако да се са њима сложи убедљива већина.

        Колективне свести - наилазећи на проблеме ми користимо колективну свест да бисмо схватили логику власти.

        Поштовања - зато што у ономе, што ми тражимо - да се сакупимо, а не да се издвајамо - основу представља поштовање осталих.

        Одбијање  насиља- зато што нас одбијање насиља чини јачим, дозвољава нам да променимо стварност, да уништавамо предвидљивост, чини нас радикалнијим“.

        Паралеле наведена два текста су више него очигледне.