Код Врања активност осиромашеног уранијума 1.100 пута изнад доње границе

ЕКСКЛУЗИВНО

ИЗ КЊИГЕ У ИЗДАЊУ СЛУЖБЕНОГ ГЛАСНИКА „ЗЛОЧИН У РАТУ - ГЕНОЦИД У МОРУ” ЧИЈИ ЈЕ ЈЕДАН ОД АУТОРА ГЕНЕРАЛ СЛОБОДАН ПЕТКОВИЋ (3)

  • Прикупљени подаци и подаци НАТО савеза могу се свести на следеће: укупно је остварено око 112 удара муницијом са ОУ, на 91 локацији: 12 удара на девет локација у Републици Србији, два удара на једној локацији у Републици Црној Гори и 98 удара на 81 локацији на КиМ
  • Постоје веће или мање разлике (зависно од извора) између ових и података које је прикупила Војска СР Југославије, али је битно истаћи да је укупно 49, или 44% напада муницијом са ОУ, извршено после постигнутог споразума о окончању агресије – у последњих 10 дана рата
  • У узорцима земље на бомбардованој локацији «Пљачковица» код Врања измерена је активност ОУ 5.580–235.000 Bq/kg, што је за преко 1.100 пута више од дефинисане доње границе,  а у узорцима земље на локацији Братоселце (код Прешева) активност ОУ била је 1.800–23.400 Bq/kg, што је за око 116 пута више од дефинисане доње границе
  • Честице ОУ могу се унети у организам удисањем или храном и водом. Депонују се годинама у плућима, бубрезима (до 12% унетог ОУ), лимфним жлездама, мишићима, тестисима, костима (до 20% унетог ОУ), мозгу, јетри, панкреасу и слезини (до 20% унетог ОУ)

         ПОЛИТИЧКО и војно руководство НАТО савеза дуго после агресије негирало је употребу муниције са ОУ на простору СР Југославије.

         Међутим, активна кампања Војске СР Југославије, уз презентирање доказа с терена, смртни случајеви и обољевања припадника КФОР-а који су били стационирани на КиМ и у БиХ, те утицај јавности њихових земаља, приморали су НАТО да у фебруару 2000. званично потврди коришћење муниције са ОУ у агресији на СР Југославију, али без достављања прецизних података о локацијама и количини употребљене муниције.

         Употреба муниције са ОУ на простору СР Југославије потврђена је следећим доказима.

  • Примерци и остаци муниције 30 mm АПИ ПГУ-14/Б, пронађени од стране ВСРЈ и других учесника у процесу извиђања током и након бомбардовања, у рејонима по којима су снаге НАТО-а дејствовале авионима А-10.
  • Контаминација земљишта ОУ, утврђена током и након агресије, на локацијама које су бомбардовали авиони А-10.
  • Званична изјава надлежних органа НАТО алијансе о количини и локацијама употребе муниције са ОУ, током агресије на СР Југославију.
  • Преглед локација бомбардованих муницијом са ОУ од стране НАТО-а на простору СР Југославије, достављен експертима радне групе за ОУ– УНЕП, 21. септембра 2000. у Женеви (Прилог бр. 2).
  • Извештај УНЕП-а о последицама употребе муниције са ОУ на простору КиМ.

         Преглед локација бомбардованих на простору СР Југославије НАТО је, на основу захтева УНЕП-а, доставио експертима радне групе за ОУ, 21. септембра 2000. у Женеви. Преглед садржи податке о времену дејства, координате и број испаљених зрна. Упоређивањем података НАТО-а и ВСРЈ, уочавају се одређена неслагања, која се могу делимично оправдати, што за ову намену није од велике важности. Битно је да је актом достављања прегледа НАТО признао употребу муниције са ОУ. Поставља се, међутим, питање њихове спремности да презентирају стварне податке и на тај начин омогуће прецизну процену опасности у рејонима употребе наведене муниције, да би се предузимале адекватне мере. Спорно је и питање које врсте употребљених крстарећих ракета у себи имају делове од ОУ и по којим циљевима су употребљаване.

         Прикупљени подаци и подаци НАТО савеза могу се свести на следеће: укупно је остварено око 112 удара муницијом са ОУ, на 91 локацији: 12 удара на девет локација у Републици Србији, два удара на једној локацији у Републици Црној Гори и 98 удара на 81 локацији на КиМ. Постоје веће или мање разлике (зависно од извора) између ових и података које је прикупила Војска СР Југославије, али је битно истаћи да је укупно 49, или 44% напада муницијом са ОУ, извршено после постигнутог споразума о окончању агресије – у последњих 10 дана рата.

         За простор СР Југославије ван КиМ може се тврдити да су то следећи локалитети: „Пљачковица“, северно од Врања; „Боровац“, јужно од Бујановца, две локације; „Череновац“, југозападно од Бујановца, две локације; „Братоселце“, североисточно од Прешева; и „Рељан“, источно од Прешева, на територији Републике Србије (прилози 2 и 3), те рејон тврђаве Арза на полуострву Луштица у Републици Црној Гори.

         Након доласка међународних снага КФОР-а, радиолошко и хемијско извиђање простора КиМ није било могуће. Најинтензивнија дејства била су у рејонима: Призрен, Ђаковица, Дечане, Урошевац и Ђураковац. Подаци у извештају генералног секретара НАТО-а и предвиђене мере заштите и медицинског надзора припадника КФОР-а указују на то да је НАТО на Косову и Метохији врло интензивно употребљавао муницију са ОУ.

         Рејони с местима удара на којима су пројектил и пенетратор продрли на различите дубине зависно од угла продирања и карактеристика тла.

         Налажени су на дубинама од 20 cm, па до преко 100 cm. Радиоактивност се детектује на дубинама 5–7 cm од површине. На дубинама 10–15 cm налазе се делови алуминијумске кошуљице, док се делови пенетратора могу наћи на 20–30 cm.

         Сâм пенетратор налажен је углавном на дубинама 50–70 cm. Непосредна околина пенетратора је жућкасте боје, док је његова површина жутозелене боје, а уколико на свом путу пенетратор удари у чврсту подлогу, скреће под различитим угловима, па и до 180°.

         Рејон контаминације „Пљачковица“ врло је карактеристичан. Топографски, то је тригонометријска тачка с надморском висином 1.094 m, северно од Врања. Доминира изнад Врања с висинском разликом од око 650 m, а ваздушном линијом удаљено је око 3 km од центра града. Зграде старог ТВ репетитора РТС гађане су 29. маја 1999. године .

         Нема никаквог оправдања за то што се то чинило муницијом
са ОУ, јер су рушење репетитора могли извршити било каквим конвенционалним пројектилом, а близина великог насељеног места их је због могућих контаминација морала обавезивати да о томе воде рачуна.

         Свесни тога, можда касније зато и нису давали податке да је овај рејон гађан муницијом са ОУ. Контаминирано земљиште површине око 24 ара припада општини Врање. Извиђано је непосредно након удара и у више наврата током 2000. и 2001. године. У узорцима земље измерена је активност ОУ 5.580–235.000 Bq/kg, што је за преко 1.100 пута више од дефинисане доње границе.

         Због карактера тла, иако деконтаминиран, рејон „Пљачковица“ и даље представља латентну и сталну потенцијалну опасност у веома дугом временском периоду. У подножју контаминиране локације налази се више природних извора воде, па могућност продора ОУ у природне водотокове, иако мала, није занемарљива.

         Карактеристичан рејон контаминације назван је „Братоселце“, на локалитету села Братоселце, које се налази око 10 km североисточно од Прешева и 2 km источно од магистралног пута Врање–Скопље.

         Ради се о веома сиромашном и неразвијеном крају. У селу живи неколико десетина старачких домаћинстава српске националности, у типичним сеоским условима. У време агресије НАТО-а, у селу и његовој близини није било оклопних јединица Војске СР Југославије.

         Ваздухопловне снаге НАТО-а су 27. маја 1999. гађале муницијом са ОУ рејон К-598, око 500 m источно од села Братоселце, где су били израђени лажни положаји за Истурено командно место 78. Према изворима НАТО-а, овај рејон гађан је три пута, при чему је употребљено 2.140 зрна муниције калибра 30 mm, од чега преко 1.300 зрна муниције са ОУ. То је место где је употребљен највећи број зрна муниције са ОУ.

         Контаминирано земљиште је површине 55,53 ара, извиђано је непосредно након удара и више пута до јула 2001, ради дефинисања граница контаминираних  површина, при чему је пронађен већи број пенетратора од ОУ и других делова зрна, а у узорцима земље измерена активност ОУ била је 1.800–23.400 Bq/kg, што је за око 116 пута више од дефинисане доње границе.

         Деловање ОУ на људе, биљни и животињски свет трајно је и у неким сегментима не може се умањити, па су ефекти дејства ове врсте муниције на живу силу и становништво фатални, јер долази до трајне контаминације, чије су последице катастрофалне.

         Материјал ОУ је изузетно велике густине, радиоактиван и изузетно токсичан елемент, веома сличан живи и арсену. Степен токсичности зависи од хемијског састава и растворљивости једињења које гради. При удару уранског језгра у чврсту препреку ствара се температура од око 800оC, и око 10–70% од укупне масе ОУ сагори и пређе у аеросоле уранијум--оксида (U20 i U30, честице до 5µ).

         Ситне честице ОУ примарно контаминирају околину погођене мете. Накнадно, ветар, возила или било каква активност на терену могу проузроковати разношење радиоактивне прашине и додатно контаминирати људе, материјална средства и животну средину. Зависно од метеоролошких услова, могу се разносити на различите удаљености.

         Честице ОУ могу се унети у организам удисањем или храном и водом. Депонују се годинама у плућима, бубрезима (до 12% унетог ОУ), лимфним жлездама, мишићима, тестисима, костима (до 20% унетог ОУ), мозгу, јетри, панкреасу и слезини (до 20% унетог ОУ).

         Без обзира на путеве контаминације организма, ове честице се у крви везују за беланчевине, бикарбонате и мембрану еритроцита, коју највише и оштећују.

         Опасност повећава и чињеница да су анализом остатака неких пројектила поред ОУ пронађени у траговима америцијум, нептунијум, плутонијум, технецијум и 236U. Присутност плутонијума повећава радиотоксичност узорка, што повећава ризик код експонираних.

         Главне дозе ОУ потичу од алфа и бета зрачења, које је опасно за човеково ткиво чак и у малим количинама, па ако се инхалира или ингестира, сигурно би се производиле вредности преко дозвољене дозе. Алфа-зрачењем ОУ наноси значајне примарне, директне радијационе озледе, махом у ткивима с којима је елемент у непосредном контакту, док бета и гама зрачењем могу бити оштећена и друга ткива. Сакупља се и у семеној течности, где токсичним и радијационим деловањем доводи до промена генетског материјала, које за последицу имају бројне промене и процесе: хромозомске аберације, генетске мутације, геномску нестабилност, инактивацију ћелија или ћелијску смрт.

 

         (наставиће се)

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари