Повезани су глобални хаос и папин позив на антикризно стварање светске државе

ШТА ЈЕ ИЗА ПОКРЕТА `ОКУПИРАЈ ВОЛСТРИТ`
Арапско пролеће америчке и европске јесени (1)

 

        * Националних центара за произвођење побуна има већ на десетине: седам у Шпанији, два у Великој Британији, два у Белгији, два у Немачкој, два у Италији, два у Португалији, по један у Француској (Париз), Грчкој (Атина), Ирској, САД (Њујорк – покрет «Окупирај Волстрит») и Бразилу

        * Циља протеста је изградња светске државе. Али, коме је таква конструкција интересантна? Управо глобалној елити против које активисти «глобалне револуције» и позивају на борбу

        * Глобализација је практично завршена. Тако да се заједно са њом завршава и борба за монополску превласт неког од финанскијских кланова на глобалном тржишту. Ма ко да победи на крају ће бити само један доминантан играч и цео свет његово поље доминације

        * Није случајно Папа римски позвао да се – антикризно! – форсира формирање светске државе са јединственим финансијским и централизованим банкарским системом

        * Ево и цитата из интервјуа рабина Аврама Шмулевича: «Хаос је најбоље време да се ситуација стави под контролу и укључи у јеврејски цивилизацијски систем... Човек који добија слободу истовремено мора да добије упутство како да ту слободу користи. И то упутство човечанству ћемо написати ми, Јевреји. Дошло је време нашег реванша. Јеврејски процват се одиграва поново у пламену арапских револуција»

        * Без обзира на скривену полемику са Папом, рабин, у суштини говори унисоно са њим. Оба предлажу решење на које позивају демонстранти: јединствена власт на читавој земаљској кугли

        * `Окупанте`мотивишу да скидају паре са својих рачуна иносе их шетдионице. Али, оне - посебно преко банкарске групе Raiffeisen Bank - сарађују са Билдерберг групом и Рокфелерими. Тако да фактичка борба са доминантним ГФГ (глобалним финансијским групама) подсећа на трчање у месту: узимамо новац из банака, а затим их носимо на исто место само кроз друга врата 

        * До сада је Русија успевала да се држи подаље од бораца «За револуцију од Туниса до Урала!». Међутим, са падом Либијске Џамахирије и ширењем у Европи и САД пожара «окупатора улица, тргова и градова» сваке врсте, постали су очигледни покушаји да се револуционарна зараза пренесе и на територију РФ

        *  Догађаји се убрзавају. Остати по страни и не бити укључен у крваво гротло вештачки створеног контролисаног хаоса глобалне револуције – једноставно ће бити тешко

         Пише: Константин ГОРДЕЈЕВ

        ПОКРЕТ се шири по читавом свету и проглашава се за револуционарни, труди се да у реалност претвори паролу «Заузми простор»: заузми улицу, трг, град.

        Како саопштава сајт америчког сектора покрета, само на том простору покрет обухвата више од хиљаду и по градова, у самим САД и ван њих. А ако судимо на основу информације једног шпанског интернет ресурса, онда можемо да закључимо да је националних центара за произвођење побуна на десетине и то у: седам у Шпанији (Барселони, Мадриду, у валенсијском Mordevre, у Ourense, у Палми, Саламанки, Валадолиду), два у Великој Британији (у Лондону и Брајтону), два у Белгији (у Бриселу и Намири), два у Немачкој (у Берлину и у Северној Рајни-Вестфалији), два у Италији (код Цигана и у Болоњи), два у Португалији (у Лисабону и Коимбри), по један у Француској (Париз), Грчкој (Атина), у Ирској, САД (Њујорк – покрет «Окупирај Волстрит») и Бразилу.

        Основна покретачка снага је омладина која протестује против социјалне неправде. Њихова заједничка парола је: «Ми нисмо роба!», «Нас има 99 одсто».

УЛОГА ADBUSTERS FOUNDATION

        Протест је усмерен против прогресивно нарастајуће социјалне неједнакости: један проценат најбогатијих људи у САД је у 1980. години држао у власништву 9,1 одсто Америке, у 2006. – 18,8 одсто, а 2011. – 40 одсто укупног националног богатства. Сам захтев да не буду третирани као «роба» повезан је са маргинализацијом некада квалификованих људи који су одбачени у процесу трансформације друштва током глобализације на периферију живота, који су изгубили своје друштвене позиције, који су изгубили право да социјално заштићен рад.

         Поред социјалних парола, истичу се и чисто политичке – глобалистичке, комунистичке, троцкистичке - са захтевом за рушење постојећег политичког и економског система, одвајање «друштва» од државе (читај: плебса од елите, малог бизниса од монополске власти корупције, «реалног демократе» од постојеће диктатуре чиновника и бирократа).

       Покрет се позиционира као хоризонтална организација која нема хијерархију, као стихијно-мрежна или кластерна структура. Овде се има у виду да је сваки кластер аутономан и да се општа револуционарна мрежа не уништава уколико испадне било која самостално постојећа територијална ћелија.

