Исплати ли се канал до Солуна?

ПРОЈЕКАТ СТАР СТО ГОДИНА МОЖЕ ДА НАС ОДВЕДЕ У ДУЖНИЧКО РОПСТВО ТВРДИ ОПОЗИЦИЈА СРБИЈЕ 

        ПЛОВНИ пут од Београда до Солуна била је једна од идеја напредњака захваљујући којој су победили на претходним изборима.

        Данас је, по партнере за овај пловни пут у далеку Кину, отишао министар Милан Бачевић.

        И док он као предности наводи нове могућности за транспорт, краћи пут до мора, грађење електрана и спречавање поплава, опозиција упозорава да ће овакав мегаломански пројекат одвести Србију у дужничко ропство.

        Од Београда до Солуна бродом - сан који се пре 100 година први пут претварао у пројекат али никад није остварен. Процењује се да остварење сна данас кошта импозантних 12 до чак 17 милијарди долара.

        По новац за пројекат, који су напредњаци у предизборној кампањи лансирали као једну од својих главних идеја, министар Бачевић отишао је чак у Кину. Тамо почиње разговоре с потенцијалним партнерима и потписује протокол о разумевању с компанијом Чајна Геџуба. Ипак, Кина је очигледно баш далеко, па се до министра не може доћи, а ни његове колеге из министарства које су остале у Београду нису желеле да о пројекту говоре за Б92.

        “До краја године може нам се десити да се Србија задужи за 18,5 милијарде евра, што је више од половине наше економије“, каже за Б92 Божидар Ђелић функционер Демократске странке.

        С друге стране министар пољопривреде Србије Горан кнежевић каже да први пут чује информацију за 12 милијарди. "Као што сам и рекао малопре, један од наших циљева јесу инвестиције и упрвао су се и чланови владе ратсрчали по свету у покушају да нађу те инвестиције"

        „Ово је влада полуприватних пројеката и у том контексту и тумачим пут господина Бачевића. Оно што је пре неколико година била идеја о 400.000 радних места о чему су говорили господин Тадић и господин Ђелић, то је данас канал од 12 милијарди долара“, каже Бојан Ђурић из ЛДП-а.

        А куда би пролазио тај пловни пут? Кретао би од Дунава, близу Смедерева. Тим делом Мораве и сада је могућа пловидба уз чишћење речног тока. Много посла биће нешто јужније - у овом делу тока евентуалног канала биће неопходно и проширити речни ток и додатно га регулисати. Коначно, можда и највећи проблем представља сам југ Србије, где треба изградити потпуно нов канал и систем брана. Кроз Македонију је потребно ширити речни ток Вардара, док се пред самим Егејским морем и Солуном овај пловни пут већ сада може користити, уз преправке.

        “Било би неопходно обавити веома озбиљна истраживања о количини воде у горњим токовима реке Јужне Мораве и њених притока, Вардара. Било би потребно видети како на то реагују Македонија и Грчка које су са тим повезане. Било би неопходно видети какви су ефекти на енергетику, који би саобраћај могао ићи тим водама јер ми имамо веома широке реке које се не користе поптуно“, каже Милан Ковачевић, консултант за страна улагања.

        Прва идеја родила се пре 100 година и за то време је била револуционарна. У скоријој прошлости, пројекти су рађени 1961. и 1973. али се никада даље од идеје није одмакло...

        Српска напредна странка одбацила је, као измишљотину, тврдњу посланика ДС Божидара Ђелића да ће се држава задужити за 12 милијарди долара за изградњу пловног канала Дунав-Морава-Вардар, а заменик шефа посланика СНС Зоран Бабић истиче да СНС никада није ни најавила ни радила на таквом задужењу.

        Министар руидарства Милан Бачевић је крајем децембра рекао да је почела израда просторног плана за канал од Дунава до Егејског мора и да је процењено је да би изградња дела кроз Србију коштала око 12 милијарди долара, док би цео пројекат коштао око 17 милијарди.

 

Извор: Б92

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари