Заустављен брутални удар Приштине
Десето ванредно заседање Скупштине Србије о Косову и Метохији (1)
(Иступања Мирка Цветковића, Вука Јеремића, Драгана Шутановца, Небојше Ћирића и Горана Богдановића – науторизовани стенограм)
ДЕСЕТО ванредно заседање Народне скупштине Србије – поводом ситуације на Косову и Метохији - одржано 30. јула 2011. године, а почело у 14,10 часова. Седницом је председавала Славица Ђукић-Дејановић.
Отварању заседања присуствовала су 152 народна посланика, председник Републике Борис Тадић, чланови Владе и шеф тима за разговоре са представницима привремених институција у Приштини Борислав Стефановић. А такође: Тадићев саветник Јован Ратковић и саветник министра спољних послова Дамјан Крњевић-Мишковић.
Са галерије Велике сале – по сопственој жељи – ток расправе су пратили представници амбасада Руске Федерације, САД, Кине, Индије, Алжира и Словачке.
Отварајући расправу, председница Скупштине је рекла: „За Десето ванредно заседање Народне скупштине Републике Србије у 2011. години одређен је д н е в н и р е д: 1. Предлог декларације Народне скупштине РС о актуелном стању на Косову и Метохији након једностраних и насилних аката привремених институција самоуправе у Приштини, који је поднела Влада 29. јула 2011. године (број 02-2763/11).
Примили сте предлог Декларације Народне скупштине Републике Србије о актуелном стању на Косову и Метохији након једностраних и насилних аката привремених институција самоуправе у Приштини, које је поднела Влада.
Стигао је и предлог председника посланичке групе СРС, народног посланика Драгана Тодоровића.
Сагласно члану 190. и 191. Пословника Народне скупштине отварам јединствени претрес о Предлогу декларације.
Реч има премијер Владе, господин Мирко Цветковић.
РЕЧ ПРЕМИЈЕРА МИРКА ЦВЕТКОВИЋА
Нико неће уцењивати Србију
- И међународној заједници под чијим протекторатом је Косово и Метохија и албанским привременим институцијама у Приштини треба да буде јасно да Влада Србије никада неће признати независно Косово и да не постоје уцене под којима би тако нешто учинили
ПОШТОВАНИ народни посланици и посланице, Влада Републике Србије затражила је хитну седницу Народне скупштине Србије због драматичног погоршања ситуација на Косову и Метохији. Кризу на Косову и Метохији изазвале су привремене власти у Приштини, неодговорним, једностраним и политички мотивисаним акцијама забране промета робе и покушајем насилног заузимања административних прелаза.
_______________________________________________
„ Апелујем на косовске Србе да буду јединствени и да не повлаче ни један потез којим би учинили услугу екстремистима који желе да отму Косово и Метохију“
___________________________________________
Њихов циљ је био да се измени реално стање на терену, да се унесе немир међу српско становништво, да се институције тзв. независног Косова инсталирају на северном делу покрајине. Тај циљ су намеравали да постигну изазивајући инциденте, покушавајући да испровоцирају реакције српског становништва и да отежају међународну позицију Србије.
Суштински, намера приштинских власти је била да се насилним актима испровоцира Србија да прекине дијалог који је почео да даје прве резултате.
Садашња је позиција Владе Србије - на основу Резолуције 1244 - да смо обавезни да све проблеме решавамо мирно и дипломатски и да искључимо употребу било којих других средстава. У изузетно тешким условима и са изразито ограниченим маневарским простором одвијале су се активности Владе Републике Србије током ових догађаја. Влада Србије, односно министар Горан Богдановић и шеф тима за дијалог са Приштином Борислав Стефановић су од самог почетка актуелне кризе на терену.
СПРЕЧЕН БРУТАЛНИ ПОКУШАЈ
Први задатак је био да се обезбеди повлачење специјалних полицијских снага, привремених власти у Приштини са административних прелаза. Током тешких преговора и у изузетно запаљивој атмосфери овај задатак је обављен. Други задатак наших људи на терену је био да спрече инциденте и обезбеде заштиту локалног становништва и осигурају функционисање институција Републике Србије и локалне самоуправе у општинама на Косову и Метохији у кризној ситуацији, као и редовно снабдевање становништва.
Осим ангажовања на терену, други правац активности Владе Србије је био усмерен ка мобилизацији међународне заједнице и указивању на узроке и суштину погоршавања стања у нашој јужној покрајини. Дипломатском и преговарачком активношћу заустављен је овај брутални покушај Приштине да наметне неприхватљива решења. Мобилисана је међународна заједница, затражена је ванредна седница, односно расправа у Савету безбедности УН ради разматрања стања на Косову и Метохији.
И ДЕО СВЕТА ПРОТИВ 1244
Упркос привременом и делимичном отклањању опасности, остају отворена питања са којим ћемо морати да се суочимо и да дефинишемо додатне правце акција, посебно у овим околностима када постоји очигледна спремност дела међународне заједнице да поступа супротно оквирима Резолуције 1244 УН.
Наше главно средство у борби за Косово и Метохију је дијалог. Наше опредељење је да не повучемо ни један потез који би угрозио опстанак Срба у јужној покрајини и који би утицао на дестабилизацију региона. Дијалог, који је почео да даје прве резултате очигледно је помутио амбиције екстремног дела привремених институција у Приштини који желе силом да измене стање у покрајини. И међународној заједници под чијим протекторатом је Косово и Метохија и албанским привременим институцијама у Приштини треба да буде јасно да Влада Србије никада неће признати независно Косово и да не постоје уцене под којима би тако нешто учинили.
_______________________________________________
„Остају отворена питања са којим ћемо морати да се суочимо и да дефинишемо додатне правце акција, посебно у овим околностима када постоји очигледна спремност дела међународне заједнице да поступа супротно оквирима Резолуције 1244 УН“
_______________________________________________
Због тога, Влада Србије позива међународну заједницу, УН, ЕУ да се чврсто придржавају Резолуције 1244 и постигнутих договора, као и да поступају у складу са својим мандатом. Њихов мандат је обезбеђивање мира и стабилности, а не изградња нелегалне независности Косова и Метохије. Захтевам од међународних мировних мисија и војне мисије КФОР да не подржавају једностране акте, провокације и насиље привремених власти у Приштини и да својим активностима не изазивају страх и несигурност Срба и других грађана Косова и Метохије.
СРБИЈА НИКАДА НЕЋЕ ДОЗВОЛИТИ...
Позивамо УН и ЕУ да повратком на пређашње стање, реафирмишу дијалог као начин за решење проблема и да не дозволе да се силом и једностраним актима чини покушај наметања решења. Србија никада неће дозволити такво уцењивање.
Позивам грађане на Косову и Метохији, пре свега Албанце, да се уздрже од сваког насиља и да не нападају и малтретирају своје суграђане. Апелујем на косовске Србе да буду јединствени и да не повлаче ни један потез којим би учинили услугу екстремистима који желе да отму Косово и Метохију. Своје протесте изражавајте мирним путем и спречите провокације хулигана који су директно у служби албанског екстремизма.
Позивам посланике да будемо достојанствени и јединствени и пружимо подршку активностима Владе у решавању кризе и обезбеђивању опстанка и трајног мира, односно у одбрани интереса државе Србије на Косову и Метохији.
ИСТУПАЊЕ МИНИСТРА СПОЉНИХ ПОСЛОВА ВУКА ЈЕРЕМИЋА
Битка на Ист Риверу већ крајем августа
- Ова криза се одвија у сложеном међународном контексту који је проузрокован снажном и отвореном подршком неких од најутицајнијих земаља света, илегалним и паралелним институцијама у Приштини, пре свега у правцу тога да једностраним актима покушају да успоставе државност
ДАМЕ и господо, поштовани народни посланици, дозволите ми да представим међународни аспект кризе са којом се тренутно суочавамо на територији АП Косово и Метохија.
Ова криза се одвија у сложеном међународном контексту који је проузрокован снажном и отвореном подршком неких од најутицајнијих земаља света, илегалним и паралелним институцијама у Приштини, пре свега у правцу тога да једностраним актима покушају да успоставе своју државност.
Дипломатске активности Министарства спољних послова и осталих државних органа на међународној арени усмерени су, пре свега, на спречавање де факто успостављања државности. Она није успостављена на легалан начин једностраним проглашењем независности јер Савет безбедности није донео о томе одлуку. Оно чему се сада у међународном контексту прибегава је, пре свега, притисак на државе чланице УН да признају једнострано проглашење независности, као и да се изборе за чланство (Косова) у међународним организацијама, где је чланство привилегија искључиво суверених независних држава.
______________________________________________
„Процес признања је готово заустављен. То се догодило упркос великим притисцима неких од најутицајнијих земаља света које - готово дневно и на врло високом нивоу – врше притисак на земље чланице УН да промене став о поштовању суверенитета и територијалне целовитости наше земље.“
______________________________________________
С тим у вези, Министарство спољних послова и други државни органи делују стално активно и агилно према међународним чиниоцима, према земљама чланицама УН и према међународним институцијама, да би се та два пута успостављања де факто државности спречила.
У том смислу могу да кажем да је, након политичког закључка мишљења Међународног суда правде и Генералне скупштине УН у септембру, као резултат дипломатске активности државних органа Србије готово заустављен процес признања. Свега неколико земаља је у последњих годину дана, од кад смо последњи пут имали овакву ситуацију и разговарали у Народној скупштини, признало Косово. Могу да кажем да се то догодило упркос великим притисцима неких од најутицајнијих земаља света - готово дневно и на врло високом нивоу - притисака на земље чланице УН да промене став о поштовању суверенитета и територијалне целовитости наше земље.
ДУБОКА ФРУСТРАЦИЈА У ПРИШТИНИ
Такође, покушано је са једностраним актима, дакле са апликацијама које нису прошле адекватну процедуру, да се привременим органима самоуправе на КиМ омогући чланство у политичким међународним организацијама. Могу да кажем да су све те апликације одбијене.
____________________________________________
„Ово није први пут да Приштина прибегава једностраној употреби силе, у покушају да оствари политичку предност на терену“
___________________________________________
Паралелни органи у Приштини нису успели да обезбеде чланство ни у једној међународној политичкој организацији. Као последица њихове немогућности да се међународно афирмишу, дошло је до дубоке фрустрације у редовима Приштине. Мислим да је један од разлога због чега се пришло једностраној употреби силе, усмереној на покушај да се промени реално стање на терену, немогућност да се дипломатским средствима изборе за елементе државности. Понављам још једном: основни елементи државности у међународној јавности се мере бројем признања и чланством у међународним организацијама.
Ово није први пут да Приштина прибегава једностраној употреби силе, у покушају да оствари политичку предност на терену. Били смо сведоци тога 2004. године, 17. марта, када су нападнути цркве и манастири СПЦ на Косову. Сценарио је и овде сличан, један неиспровоцирани напад усмерен на то да се створе околности у међународној арени које би довеле до напретка у остварењу циљева паралелних власти у Приштини.
ТРИ ПРЕТЊЕ ВЕТОМ
Од почетка ове актуелне кризе, дакле од понедељка 25. јула, Влада Србије и други државни органи су реаговали промптно. Дипломатска активност је била жива, а већ 26. јула у јутарњим часовима по северно-америчком времену, дакле, по радном времену УН у Њујорку, Влада Србије затражила је одржавање хитне седнице Савета безбедности.
_______________________________________________
„Три сталне чланице Савета безбедности су се чврсто одупрле могућности да се Србија обрати овом састанку. Две сталне чланице су се заложиле да се Србија обрати и биле су део групе коју су чиниле 11 земаља који су се заложили за то да се Србији омогући наступ“
_______________________________________________
По Резолуцији 1244, Савета безбедности УН управо је то тело - дакле, Савет безбедности – које је задужено за одржавање мира и стабилности на територији покрајине. Стога смо, позивајући се на Резолуцију 1244, затражили хитно одржавање седнице. У току 26, 27. и 28. јула, покренуте су консултације у оквиру Савета безбедности како да се одговори на овај захтев Србије.
У почетку су постојали жестоки отпори у одржавању ове седнице. Након 48 сати консултација, отпор је превазиђен, с обзиром на то да се велика већина земаља чланица Савета безбедности заложила да се поступи по захтеву Србије. У тих 48 сати, били смо у сталним консултацијама са свим земљама чланицама Савета безбедности. Преносили смо им наше ставове, давали аргументе због чега је неопходно одржати седницу. На крају су они који су се одупирали одржавању седнице остали у значајној мањини и седница је заказана у форми консултација за 28. јул.
ЗА СРБИЈУ: 2+11
Од тог тренутка, суочили смо се са отпорима техничке природе да тој седници присуствују представници Србије. На крају, после много померања почетка седнице тај састанак је почео у форми затворених консултација. Она је затворена и за јавност на захтев неколико земаља чланица Савета безбедности. Овај састанак је отпочео расправом о учешћу Србије на састанку који је инициран на захтев Србије.
Три сталне чланице Савета безбедности су се чврсто одупрле могућности да се Србија обрати овом састанку. Две сталне чланице су се заложиле да се Србија обрати и биле су део групе коју су чиниле 11 земаља које су се заложиле за то да се Србији омогући наступ.
_____________________________________________
„Због чега је Еулекс напустио територију северног Косова и тиме практично оставио Србе и друге неалбанце без икакве међународне полицијске заштите у том кризном тренутку? Како је дошло до тога да међународне организације на КиМ, које делују на КиМ у складу и по резолуцији 1244, иступе из своје статусне неутралности“
_____________________________________________
О току седнице смо обавештавани, у мање-више реалном времену од стране нама наклоњених земаља у тој расправи. Разлог због чега не могу да именујем земље које су заузимале овај или онај став јесте тај да је Савет безбедности вршио затворене консултације. Тако да не би било коректно и не би било сходно дипломатској пракси да именујем те земље.
Међутим, чињеница је да се та расправа о формату седнице завршила на тај начин што су три сталне чланице Савета безбедности запретиле употребом вета. Наравно, преко тога не може да се пређе, тако је устројен Савет безбедности, то представља зид који је немогуће прескочити уколико неко ко има такав институционални капацитет одлучи да га искористи.
Међутим, на нама је било да у току трајања седнице наклоњеним земљама доставимо наше кључне ставове које су оне у расправи користиле иза затворених врата. Иза тих врата где нам није био онемогућен приступ.
ПИТАЊА ИЗ БЕОГРАДА
Изузетно добру сарадњу имали смо са десетак земаља, укључујући две сталне чланице Савета безбедности. Питања која су постављена на тој седници, а то су била питања на која сви треба да добијемо одговор. Пре свега, Србија очекује одговор на питање: ко је наредио једнострани акт уласка преко реке Ибар специјалних јединица тзв. РОСУ.
Да ли је неко из међународне заједнице знао за те планове? Ако није знао, зашто није знао? Због чега је Еулекс напустио територију северног Косова и тиме практично оставио Србе и друге неалбанце без икакве међународне полицијске заштите у том кризном тренутку? Како је дошло до тога да међународне организације на КиМ, које делују на КиМ у складу и по резолуцији 1244, иступе из своје статусне неутралности?
На крају крајева, основно је политичко питање: да ли је употреба физичке силе начин да се превазиђе било каква препрека која настане у мирољубивом преговарачком процесу?
Иначе, преко оних који су на тој седници учествовали, а који су са нама блиско по томе сарађивали, затражили смо и осуду једностраних аката, као и пуно поштовање Резолуције 1244 Савета безбедности.
______________________________________________
„Имали смо дипломатску комуникацију са Бриселом, тј. са Европском комисијом, као и са НАТО. У Министарство спољних послова позвани су амбасадори тзв. "Квинте", дакле - САД, Велике Британије, Француске, Немачке, Италије...“
_____________________________________
У току трајања седнице, делегација Србије имала је и састанак са генералним секретаром УН којем смо пренели наше ставове и предвиђен излагање Србије у Савету безбедности. Затражили смо да генерални секретар циркулише тај документ свим државама чланицама УН, као званичан документ УН. Тако да су све чланице СБ ОУН, а и све друге државе чланице Уједињених нација, иако нисмо имали прилику да се обратимо члановима Савета безбедности иза затворених врата, добиле нашу политичку поруку, наше излагање.
Поред Савета безбедности, који је, наравно, прва и основна адреса где треба да се расправља о миру и стабилности на КиМ, Србија је покренула и све остале њој доступне дипломатске механизме. Одржана је седница сталног Савета ОЕБС, у среду 28. јула, где су наши ставови представљени, а наша дипломатска и конзуларна мрежа у свету, као и наше дипломате у Београду, ступили су у контакт са свим земљама чланицама на билатерални начин. Дакле: са земљама ЕУ, чланицама УН и другим земљама.
ПОЗВАНИ АМБАСАДОРИ „КВИНТЕ“
Имали смо дипломатску комуникацију са Бриселом, тј. са Европском комисијом, као и са НАТО. У Министарство спољних послова позвани су амбасадори тзв. "Квинте", дакле - САД, Велике Британије, Француске, Немачке, Италије, где им је на формалан начин представљено наше гледање на ситуацију, као и наш захтев да се њиховим дипломатским ангажовањем на територији АП КиМ, а пре свега према паралелним органима власти у Приштини, представи неопходност повратака на пређашње стање. То је учињено и у престоницама, дакле, преко наших амбасада у земљама "Квинте".