        Стиче се утисак да је то просто устанак маса против транснационалних корпорација и глобалних финансијских група. Међутим, претходни став изазива недоумицу својом непредвидљивошћу.

        Ради се о томе да се иза «хоризонталности» сваке социјалне појаве мора налазити нешто што ту хоризонталност формира и подржава, тј. нека сила из сенке.

        За примитивне, неки оштроумник је ту силу означио као «Интернет». Међутим, та измишљотина је лаж, пошто ова међународна комуникациона мрежа представља само средство комуникације и потпуно је упоредива са телефонском мрежом. Било која стурктура, укључујући и «стихијске», реализује се не само техничким средствима, колико енергијом конкретних људи која се напаја а) њиховим осећањима (љубав, мржња, бол, праведност, радозналост и тд.), б) финансијама неких политичко економских структура.

        Иницијатор «окупације улица» је Adbusters Foundation, компанија која се бори против потрошачког менатлитета и рекламе, а за «екологију културе», компанија која је више пута организовала акције против «пљачкашких ствари века» укључујући, пре свега (sic!!!),  Интернет. И сад одједном – толика љубав управо према «том злу»! Одакле то?

 

      КО ФИНАСИРА ПОКРЕТ

         Осим тога покрет је веома добро структуиран на нижем нивоу: заједнички сабор (скупштина) као оран законодавне власти; комисије или екипе као органи извршне власти које организују састанке и претварају их у живот. Детаљно је израђена и технологија вођења скупштине која обезбеђује резултативност. Организатори револуционара су људи потпуно компетентни како у управљању тако и (судећи по обимним програмима) у политтехнологијама, политици, философији, економији и вођењу бизниса.

         На тај начин, остаје питање: ко и како, директно или индиректно финансира покрет?

         Ако питање оставимо без одговора, неће остати јасна жилавост «стихијског наступа» који је без финансијске и организационе подршке обично осуђен да експлодира и тако прегори и угаси се (историја не познаје практични изузетак овог правила). Уколико је веровати ономе што о покрету говоре његови активисти - да основу протестаната чине људи социјално ускраћени и зато финансијски ограничени у својим могућностима.

         И на крају, «хоризонтална» револуционарна мрежа која је истовремено оранизована на простору читаве планете (укључујући земље Северне Африке и Блиског истока које су «уништене» хаосом револуција) једноставно није могућа без  професионалних организатора мреже, а који не могу не бити организовани хијерархијски, тј. «вертикално».

        Таква је сигурно тајновита двадесетица на тргу Puerta del Sol. Као што и компанија Adbusters Foundation не фигурише случајно у процесу «професионални револуционари» — од 1989. г. (sic!!!) и редовно се подвизава на не плодотворном попришту за бизнис – као борац са социјалним мејнстримом.

         Обично се слична активност реализује уз помоћ друштвених организација типа «зелени» које издржавају они са којима се они наводно боре. Уосталом, о истинским односима организатора револуција и њихових спонзора може се само нагађати пошто се финансирање сличних делатности никада не остварује директно већ се камуфлира и додељује у виду различитих грантова.

 

        ОПЕРАЦИЈА «ЗМАЈЕВИ ЗУБИ»

        Али, могли бисмо да пустимо машти на вољу у вези са темом: у чијем је интересу овог пута да «Реално–демократску интернационалу» распљује као наредни пожар светске револуције?

        Почнимо од анализе карактера активности револуционара. Њихови иступи су усмерени:

против:

       -  бирократизованих државних институција;

       - самовоље «недемократски активних» транснационалних корпорација и глобалних финансијских група (ТНК и ГФГ);

за:

        -  обнову социјалне правде;

        - одвајање губитника глобализације од «неправедне државне машинерије»;

        - уништење национално-државних граница;

       - уништење савремених структура власти које лобирају у интересу транснационалних компанија и глобалних финансијских група.

        Закључак се јасно намеће: у својству позитивног циља протеста изабрана је изградња светске државе са регламентираном правдом. Истина, она не изгледа «демократичније», али они који протестују тога вероватно нису свесни.

        Коме таква конструкција може бити интересантна? Упаво тој истој глобалној елити против које активисти «глобалне револуције» и позивају на борбу.

 

       СКРИВЕНИ СМИСАО

Аврам Шмулевич

        Глобализација је практично завршена. Тако да се заједно са њом завршава и борба за монополску превласт неког од финанскијских кланова на глобалном тржишту. Ма ко да победи на крају ће бити само један доминантан играч и његово поље доминације. Самим тим, сваки од претендената на победу је заинтересован да на смену расцепкане светске политичке структуре дође јединствени систем управљања.

         Није случајно Папа римски позвао да се – антикризно! – форсира формирање светске државе са јединственим финансијским и централизованим банкарским системом.

        Шта више, и са религиозно-идеолошког аспекта је, у крајњој линији, рушење делова глобалних елита, претходних («недемократских») са новим («демократским») структурама, потпуно оправдано.

        Ево цитата из интервјуа рабина Аврама Шмулевича: «Хаос је најбоље време да се ситуација стави под контролу и укључи у јеврејски цивилизацијски систем... У чему је тајна сваког стабилног политичког система? Друштво даје конкретној личности све могућности за развој, док личност сноси одговорност пред друштвом. Човек који добија слободу истовремено мора да добије упутство како да ту слободу користи. И то упутство човечанству ћемо написати ми, Јевреји. Дошло је време нашег реваншизма. Јеврејски процват се одиграва поново у пламену арапских револуција».

        (Ето у чему је скривени смисао последњег модела «реалне демократије»!).

        Без обзира на скривену полемику са Папом, рабин, у суштини говори унисоно са њим. Оба предлажу решење на које позивају демонстранти: јединствена власт на читавој земаљској кугли, стабилан, «праведан» социјални систем где су и бољшевизам, и демократија, и слобода са потпном структуром за у функцији његовог коришћења.

          А како се таква правичност реализује добро је познато на примеру неких земаља трећег света, нпр. Бразила. Истински владари који контролишу ситуацију се затварају у «гето» иза високе ограде и митраљезима са положаја дају могућност онима који желе самосталност да практично провере сопствену тезу о ефикасности «иницијатива одоздо» која «није детерминирана инструкцијама слободе».

 

      УЗМИ ШТА МОЖЕШ

        Узгред, веома је интересантно које одлуке посебно економске намењују организатори својим неискусним сарадницима. На пример, тренутно влада идеја «узимати своја средства код банака који су реализатори неправде и глобализације и пребацивати их у касу узајамне помоћи», тј. у «кредитне  савезе»: корисно и лично, и комунално, уз ниску каматну стопу и сл. наводно је све тако, али кредитни савези не постоје сами за себе, већ су банкарске структуре удружене у Светску организацију кредитних удружења— WOCCU (детаљније на www.woccu.org) које при том имају статус при националним владама као и при УН.

         И више од тога, они посебно преко банкарске групе Raiffeisen Bank сарађују са Билдерберг групом и Рокфелерими. Тако да фактичка борба са доминантним ГФГ (глобалним финансијским групама) подсећа на трчање у месту: узимамо новац из банака, а затим их носимо на исто место само кроз друга врата. 

         Или узмимо одређени «простор који су освојили окупатори» уз претежно «одбијање употребе силе које их чини снажнијима». Како се испоставило, револуције у «Арапском пролећу» и искуство демонстрација «узми што можеш» у Риму и низу градова САД као и у нередима широм Велике Британије и Скандинавије, на крају крајева мирно демонстрирање захтева и парола се брзо завршава када почне да нараста број демонстраната и укључивања «анархиста». После тога се демонстрације претварају у погроме и сукобе са снагама реда; појављују се и жртве које у конкретном «расплету догађаја» постају застава директног оружаног сукоба са актуелном власти.

         Расправе о «реалној демократији» либерала-провокатора и квалификованих маргиналаца јачају и њих потискују терористи-радикали анархистичке, национал-шовинистичке и религиозне оријентације, борци наркомафије, а на крају крајева, уколико се ситуација не промени појављују се професионалци који су прешли на страну «револуционара» представника репресивних структура и најамника из оранизација као што је «Black Water».

         Закључак је очигледан: борба за правду се трансформише у производњу контролисаног хаоса у стилу «перманентне револуције». А криминализована зона која настаје претвара се у фабрику за уништење свог становништва, помажући тако на најједноставнији начин проблем пренасељености планете која толико брине те исте ТНК и ГФГ против којих се наводно устанак и подизао. Наркотици, болести, војне активности...«уништење утопљеника је препуштено самим утопљеницима».  

 

      МЕКФОЛ ПРОТИВ РУСИЈЕ

       У вези са тим, вероватно је умесно обратити пажњу на следеће чињенице. До сада је Русија успевала да се држи подаље од бораца «За револуцију од Туниса до Урала!». Међутим, са падом Либијске Џамахирије и ширењем у Европи и САД пожара «окупатора улица, тргова и градова» сваке врсте, постали су очигледни покушаји да се револуционарна зараза пренесе и на територију РФ. У такве покушаје спада:

       - именовање амбасадора САД Мајкла Мекфола у РФ који је најдиректније повезан са организацијом «Арапског пролећа», као и присилним ширењем «реалне демократије» у Руску Федерацију,

      - активни приступ локалних «реалних демократа», либерала-другоруса који траже подршку и савезништво у средини националиста (све до одобравања антикавкаских парола и иступа на Мањежном тргу у децембру 2010. г.),

      - јавни позив једног од лидера «Друге Русије» Гарија Каспарова на побуну против руске државе и актуелне власти укључујући и бомбардовање.

       Догађаји се убрзавају. Остати по страни и не бити укључен у крваво гротло вештачки створеног контролисаног хаоса глобалне револуције – једноставног и успешног инструмента уздизања «новог хегемона» - једноставно ће бити тешко.

       Постоји у грчкој митологији прича о подвигу Јасона и Кадма, епизода када ови јунаци сеју зубе змаја, а затим без већег напора, истребљују силне ратнике  који су изникли из тог «семена»  терајући их да се међусобно боре.

       Не догађа ли се то исто данас у спектаклу «Арапско пролеће» које постаје пролог за «Европску јесен»?

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари