The Times: Председнички избори 2020. могу довести до грађанског рата у САД

ТРАМП ЋЕ ДО ИЗБОРА ЗА КОНГРЕС САД (6. НОВЕМБРА) ОДРЖАТИ 11 МИТИНГА ПОДРШКЕ РЕПУБЛИКАНЦИМА

* Историчар Нил ФЕРГУСОН, сарадник-коментатор листа The Times: Избори ће се 2020-те одржати у време заоштравања унутрашњих противречности и напетости и културног конфликта који има и идеолошке и географске границе. Ти избори могу довести до коначног раскола у друштву и новог грађанског рата у Сједињеним Државама

* Међу онима који зазиру од грађанског рата има обичних паничара, али и историчар Виктор Дејвис Хансон, са Хуверовог института, такође упозорава: „Сједињене Државе су на прагу правог грађанског рата“

* Рејхан САЛАМА, коментатор конзервативне National Review: САД ЋЕ СЕ без озбиљне реформе имиграционе политике распасти на делове

* Питер ТУРЧИН: У САД делује неколико фактора политичке нестабилности, међу којима је најопаснији социјална неравноправност која ће бити на врхунцу управо 2020-те, што ће САД суочити са ризиком крвавих потреса

_________________________________________________________________________

         ДОНАЛД Трамп ће до међуизбора за конгрес САД, који ће бити одржани 6. новембра, одржати 11 митинга на којима је подржати кандидате своје републиканске партије.

         како је саопштила бела кућа, први митинг ће одржати на Флориди 31. октобра, а потом редом -  Мисури (1. новембра), Западна Вирџинија и Индијана (2. новембра), Монтана и Флорида (3. новембра), Џорџија и тенеси (4. новембра) и Охајо. Индијана и Мисури (5. новембра).

         Американци ће 6. новембра гласати за 435 конгресмена и 35 сенатора, плус – за гувернере 39 савезних држава.

         Пред демократама је задатак да не изгубе ни једно сенаторско место које тренутно држе, ва да републиканцима преотму најмање два да би имали већину у горњем дому Конгреса САД.

         Историчар Нил Фергусон, сарадник-коментатор листа The Times, оценио је да ће се избори одржати у време заоштравања унутрашњих противречности и напетости и `културног конфликта који има и идеолошке и географске границе`.

         Фергусон је посебно упозорио да већ наредни председнички избори, који ће се одржати у јесен 2020-те, могу довести до „коначног раскола у друштву и новог грађанског рата у Сједињеним Државама“.

         Фергусон је подсетио да је на почетку Хладног рата жена физичара Александра Лангсдорфа смислила „Часовник Судњег дана“ који показује колика је (по проценама научника) реална опасност од техногене (нуклеарне) катастрофе. „Поноћ“ на том часовнику би означила „нуклеарни Армагедон“.      

         Фергусон је написао да не сумња да у америчким научним круговима неко већ смишља „Часовник Судњег дана грађанског рата у САД“.

         Према његовим речима, на социјалним мрежама се међу Американцима већ подуже води „својеврсни културни грађански рат“.  А тај `рат` се са приближавањем конгресних међуизбора великом брзином заоштрава.

         Као један од примера је навео: „безумно самобичевање професора Универзитета Емори који је одлучио да сам себе осуди за „грешне сексистичке мисли“. И додао: „Њему би се веома свидела Маова културна револуција“.

         Фергусон, наравно, још много јачим доказом сматра пакете-бомбе које су добили Барак Обама, Хилари Клинтон и још десетак познатих америчких либерала. Он је уверен да ће ти `пакети` само дати нову храну пророчанствима да ће у САД доћи до „другог грађанског рата“ јер су их неки – не чекајућжи никакву истрагу – одмах приписали Трампу.

         О у том контексту подсећа да је прошле године присталица демократе Бернија Сандерса, извесни Џејмс Ходгкинсон, извршио атентат на републиканца Стива Скализеа.

         Фергусон је уверен да ће масакр у синагоги Питсбурга само додатно погоршати ситуацију.

         Он је указао да међу онима који зазиру од грађанског рата има „обичних паничара“, али упозорава да и историчар Виктор Дејвис Хансон, са Хуверовог института, такође упозорава: „Сједињене Државе су на прагу правог грађанског рата“.

         Фергусон наводи и тврдњу Рејхана Салама, коментатора конзервативне National Review, да ће се САД  без озбиљне реформе имиграционе политике „распасти на делове“..

         А такође опомиње да пуну пажњу заслужује истраживање Питера Турчина који је утврдио да у САД делује неколико фактора политичке нестабилности, међу којима је најопаснији социјална неравноправност која ће бити на врхунцу управо 2020-те, што ће САД  суочити са ризиком „крвавих потреса“.   

         Хансон је чак убеђен да напетост до које у САД доводе глобализација, интернет и левичарење на универзитетима производе идеолошки и географски раскол у земљи. Он сматра да у САД већ постоји „токсична атмосфера која личи не само на 1850-те године већ и на пети век пре наше ере када су унутрашње противречности разориле старогрчке градове-државе.

         Сам Фергuсон je оптимистa и верује да је од „културног рата“ уморна већ „већина нормалних Американаца“ и да ће се екстрамна десницаи  експтремна левица показати као две „бучне мањине“. Другим речима:  да ће САД ипак избећи прави грађански рат.

         Хансон, међутим, упозорава да је историја не једном показала да агресивне мањине успевају да присиле већину да се прећутно сагласи са насиљем.

         Фергусон закључује овако: „На Часовнику Судњег дана Грађанског рата“ сад је пре 11:58 него 11:08. Забринут сам и због човека који ми јеуказао да садашња ситуација има сличност са 1860-ом указао. јер, тај човек је бивши Трампов саветник Стивен Бенон“.