Оно што намеравамо да чинимо у периоду који је пред нама у реалном времену, говорим и о актуелном тренутку, јесте да останемо максимално дипломатски ангажовани. Ми смо у дневном контакту са свим земљама света, са великом већином земаља света, а поготово са земљама које су утицајне и које имају прилику да буду део дијалога. Ту пре свега мислим на земље чланице Савета безбедности, али и на земље које имају своје међународно представљање, да ли кроз мировне мисије или на други начин на територији АП КиМ.
______________________________________________
„Крајем августа ћемо у Савету безбедности расправљати у отвореном пуном формату о томе ко стоји иза ових догађаја, ко је одговоран за њих, шта се заправо десило и како наставити даље на начин који обезбеђује мир, стабилност и наставак политичког процеса“
______________________________________________
Затражили смо од генералног секретара да се сви догађаји у последњих неколико дана детаљно документују и да буду интегрални део извештаја УНМИК на следећој седници Савета безбедности, која ће се догодити крајем августа у Њујорку. То је седница на којој ће се разматрати претходна три месеца, дакле, и ови догађаји. То ће бити седница отворена за јавност и то је седница коју нико не може да спречи.
Уколико не буде потребе за ранијим сазивањима Савета безбедности, онда ћемо крајем августа расправљати у отвореном пуном формату о томе ко стоји иза ових догађаја, ко је одговоран за њих, шта се заправо десило и како наставити даље на начин који обезбеђује мир, стабилност и наставак политичког процеса који је једини пут за изналажење решења на КиМ.
ПУНИ ПОГОН ДИПЛОМАТИЈЕ
Све наше амбасаде, све наше дипломате су добиле као апсолутни приоритет извештавање својих контаката о актуелним догађајима. Министарство спољних послова практично ради 24 сата у блиској координацији са осталим државним органима. То ћемо наставити да чинимо у сатима, данима и недељама који су пред нама. Главни циљ је да међународна јавност не изгуби из видокруга ситуацију на КиМ.
Ми имамо, пре свега, дипломатска средства на располагању. Оно што могу да кажем је да су сва дипломатска средства у овом тренутку стављена у пуни погон која су нам на располагању.
______________________________________________
„Наша позиција је прилично ослабљена чињеницом да изузетно утицајне државе света врло активно раде на спровођењу политике која је у супротности са нашим интересима“
______________________________________________
Од једностраног проглашења независности ово представља приоритет Министарства спољних послова, као и других државних органа, који спроводе политику у складу са Уставом и на основу обавезујућих одлука Народне скупштине Републике Србије. Ово је изузетно тежак тренутак. Наша позиција је прилично ослабљена чињеницом да изузетно утицајне државе света врло активно раде на спровођењу политике која је у супротности са нашим интересима.
На крају желим да кажем да ову седницу - и то је последња ствар са међународног аспекта која мислим да треба да буде представљена овде - посматра светска јавност. Што будемо одлучнији и, што је још важније, јединственији, мислим да ћемо бити у снажнијој позицији и да ћемо моћи да остваримо наше интересе - на начин на који су они дефинисани ранијим одлукама - користећи дипломатска средства која су нам на располагању.
Још једном бих апеловао на народне посланике да имају то у виду и да у овом тренутку помогну и Влади и свим осталим државним институцијама да изађу на крај са последицама ове тешке кризе која је проузрокована једностраним актима власти у Приштини.
ИСТУПАЊЕ МИНИСТРА ОДБРАНЕ ДРАГАНА ШУТАНОВЦА
Тражимо ресетовање односа
- Од 25. јула смо у константном смо контакту са КФОР-ом: било са господином Билером - преко наших изасланика који су били на Косову, било са његовим замеником преко нашег Генералштаба, било са командантом Јужног крила НАТО - адмиралом Оквиром који командује из Напуља
ПОШТОВАНА председнице, даме и господо народни посланици, од првог момента када је дошло до непланираног инцидента који се десио 25. јула увече - практично под окриљем мрака - Министарство одбране и Војска Србије су у складу са својим законским овлашћењима и у складу са међународним споразумом, који је за нас обавезујући, поступали у жељи да спрече могућност ескалације сукоба и губитка живота и на једној и на другој страни.
Подсећам да је само сплетом срећних околности те ноћи избегнута већа трагедија од ове, да смо имали више рањених и једног погинулог, а да смо имали прилику да видимо и на медијима велики број возила која су практично претрпела ватрену паљбу. Кажем, само срећом није дошло до трагичнијег следа ствари.
Од тог момента, 25. јула, у константном смо контакту са КФОР-ом. Било са господином Билером - преко наших изасланика који су били на Косову - било са његовим замеником преко нашег Генералштаба. Било са командантом Јужног крила НАТО, адмиралом Оквиром који командује из Напуља.
ПРЕКО ГЕНЕРАЛА ЂУКАНОВИЋА
Због чега са КФОР-ом? Зато што је КФОР једини ауторизован споразумом из 1999. године, који је тадашња СРЈ потписала, на основу кога је завршено бомбардовање и на основу тога су ушле међународне војне снаге на КиМ, међу којима је управо КФОР. Као што знате, тада је и дефинисана Копнена зона безбедности и тада су дефинисани могућност, начин и обим сарадње војске тадашње Југославије и снага КФОР.
Имајући у виду да КФОР свакако представља јединице НАТО, ми смо 27. јула на проширеном војном комитету, на коме присуствују представници НАТО земаља, као и земаља Партнерства за мир, преко излагања генерала Ђукановића информисали све земље шта се, по нашем виђењу, дешавало на просторима КиМ и инсистирали смо да добијемо потпуну подршку за спречавање даље ескалације насиља. Инсистирали смо на враћању ствари у нормалу, на ресетовању односа и покушају стварања услова за наставак дијалога и разговора у жељи да коначно нађемо решење које ће спречити екстремисте да ситуацију доведу до даље ескалације.
