Лажном геноциду се неће стати на пут док се не расветли улога Десетог диверзантског одреда у ратном злочину у Сребреници

У ТОЈ ЈЕДИНИЦИ ВОЈСКЕ РС БИЛО ЈЕ И СРБА, И СЛОВЕНАЦА, И БОШЊАКА, И ХРВАТА     

* Још никада нигде нисам изнела став да стрељање заробљених војника Алијине војске у Сребреници није ратни злочин и да – Десети диверзантски одред, који је то стрељање извршио, треба аболирати од почињеног злочина! Напротив!

* Поновићу чак: Све док се тај вишенационални одред не испита до краја и не утврди ко је смислио и наредио тај ратни злочин, шта је била намера, зашто баш тада и ту, и док се – сви, од извршилаца до организација и држава које иза тога стоје – не изведу пред лице правде, тај злочин над Сребреницом, који се зове лаж, производиће неслућене последице!

* Резолуцију о „геноциду у Сребреници“ предложила је Бошњачка странка, смену Владимира Лепосавића премијер из „победничке већине“ - Здравко Кривокапић, а Скупштина Црне Горе се поставила као „боркиња“ за планетарна људска права. Министар Лепосавић направио је неопростиву грешку када је - онако како у уџбеницима пише – упозорио да ратни злочин стрељања војних заробљеника и ратни злочин геноцида нису исто!

* Подгоричкa демонстрација „чистог образа“, где насупрот „геноцида над цивилима Бошњака“ имате „одбрану“ српских жртава, са навођењем да је „било жртава на свим странама“ – невиђено је издајничко и удворичко бешчашће! А оно провидно покварењаштво у форми амандманске „одбране“, како, боже мој – „ни један народ није геноцидан“ – па као ко сад ту може да каже да су оптужени Срби и да им је забоден нож у леђа – е, органску мучнину ми је изазвало!        

______________________________________________________

       Аутор: Милијана БАЛЕТИЋ

       НИКО тако снажно не забоде нож у леђа своме народу, као што то раде конвертити! Нема огавније појаве од оних који су мало уз свој народ – мало нису, стално стојећи на опрезу кад ће се пребацити у једну, а кад у другу страну!

       Та њихова вечита будност за непогрешиво ускакање у један па други табор по потреби и бусање у „јуначке и честите груди“ – достојан је презрења.

           Тако Скупштина Црне Горе, која је себи дала задатак да је позвана „боркиња“ за планетарна људска права, 17. јуна усвоји резолуцију којом се забрањује негирање геноцида у Сребреници и потврђује да се геноцид у Сребреници догодио први пут у Европи након Другог светског рата и да је у том геноциду страдало, ни мање ни више, него преко 8.000 цивила бошњачке националности, те се и 11. јул проглашава Даном сећања на жртве геноцида у Сребреници!

       Ту ти није ни смело бити исписане реченице, која није закићена речју геноцид, не би ли се ова подла намера што дубље утукла у мозак!

          А, они силни, чак документарни снимци, на којима се види измештање жена, деце, старих из Сребренице и превожење на простор под контролом муслиманских снага – сад то више не зову спашавање и склањање цивила са подручја борбених дејстава, него – депортација. Е, ако је и од вас – много је!

          Међутим, о две Међународне комисије, састављене од неопходних различитих стручњака, једна која је испитивала истину о Сарајеву и друга о Сребреници, и њихови докази и експертизе исписани на хиљаде страна у двогодишњем раду – нико ни „а“! Наравно, где сад ударити аргументима на темељно усађену лаж и „збуњивати“ народ истином!

          Председник Међународне комисије о страдању свих народа у Сребреници од '92-'95. историчар проф. др Гидеон Грајф износи проверене чињенице из експертизе од 1.200 страна, на којој је радило 10 стручњака – да број укупно страдалих бошњачких војника (пошто ту цивила и нема) – што у директном ратном сукобу са Војском Републике Српске у тој јулској офанзиви на Сребреницу, што заробљених војника које је стрељао Десети диверзантски одред – не прелази 3.714!

         Што се квалификације дела тиче, познати јеврејски и светски научник Грајф, каже:

       „Наведени догађај није геноцид ни на који начин и ми смо то доказали. Дакле, не, то није наше мишљење, ми смо то доказали“!

          А то, што је у периоду '92-'95. године на подручју ужег Подриња под Насером Орићем поубијано 2.682-је Срба – и то цивила – а у ширем делу преко 3.500 – па то треба свима да буде мелем за уши, а не предмет резолуција и осуде?!

       То – ако не можеш издржати хајку која ти се сручи на живот и кад поменеш – не помињи!

          Е, резолуцију у црногорскоме парламенту – да јесте геноцид и то на преко 8.000 Бошњака и то још цивила – предложила је Бошњачка странка, а усвојена је гласовима опозиционога Миловога ДПС-а и осталих опозиционара заклетих Милу на верност – уз гласове дела владајуће већине.

       Дан пре гласања и „Мајке Сребренице“ Мило је угостио. Миловци су због ове резолуције и због изгласавања смене министра правде Владимира Лепосавића, прекинули и бојкот парламента, како би дали свој „допринос“  борби за „истину“ о Сребреници. 

           Тако је на истој седници, истом већином, из истог разлога, смењен и Лепосавић, јер је у парламенту – на директно питање миловаца – негирао геноцид у Сребреници. Овде је једина разлика у томе што је Резолуцију предложила Бошњачка странка, а смену Лепосавића премијер из „победничке већине“ Здравко Кривокапић!

          Јер, неопростиву грешку Лепосавић, који је доктор правних наука, направио је када је, онако како у уџбеницима пише – описао ратни злочин стрељања ратних војних заробљеника и ратни злочин геноцида! Тај професионални научни приступ министра – напросто се није уклопио у пропаганду и намерну замену дефиниције ова два – у праву строго одвојена и прецизно дефинисана – ратна злочина! 

Командовао одредом - Милорад Пелемиш

         Небројено пута сам писала о случају званом `Сребреница`, да не говорим о томе да сам као новинар била непосредни сведок тих страшних збивања од '92. и трага који су за собом, у целом Подрињу и широм БиХ, остављали муџахедински ножеви.

       Још никада нигде нисам изнела став да стрељање заробљених војника Алијине војске у Сребреници није ратни злочин и да – Десети диверзантски одред, који је то стрељање извршио, треба аболирати од почињеног злочина! Напротив!

       Поновићу – све док се тај вишенационални одред у коме је било и Словенаца и Хрвата и Бошњака и Срба и... не испита до краја и утврди ко је смислио и наредио тај ратни злочин, шта је била намера, зашто баш тада и ту, и док се – сви, од извршилаца до организација и држава које иза тога стоје – не изведу пред лице правде, тај – злочин над Сребреницом који се зове лаж – производиће неслућене последице!

           У свим тим мојим изношењима голих чињеница – суштински проблем је био – што сам Српкиња! И, сва та истина наспрам страшне хајке и пропаганде – у овом случају Запада удруженог са исламом – пада у воду због тог разлога. Јер, Срби немају право на истину! Поготово не када је они износе!

       Нека то, него – и сама чињеница да се Србин дрзне и да помене своје страдање, довољан је доказ да и такви буду оптужени да су криви и стрпани у онај познати дугачки низ: монструм, лажов, саучесник, помагач, наредбодавац, ратни хушкач...!

Дражен Ердемовић

          Ова жестока, планетарна, бескрупулозна битка која се бије – како би лаж постала истина – очигледно је и невиђено силовање здравог разума!

          Мотив је такође познат: творцима ове конструкције – једноставно, истина не чини посао! Јер, само геноцид  има за последицу да оно што је у геноциду настало, мора бити кажњено укидањем и нестајањем. Срби и Република Српска преко Дрине – то је разлог ове упорне и бесомучне замене у одређивању и дефинисању ова два – по свему посебна – ратна злочина!

          А тек поднети амандмани од стране дела владајуће већине, којима се у Резолуцији у којој Бошњаци инсистирају на „геноциду над цивилима Бошњака“ – „брани“ оптужена српска страна „прецизним“ ставом, како је ето – „било жртава на свим странама“ – које је то тек подло пилатовско прање руку у разапињању српскога народа!

Владимир Лепосавић

       У овом изједначавању принципа „чистог образа“, где насупрот става – „геноцида над цивилима Бошњака“ – имате „одбрану“ српских жртава, где се каже да је „било жртава на свим странама“ – невиђено је издајничко и удворичко бешчашће!         

          А оно провидно покварењаштво од амандманске „одбране“, како, боже мој – „ни један народ није геноцидан“ – па као ко сад ту може да каже да су то оптужени Срби и да им је забоден нож у леђа – е, органску мучнину ми је изазвало!          

          У свему овоме, врхунац лицемерства је то стављање на страну перфидно пројектоване лажи, које су обе стране – и нападачи на Србе и „бранитељи“ Срба – толико дубоко свесне! Е, ово  ту бљутаву фарсу чини још огавнијом!