Србија тоне у рецесију

  СВЕ ЦРЊЕ ПРОГНОЗЕ

Док трају избори и преговори о новој влади Србија све ближа потпуном прекиду економског раста

• Очекује се да привредни раст у Србији буде најнижи у региону југоисточне Европе и то 0,1 одсто.
• Међутим, Народна банка Србије остала је при прогнози привредног раста од 0,5 одсто.
• Ове године без привредног раста

        Србија је у канџама огромне презадужености.  Пристижу обавезе плаћања рата кредита, а новца у буџету нема довољно за те намене. Производња је у сталном паду, извоз такође, а увоз се повећава, чак више од 5 одсто. Све реалне прогнозе говоре да ће Србија ове године неће забележити привредни раст, а песимисти наговоештавају и пад производње испод свих очекивања.

        Према најновијој прогнози Европске банке за обнову и развој очекује се да привредни раст у Србији буде најнижи у региону југоисточне Европе и то 0,1 одсто.

        Међутим, Народна банка Србије остала је при прогнози привредног раста од 0,5 одсто. На основу којих критеријума, то се још не зна!

        У последњем мајском извештају о инфлацији, НБС очекује да ће пад привређивања настао због оштре зиме у фебруару и једномесечног прекида рада Железаре Смедерево бити надокнађен опоравком индустријске производње у другој половини године с обзиром на то да би према ранијим најавама и Фијат ускоро требало да почне производња у Крагујевцу.

        Привредни раст ће, у најбољем случају и према оба сценарија, бити мањи од једног процента, и то уколико лош почетак године буде исправљен већом производњом и извозом у другој половини године.

        Наиме, у првом тромесечју ове године извоз је забележио пад од 5,3 одсто док је индустријска производња смањена за близу шест одсто у односу на исти период прошле године.

        „Са садашњим индикаторима, добро би биило ако будемо на нули“ , каже Мирослав Здравковић, економиста, подсећајући да је ЕБРД Хрватској и Словенији предвидео негативни привредни раст у 2012.

        Он напомиње да би српски БДП хипотетички могао да расте и више од један одсто уколико би производња у Фијату у другој половини године радила пуном паром, али додаје да се то још увек не може са сигурношћу очекивати.

        Никола Фабрис, главни економиста Централне банке ЦГ такође не искључује у потпуности могућност уласка у рецесију.

        „За Србију је, као и за све земље региона, реално очекивати да стопа раста буде у распону од ниске негативне до ниске позитивне стопе, дакле плус минус један одсто“ , каже он.

        Према Здравковићевим речима, то што Србија има нешто слабију прогнозу раста него друге земље региона последица је релативно веће задужености и друго, веће зависности од извоза него што је то на пример случај са ЦГ и БиХ.