САСТАНАК У НИШУ
Истог дана је заменик начелника Генералштаба, генерал Бјелица, имао састанак у Нишу са замеником команданта КФОР, на коме смо добили одређене информације и - на наше инсистирање - нам се рекло због чега ми нисмо били обавештени о тим могућностима. Речено је да ни команда КФОР није имала сазнање шта може да се деси под окриљем ноћи 25. јула.
Очигледно је да постоји једна унилатерална жеља власти у Приштини да на тотално неприхватљив начин, под окриљем мрака, иде у правцу решавања проблема који не могу да се решавају на тај начин, односно путем силе.
Оно што је тренутно стање на терену, враћа нас на Кумановски споразум. Војска Србије заједно са представницима Министарства унутрашњих послова, односно жандармерије, која се налази у Копненој зони безбедности на основу Кумановског споразума, односно анекса Кумановског споразума по којем имамо могуће присуство уз саму административну линију, повећала је своје патроле у жељи да спречи евентуалне преласке са једне и са друге стране и стварање амбијента за конфликте ширих размера у којима би управо ми, бојим се, као жртва догађаја 25. јула, испали кривци.
СРБИ СУ ЖРТВА
Нажалост, у неким сегментима нисмо успели да исконтролишемо догађаје, тако да се десило паљење прелаза Јариње, што је управо, верујем, и била жеља оних елемената у Приштини који су желели да прикажу албанску страну као жртву, а српску страну као насилну. То је слика које је негде у јавности светској променила односе и од тог момента свакако имамо много више тензија и много више проблема у жељи да објаснимо да је српски народ на КиМ жртва, а не кривац за догађаје који су се десили.
У данима који су пред нама дајемо сав капацитет нашим дипломатским могућностима да нађемо решење и свакако настављамо да комуницирамо у складу са Међународним споразумом који је потписан 1999. године и са овлашћењима у жељи да ово тренутно стање на КиМ не прерасте у нешто што, верујем, данас нико овде не би желео. Овде нико данас нема чак ни скривену намеру да се тако нешто деси нашим грађанима на КиМ.
Верујемо да постоји добра воља са обе стране. Верујемо да КФОР - и поред тога што је у одређеним моментима изашао из свог мандата - нема интерес да дође до сукоба са грађанима на КиМ. Верујемо да ће они учинити свој максимум да до тог сукоба и не дође.
БОЈИМ СЕ ДА БИ СРБИЈА БИЛА УВУЧЕНА...
Са друге стране, чинимо напоре путем дипломатских канала, војно-дипломатских канала, да утичемо управо на оне земље које су кључне и утицајне у саставу КФОР. Настојимо да им објаснимо да је неопходно ресетовање односа и враћање на почетне позиције јер свака друга позиција нам ствара проблем и ствара велику тензију.
Јер, покушајем заузимања граничног прелаза од стране јединице које ни у једној земљи у свету не држе граничне прелазе, дестабилизовано је поверење у међународну заједницу, а самим тим дестабилизовано поверење и у акте које имамо. Верујемо да то поверење мора да се врати јер данас - ако сагледамо ситуацију на КиМ и ако бисмо замислили да тамо не постоји присуство међународних војних снага - бојим се да би данас Србија била увучена у нешто у чему је 90-их година била, по правилу, губитник.
Желимо да се ова ствар реши на миран начин. Потпуно смо посвећени миру, у убеђењу да грађани Србије имају поверење у оно што ради врх државе и да ћемо и из овог проблема изаћи много боље него што смо излазили из проблема у неком прошлом времену. Како 90-их година, тако и почетком 2000. године.
ИСТУПАЊЕ МИНИСТРА НЕБОЈШЕ ЋИРИЋА
Србија може тражити и одштету
- На територију КиМ пласирамо око 350 милиона евра производа и заједно са представницима наших предузећа тражимо начине да роба и даље стиже на Косово
ПОШТОВАНА председнице, уважени посланици, даме и господо, само кратко ћу известити овај дом о ситуацији везаној за тзв. царинске печате, за ситуацију у оквиру ЦЕФТА споразума.
Подсетићу вас да је цела ова ситуација започета блокадом од стране администрације на Косову за пласман српских производа на територију КиМ.
Влада је заузела једногласан став да се ради о кршењу ЦЕФТА споразума. Конкретно, ми смо 25. јула на Влади донели одлуку и упутили званично писмо ЦЕФТА, у складу са чланом 42. става 2. ЦЕФТА споразума. Јасно смо указали да су одлуке администрације у Приштини флагрантно кршење чланова 1, 3, 4. и 5. ЦЕФТА споразума. Писмо које смо упутили, упутили смо и УМНИК Косову. Од 2011. године председавајући ЦЕФТА споразума је УМНИК Косово.
ПРАВО НА АРБИТРАЖУ
Процедура подразумева - од момента слања писма - рок од 90 дана у коме ће или доћи до решења проблема путем билатералне консултације или укључивање медијатора. А уколико се то не деси, Република Србија има право да покрене међународну арбитражу и да у склопу међународне арбитраже затражи чак и надокнаду штете која је проузрокована незаконитим поступцима администрације у Приштини.
Морам да кажем да наше консултације са УНМИК-ом нису прекидане. Представници Министарства економије су јуче имали неформални састанак - заједно са представницима Министарства финансија, Иностраних послова и Министарства за КиМ - са представницима УМНИК-а. На њихову иницијативу, морам да кажем.
Њихов предлог је био да се ситуација са непризнавањем печата, како они кажу, решава унутар ЦЕФТА споразума, а не билатералним разговорима. Наравно, о том питању ћемо се изјаснити, али морам да напоменем да је ЦЕФТА замишљена као организација или споразум који треба да подстиче слободну трговину.
