Каталонија већ показала да Србију у ЕУ чека само - однос као према плену

ВАЖНА ЛЕКЦИЈА ИЗ БРИСЕЛА: ЕВРОПСКОЈ АГЕНДИ СРБИЈЕ ПОСТАО НЕОПХОДАН ПЛАН „Б“

„Демократски процес” у Барселони

  • Однос ЕУ према Србији није однос према будућој чланици, који би морао бити правно утемељен, већ однос према плену, који је увек утемељен на балансу интереса и односа снага. Из тога следи да чланство Србије у ЕУ никако не може бити извесно, за разлику од сасвим извесног другоразредног положаја наше земље према ЕУ, била унутра или не
  • Сада постаје јасно и ономе коме није било да се са Бриселом не сме разговарати без већ разрађеног плана Б, као што није разумно да се у дијалогу са Приштином праве било какви неповратни уступци
Пише: Жељко ЦВИЈАНОВИЋ
 

        ПРЕ тридесетак година, кад се у светским односима ипак држало до међународног права, изјаве бриселских портпарола Маргитиса Шинаса и Маја Коцијанчич биле би скандали првог реда, о којима би се причало месецима.

        Овако, њихово одбијање да пореде сецесију Каталоније и Косова, јер је „Шпанија чланица ЕУ, а Србија је изван“ (Шинас) и зато што је „Косово sui generis случај“ (Коцијанчич) једва да су иког узбудиле изван Београда.

        Са друге стране, већина правних ауторитета сагласна је с тим да у строго правном смислу између сецесије Каталоније и Косова нема разлике. То значи да суштински различит третман две ситуације не произлази из интерпретације права, већ из политике, тачније односа снага на међународној сцени.

        То је јасно српском председнику Александру Вучићу, који је рекао да због све очигледније грешке не очекује извињење из ЕУ зато што Србију нико не штити.

        Ако, као кандидат за чланство, Србија од већине земаља ЕУ не може да очекује однос заснован на међународном праву, већ само на политици као вечитом балансу интереса и односа снага, то су веома важне поруке будућем чланству Србије у ЕУ. Наиме, ако политика потискује право, тад не постоји никаква обавеза ЕУ о пријему Србије, без обзира на жртве и уступке које Србија учини Унији до 2025, која је неформално одређена за годину пријема.

        А то опет значи да однос ЕУ према Србији није однос према будућој чланици, који би морао бити правно утемељен, већ однос према плену, који је увек утемељен на балансу интереса и односа снага. Из тога следи да чланство Србије у ЕУ никако не може бити извесно, за разлику од сасвим извесног другоразредног положаја наше земље према ЕУ, била унутра или не.

        Скандалозно бриселско поређење Каталоније и Косова упалило је све лампице у Београду. Наиме, одавно је јасно колико је разумно да, пре свега због разлога безбедности, Србија настави и дијалог са Бриселом и са Приштином. Сада, међутим, постаје јасно и ономе коме није било да се са Бриселом не сме разговарати без већ разрађеног плана Б, као што није разумно да се у дијалогу са Приштином праве било какви неповратни уступци.

        Нови стандард
 
Категорије: 

Слични садржаји

Коментари