Караџић: Српска издаја се увек крије иза маски „учености“ и „модерности“
„ДА НИЈЕ СТВОРЕНА РЕПУБЛИКА СРПСКА – СРБИЈА БИ НА ДРИНИ ИМАЛА НЕПРИЈАТЕЉСКУ ГРАНИЦУ“
* Без свести у српском народу да је "одбрана са животом скопчана", како каже Његош у Горском вијенцу, не би било ни Републике Српске. Плиткоумне су зато инсинуације да је појединац или група наговорила милион и по Срба у БиХ да ратују без потребе, јер Србе на то нико не би могао да наведе, пошто сваки мисли ’Душан је ил’ Милош’"
* Исти они који би сачували сваку биљку, не маре за очување целих народа, који су уништавани и сведени на ништа применом насиља и инжењеринга.Данас то са централизованим и глобализованим светом може бити и малигније, јер се ти зли послови поверавају „локалним извођачима“
* "Шта ће бити са нама Србима? Нама је процес почео крајем 20. века и још није окончан. Иако смо протерани и уништени на многим нашим природним стаништима, нисмо уништени. А можда ћемо дочекати ’заједничко решење и делити судбину и пријатеља и непријатеља, јер смо избегли решење намењено само нама – уништење“
_____________________________________________________________
БИВШИ председник Републике Српске Радован Караџић оценио је да су Срби избегли уништење које им је било намењено, те истакао да је Српска једна од најважнијих нових чињеница, настала као одбрамбени грч, рефлекс целог народа са далекосежним значајем.
Да није настала Република Српска, указао је он, "граница Србије на Дрини била би непријатељска, бар онолико колико су оне друге две најнепријатељскије".
"А онда би наши ’западни пријатељи’ лакше издиктирали решења која би Србија имала да испуни", навео је Караџић.
Према његовим ријечима, да није формирана Република Српска, у Србију би се слило нових два милиона осиромашених Срба из БиХ и оних који су "добежали" у БиХ.
„Имали смо увид у планове међународних организација, које су пројектовале огроман број избегличких насеља у ужој Србији", навео је Караџић у ауторском тексту поводом 30 година Републике Српске за "Вечерње новости".
Говорећи о одбрани народа, Караџић је истакао да су "господари света" обезвредили све, па постаје непристојно желети да опстанеш у таквом свету, али да они који воде народ морају испунити обавезу одбране и опстанка.
Он је додао да без свести у српском народу да је "одбрана са животом скопчана", како каже Његош у Горском вијенцу, не би било ни Републике Српске.
"Плиткоумне су инсинуације да је појединац или група наговорила милион и по Срба у БиХ да ратују без потребе, јер Србе на то нико не би могао да наведе, пошто сваки мисли ’Душан је ил’ Милош’", навео је Караџић.
Он је напоменуо да се издаја народа увек покушава у овом или оном облику под маском "учености", "модерности", "еманципованости" или распрострањеним страним идеологијама, средствима којима прибегавају приземни и себични духови.
Постављајући питање како то да су се српски савезници са Запада окренули против Срба, а у корист Хитлерових решења, Караџић је оценио да Србима, ипак, бољи део Запада није непријатељ и да независни духови, као што је Харолд Пинтер, виде све и нису против Срба.
"Они су, нажалост, мањина, ретки као и сви драгуљи, али су драгоцени. И обичан народ је бољи од својих влада, које инертну већину манипулишу медијима, али ни то не могу без расистичког ’означавања’ целог нашег народа", указао је Караџић.
Он је навео да, ипак, верност народу и његовим праведним тежњама, нема цену и даје добре резултате, од којих је један Република Српска.
Караџић је указао и на чињеницу да исти они који би сачували сваку биљку, не маре за очување целих народа, који су уништавани и сведени на ништа применом насиља и инжењеринга, те оценио да данас то са централизованим и глобализованим светом може бити и малигније, јер се ти зли послови поверавају "локалним извођачима".
Он је навео да су у последња два века народи покоравани и маргинализовани углавном након "означавања" целих народа на расистички начин, "одобравајући" тако убијање било ког припадника.
"Шта ће бити са нама Србима? Нама је тај процес почео крајем 20. века и још није окончан. Иако смо протерани и уништени на многим нашим природним стаништима, нисмо уништени. А можда ћемо дочекати ’заједничко решење и делити судбину и пријатеља и непријатеља, јер смо избегли решење намењено само нама - уништење", оценио је Караџић.