ЦАРИНСКИ ПЕЧАТ ОСТАО У СЕНЦИ
Процедура је таква каква је. Ми смо је апсолутно испоштовали. Одреаговали смо одмах након незаконитих поступака, тако да ћемо видети.
У сваком случају, решавање овог проблема око печата мислим да је тренутно и дефинитивно у сенци тренутне ситуације на северу Косова. Али, са стране Владе Републике Србије сви механизми у оквиру ЦЕФТА споразума су покренути.
Такође, желим да кажем да ми пласирамо око 350 милиона евра производа на територију КиМ и да заједно са представницима наших предузећа тражимо начине да ова роба и даље стиже на Косово.
Само толико. Извештаваћемо вас у наредном периоду о томе каква је ситуација унутар ЦЕФТА.
ИСТУПАЊЕ МИНИСТРА ЗА КиМ ГОРАНА БОГДАНОВИЋА
Приштина делује преко КФОР
- Ово је најозбиљнији покушај Приштине да после једнострано проглашене независности продре са својим институцијама на север КиМ
ПОШТОВАНА председнице, поштовани народни посланици, поштовати господине председниче Србије, дозволите ми да вас хронолошки известим о овим немилим догађајима који су се у последњих пет дана дешавали на простору севера КиМ.
Покушај преузимања административних прелаза Јариње и Брњак - у ноћи између 25. и 26. јула и криза која је том приликом отпочета - представља до сада највећи изазов миру и стабилности. И најозбиљнији покушај Приштине да после једнострано проглашене независности продре са својим институцијама на север КиМ.
Припадници специјалних јединица косовске полицијске службе су 25. јула после 21,00 часа кренули у координирану акцију заузимања административних прелаза Јариње и Брњак. Том приликом користили су готово све ефективе специјалних јединица које су имали на располагању.
ПО НАЛОГУ ВЛАДЕ
Грађани овог дела Покрајине су се самоорганизовали и блокирали магистралне путеве Косовска Митровица– Рибариће и Косовска Митровица–Рашка ради спречавања даљих покрета и покушаја насилног преузимања административних прелаза. Око 23,00 часа 25. јула административни прелаз Брњак, познат као капија 31, насилно је преузет од стране специјалне полиције привремених власти у Приштини.
Убрзо после тога, Срби из овог дела КиМ блокирали су административни прелаз Брњак, док је на потезу ка Лепосавићу блокада у потпуности успела. Нешто касније, око један час после поноћи долази до окупљања грађана у Косовској Митровици, а припадници КФОРА и Еулекса - ради спречавања евентуалних сукоба - блокирају главни ибарски мост.
_____________________________________________
„Срби на северу КиМ су све време страховали од могућности да Приштина преко КФОР-а оствари оно што није успела насилним акцијама“
_______________________________________
Тек око три часа после поноћи грађани северног дела Митровице су се разишли, чиме је и отклоњена опасност од евентуалних међуетничких сукоба, те су се припадници КФОРА и Еулекса повукли са ибарског моста. Одмах по добијању информације о покушају насилног преузимања прелаза, заједно са шефом за дијалог са Приштином, Бориславом Стефановићем, по налогу Владе Републике Србије сам се упутио на север Покрајине.
СТАЛНИ КОНТАКТ СА ГЕНЕРАЛОМ БИЛЕРОМ
Наш циљ је био да на самом терену смањимо тензије, да спречимо даљу ескалацију. Али, и да остваримо директну комуникацију са свим релевантним статусно неутралним актерима на територији Покрајине. Тиме смо желели да јасно охрабримо српско становништво у овом делу Покрајине, али и да демонстрирамо спремност Владе Републике Србије да сва, па и најсложенија питања и ситуације, решава мирним и дипломатским средствима.
Током ноћи 25-ог, као и током јутра 26. јула, грађани су успели да барикадама спрече убацивање појачања специјалних јединица приштинске полиције. Од самог пристизања на лице места, око три сата ујутру, били смо у сталном контакту са командантом КФОР-а генералом Билером, али нажалост, представници осталих мисија, нарочито УНМИК и Еулекс су у почетку показали знатно мању спремност да се укључе у решавање овог проблема.
Истовремено, трудили смо се да о свему - на лицу места - обавештавамо грађане. Потпуно транспарентно, без икаквог улепшавања и само истинито. Упозоравали смо, при том, на чињеницу да се грубо крше одредбе Резолуције 1244 и да овакво стање прети да ескалира у насиље са тешким последицама.
ПОДРЖАО И ФЕЈТ
Упркос свему овоме, суочили смо се са низом отежавајућих фактора.
Током читаве прве ноћи кризе, представници доброг дела међународне заједнице су, уз ретке изузетке, били недоступни и пасивни. Тек када је постало јасно да је акција Приштине била неуспешна, једнострана и авантуристичка и под маском спровођења пуног трговинског ембарга и успостављања контроле на главним тачкама на северу КиМ, почели су да се оглашавају и представници међународне заједнице.
____________________________________________
„Срби на северу КиМ су овакво понашање КФОР-а протумачили као подршку циљевима Приштине“
___________________________________
Овако понашање потхрањује наше сумње да Приштина није повукла овај потез без - бар прећутне - сагласности дела међународне заједнице. Чланице међународне заједнице које су признале једнострано проглашену независност КиМ, износиле су двосмислене ставове који су имплицитно подржавали Приштину. Углавном се све сводило на то да углавном не одобравају акцију Приштине, али да се потпуно разумеју у ово што је урадила и што је повукла Приштина као једностран акт.
Бивши специјални представник ЕУ, а сада актуелни међународни цивилни представник Питер Фејт, ову авантуру је експлицитно подржао. Што се тиче самих међународних мисија на КиМ, њихово понашање је током највећег дела кризе било прилично конфузно и неконзистентно.
