`Нобел` за физику за процесе у моменту Великог праска и откриће прве екзопланете
ПОЛОВИНА НАГРАДЕ ПРИПАЛА ЏЕЈМСУ КИБЛСУ, А ДРУГУ ДЕЛЕ - МИШЕЛ МАЈОР И ДИДИЈЕ КЕЛО
* Киблс је канадско-амерички астрофизичар, а награђен је „за теоријска открића у физичкој космологији“. Посебно: за моделовање природних процеса који су довели до стварања језгра хемијских елемената тежих од водоника
* Мајор и Кело су 1995-те открили екзопланету која је добила име 51 Пегаса b, а онА и њена звезда су од Земље удаљене 50 светлосних година
_______________________________________________________________________
ИЗГЛЕДА да је светска наука трајно уситнила, да у њој више нема титана који би својим открићима заслуживали да сами добијају највиша признања.
Нобелову награду из физике ове године су поделила тројица. Сва тројица су са Запада, наравно.
Канадско-амерички астрофизичар Џејмс Киблс је половину новчаног износа награде добио за нова схватања структуре и историје свемира, а другу половину ће поделити Мишел Мајор и Дидије Кело - за откриће прве екзопланете. Дакле: планете ван Сунчевог система која орбитира око своје звезде на удаљености која се сматра „могућом зоном живота“.
Шведска краљевска академија наука додатно је прецизирала да је Киблс награђен „за теоријска открића у физичкој космологији“.
Он се бави истраживањем тамне материје и „примарне (у моменту Великог праска) нуклеосинтезе“ и формирањем галаксија и јата галаксија. Посебно: моделовањем природних процеса који су довели до стварања језгра хемијских елемената тежих од водоника.
Нобелов комитет тврди да су његова достигнућа „помогла да се открију нови физички процеси“ и да већ две деценије „леже у основи нашег поимања историје Васељене“.
Мајор и Кело су 1995-те открили екзопланету која је добила име 51 Пегаса b, а она и њена звезда су од Земље удаљене 50 светлосних година.
Комитет је о значају њиховог открића саопштио: „Они су заувек изменили нашу представу о космосу“.
За 24 године после њиховог открића – откривено је преко 4000 других екзопланета.