ПУЦАЛИ НА СРБЕ
Иницијалне информације са терена су указивале да је неколико џипова Мисије ЕУ било у колони у којој је тзв. "Роса" кренула на север КиМ. Да би се, после иницијалних реакција, Еулекс у потпуности повукао и током наставка кризе имао врло уздржану и слабо приметну улогу.
Једини међународни чинилац који је у првим сатима кризе узео активну улогу и укључио се у дијалог са српским представницима био је КФОР.
Управо овако недовољно јасно постављање међународне заједнице према Приштини довело је до тога да Приштина овакав однос схвати као имплицитно охрабрење за наставак својих акција, па је током поподнева 26. јула, одмах након повлачења албанских специјалаца са административних прелаза Брњак, дошло до њиховог прегруписавања и поновног покушаја да преузму овај прелаз. Том приликом су прегруписани са појачањем припадници тзв. "Росе" пуцали на Србе, који су својим возилима учествовали у блокади и који су том приликом одговорили на ватру.
Нажалост, тај епилог је крунисан тиме да смо имали погибију једног полицајца Косовске полицијске службе. Припадници ове јединице су се затим повукли, после окршаја, у правцу јужног дела Косовске Митровице, а грађани су наставили са блокадама магистралног пута.
КОРИСТИЛИ И ХЕЛИКОПТЕРЕ
После овог инцидента, током поподнева 26. јула, на административном прелазу Јариње, постигнут је договор са командантом КФОР-а да се до среде, 27. јула, до 08,00 сати, са свих административних прелаза у своје базе у јужном делу Косовске Митровице и Приштини повуку сви припадници специјалне јединице "Роса" и да се изврши потпуни повраћај на пређашње стање.
Нажалост, ситуација се потом поново закомпликовала, обзиром да се КФОР после, у почетку принципијелне улоге, почео понашати прво нејасно, а затим је у потпуности прекорачио оквире Резолуције 1244 и заузео позиције на линији Приштине. Наиме, уз помоћ хеликоптерских јединица из састава КЕФОР-а, они су пребацивали припаднике КПС полиције и цариника на административне прелазе Брњак и Јариње.
Упркос томе што договор од претходног дана о повлачењу специјалних јединица и враћању на пређашње стање није у потпуности испоштован, поново је остварен сусрет са командантом КФОР током поподнева 27. јула. Након састанка омогућен је пролаз колони америчког контингента КФОР-а. Одмах по састанку на административном прелазу Јариње, командант КФОР-а, заједно са председником општине, обратио се присутним учесницима блокаде, апелујући да се сачува мир и да не улазе у простор административног прелаза.
КФОР У ФУНКЦИЈИ ПРИШТИНЕ
Обзиром на сложено стање, председници општина на северу КиМ прогласили су ванредно стање и обавестили грађане о свему овоме. Срби на северу КиМ су овакво понашање КФОР-а протумачили као подршку циљевима Приштине. Морам, поштовани посланици, то да вам кажем. Јер, то је перцепција коју смо доле приметили код грађана.
Оваквим поступањем, уместо спуштања тензија, КФОР је практично допустио да се створи утисак да је војна мисија инструментализована од стране Приштине и да се на врло груб начин крши Резолуција 1244. Срби на северу КиМ су све време страховали од могућности да Приштина преко КФОР-а оствари оно што није успела насилним акцијама.
______________________________________________
„Претварање прелаза Брњак и Јариње у тзв. забрањену војну зону у којој је дозвољена примена бојеве муниције, појачала је тензије“
_____________________________________
То је довело до тога да екстремисти на српској страни организују паљење објекта на административном прелазу Јариње, које се догодило око 19,00 сати 27. јула. Том приликом је група од 50 маскираних лица запалила привремене објекте Косовске полицијске службе и тзв. царине Косова. У нападу су коришћени молотовљеви коктели, а након изазивања пожара објекти су срушени. Приликом напада чула се и рафална паљба из правца где су биле стациониране снаге КФОР-а.
ЕВАКУИСАНИ НА НАШУ СТРАНУ
Обзиром да Влада Републике Србије, по Резолуцији 1244, нема ингеренције на том подручју и да тамо нема припадника наших безбедносних снага, на спречавање тог инцидента нисмо могли да утичемо. Десетак припадника Косовске полицијске службе и Еулекса, који су се затекли у објектима административног прелаза, евакуисано је на нашу страну административне линије и МУП Републике Србије је понудио Еулексу сву неопходну помоћ.
У току ноћи, 27. на 28. јул, на блокадама магистралног пута Рашка-Приштина дозвољен је пролаз мештанима и припадницима КФОР-а и Еулекса. Око 01,00 сат после поноћи на административном прелазу Јариње окупљеним грађанима само пренели да је са КФОР-ом договорено да њихови припадници преузму контролу на административном прелазу. Након тога, припадници америчког контингента КФОР-а распоређени су са обе стране прелаза да би, након што је прелаз рашчишћен, у чему смо им помогли, тј. помогло локално становништво, око поднева омогућен саобраћај, сем путничких возила, и аутобуса и камиона.
Истовремено, између 14,00 и 14,30 часова, припадници КЕФОР-а успоставили су тоталну блокаду на административном прелазу Брњак, тако да је саобраћај на магистралном путу Косовска Митровица-Рибарић у том временском периоду био у прекиду. Од 14,30 часова, омогућен је пролаз возилима преко административног прелаза, и то селективно, уз појачану контролу.
Блокада је и даље важила за аутобусе и за теретна возила са робом из Србије. Том приликом је уочено присуство припадника КПС, тзв. граничне полиције и царинске службе Косова албанске националности, који су за сада на прелазу само посматрачи, без активног учешћа у контроли возила и путника.
Истовремено, у делу покрајине јужно од Ибра, дошло је до ескалације насиља и инцидената према Србима на КиМ.
ЗЛОСТАВЉАН И СВИЛАНОВИЋ
Дана 27. јула, око 12,30 часова код села Сушице, у околини Штрпца, три наоружана лица албанске националности физички су напала Радишу Миленковића који се враћао кући после брања печурака. Дана 28. јула, око седам часова ујутру, припадници специјалне јединице КПС „Роса“ физички су злостављали Марковић Душка и Свилановић Зорана из села Клокот на путу Урошевац–Скопље. Њих је пресрела патрола припадника „Росе“, спречила им пут и са упереним аутоматским оружјем насилно их извукла из возила. Истог дана, малтретиран је од стране КПС у Липљану свештеник СПЦ Игор Ђокић. Физички је нападнут и поручено му је да се врати у Србију, пошто је свештеник рођен у централној Србији.
_______________________________________________
„Јасно нам је поручено да ће КФОР прибећи употреби силе сваки следећи пут. Због тога ми настављамо будно да пратимо развој догађаја, јер не можемо искључити ни да у моменту док ова седница тече неће бити покушаја употребе силе од стране КФОР. Јасно је да се Приштина умирила пошто очекује да војна мисија одради њен посао“
______________________________________________
Ситуација је додатно искомпликована и отежана поступцима и изјавама представника међународне заједнице који су изразили спремност да потпуно спроводе акте Приштине о трговинском ембаргу и распоређивању албанских полицајаца и цариника на административне прелазе.
Такође, претварање прелаза Брњак и Јариње у тзв. забрањену војну зону у којој је дозвољена примена бојеве муниције, појачала је тензије. Мало је рећи да су овакве изјаве и поступци који су долазили из Приштине и дела међународне заједнице били у потпуној супротности са свим гаранцијама о враћању у пређашње стање које је наша страна добијала у претходна три дана. Услед овога је народ са севера КиМ током ноћи, 28. и 29, блокирао на више места магистралне правце Харашко и ка Рибарићу, спречавајући мирним блокадама пролазак возила КФОР-а, Еулекса, сваки покушај померања КПС.
ПРИШТИНА ИСТУРА КФОР
Током јутра 29. јула на административном прелазу Брвњак покушало се са спровођењем одлука власти у Приштини, али с обзиром на мирне блокаде и стање на терену - оба прелаза убрзо су била затворена. Истовремено, током поподнева 29. јула се покушало са још једном рундом разговора са командантом КФОР и представницима ЕУ не би ли се поново приволели на поштовање иницијално датих гаранција за потпуни повраћај на пређашње стање.
Ови покушаји нису довели до помака. КФОР је инсистирао на уклањању блокада, док ми са наше стране не намеравамо да одустанемо од мирних протеста и блокада. Јучерашња и ноћашња ситуација је релативно мирно решена тако што се КФОР повукао. Током ноћи није било даљих тензија.
Међутим, јасно нам је поручено да ће КФОР прибећи употреби силе сваки следећи пут. Због тога ми настављамо будно да пратимо развој догађаја, јер не можемо искључити ни да у моменту док ова седница тече неће бити покушаја употребе силе од стране КФОР. Јасно је да се Приштина умирила пошто очекује да војна мисија одради њен посао.
ИЗРАЗИТО ЛИМИТИРАНИ ПОТЕЗИ
Може се закључити, поштовани посланици, да смо досадашњим разговорима успели да издејствујемо да припадници специјалних јединица тзв. Косовске полиције буду повучени са севера КиМ. Међутим, потпуно је јасно да нису испоштоване гаранције да ће стање бити нормализовано и враћено на ситуацију пре инцидената. КФОР је евидентно почео да поступа на линијама које не поштују Резолуцију 1244.
Услед тога, још увек су присутне тензије међу српским становништвом и не могу се искључити покушаји екстремиста са обе стране да манипулишу грађанима и да изазову још теже инциденте.
______________________________________________
„Остају отворена питања са којима ћемо морати да се суочимо и да дефинишемо нове одговоре како би што успешније одговорили на спремност међународне заједнице, приштинских власти да поступају супротно оквирима Резолуције 1244“
___________________________________________
Морамо признати да су наше активности биле изразито лимитиране и са изразито ограниченим маневарским простором. Наше главно оружје је био дијалог и опредељење да не повучемо ни један потез који би угрозио опстанак Срба у нашој јужној српској покрајини.
Дипломатским и преговарачким активностима се само привремено и делимично отклања опасност од покушаја да се наметну неприхватљива решења. Упркос томе, остају отворена питања са којима ћемо морати да се суочимо и да дефинишемо нове одговоре како би што успешније одговорили на спремност међународне заједнице, приштинских власти да поступају супротно оквирима Резолуције 1244 УН којима су установљене. Обзиром на сложеност тренутка, сматрам да Народна скупштина Републике Србије треба да подржи активности Владе Републике Србије на одбрани интереса државе Србије на простору КиМ.
НИЈЕ ВРЕМЕ ЗА СТРАНЧАРЕЊЕ
Сада на крају, поштовани посланици, желим да вам пренесем поруку грађана, не само са севера КиМ него и јужно од реке Ибар, значи – са читаве територије наше српске јужне покрајине, да данас покажемо јединство, не једноумље, Да покажемо свима да нам је истински стало да одбранимо КиМ. Да ову тешку ситуацију на КиМ не користимо за странчарења, за прикупљање јефтиних политичких поена. Ово је молба свих људи доле који живе на КиМ, ово је молба људи који сад у овом тренутку стоје на барикадама.
Молим вас, желим и овог тренутка да сви посланици, поготово ови са КиМ - без обзира на партијске ставове и партијске разлике - подрже посебно ову резолуцију коју је Влада Републике Србије данас предложила. То је порука свих грађана КиМ без обзира којој странци припадају. Јер, и ових 4-5 дана смо били у ситуацији да се уверимо какво јединство постоји и зашто се у ствари грађани доле залажу. И на који начин своје истинске, легитимне интересе бране.
