На српском „Византијски султан“ – роман европски признатог турског писца Селџука Алтуна
АУТОР НЕ КРИЈЕ ДА ЈЕ ЗА ПИСАЊЕ КОРИСТИО „ИСТОРИЈУ ВИЗАНТИЈЕ“ НАШЕГ НАУЧНИКА ГЕОРГИЈА ОСТРОГОРСКОГ
* Алтун је за главног јунака одабрао младог човека који је наводно последњи изданак византијских царева јер је писац пошао од мита да последњи цар Константин XI Палеолог Драгаш није био убијен. За њега званична историја тврди да је 1453. године погинуо у одбрани Цариграда али његово тело није никада пронађено па га је народ назвао Бесмртним царем. Легенда каже да је успео да се спасе и доспе на запад Европе
* Да би био признат за наследника византијских царева, наратор мора да посети многе градове и ту се роман претвара у занимљив путопис. Писац веома спретно води главног јунака кроз историју и преплиће је са тајнама древног Константинопоља и тако води читаоца замршеним стазама прошлости до узбудљивог и неслућеног расплета
_______________________________________________________
„ОБРАДОВАЛА ме је вест да је неко решио да реизда ову сјајну књигу за коју могу слободно да кажем да је једна од најбољих које сам прочитао последњих година и због тога вам је овде топло препоручујем", написао је организатор Делфи кутка Радослав Мандић, поводом изласка из штампе романа „Византијски султан"турског писца Селџука Алтуна (1950), а са турског га је превела Биљана Јарен.
За текст на наслов књиге одабран је цитат из угледног листа "Индипендент" да је " ово узбудљив курс непозате историје царских крвопролића и очаравајући путопис. Пред читаоцима се отвара вијугав пут кроз прошлост испуњен мистеријама и интригама, чији ће вас расплет изненадити".
Предговор Алтуновг дела започиње подсећањем да је цивилизација која је накнадно названа византијском поставила основе модерног живљења.
„Писање „Византијског султана" било је за мене попут обавезе. Између осталог, намера ми је била да осудим дволичност Запада према Византији" - забележио је аутор и додао „када су ме замолили да напишем српски предговор за превод овог мог дела на памет ми је прво пао светски познати историчар Георгије Острогорски (1902-1976) који је рођен у Санкт Петерсбургу, али је за домовину изабрао Србију. Његова је заслуга што је као историчар светског гласа основао Византолошки институт САНУ и што је написао „Историју Византије" која ми је послужила као водич у току писања овог романа"- истакао је Алтун.
„Изузетно ми је драго што ће мој роман након енглеског и француског бити издат на српском језику и зато искрено захваљујем свима који су учествовали у овом пројекту", закључио је писац предговор свог дела.
Првих неколико поглавља романа аутор је посветио својој биографији да би тек затим прешао на писање приче која је складна комбинација аутентичне историје и фикције.
Он не крије да је роман фикција, али фикција на високом нивоу јер слика град који је утицао на светску историју као ниједан други.
За главног јунака је одабрао младог човека који је наводно последњи изданак византијских царева јер је писац пошао од мита да последњи цар Константин XI Палеолог Драгаш није био убијен, за кога званична историја тврди да је 1453. године погинуо у одбрани Цариграда али његово тело није никада пронађено па га је народ назвао Бесмртним царем.
Легенда каже да је успео да се спасе и доспе на запад Европе.
Млади човек који је и наратор приче, упознаје се са тројицом припадника организације „Номоа" која се брине о огромном богатсtву које је нагомилано током пет векова и припада потомцима византијских царева.
Да би био признат за наследника византијских царева, наратор мора да посети многе градове и ту се роман претвара у занимљиви путопис. То је и прилика да се опишу судар и споне култура.
Писац веома спретно води главног јунака кроз историју и преплиће је са тајнама древног Константинопоља и тако води читаоца замршеним стазама прошлости до узбудљивог и неслућеног расплета.
„Аутор упоређује „Византиjског султана" са делима Умберта Ека и саветује читаоце да читају његово дело јер припада сличном описивању историјских догађаја. Писац посебно открива најскривеније мистерије древног Цариграда преплићући историју и фикцију у неразмрсиво приповедачко клупко" приметила је преводилац Биљана Јарен.
Иначе, Алтун је необична појава у турској и европској књижевности.
Дуго је био један од банкара у Турској и тај посао је напустио да би се посветио писању. Његови романи стичу одмах популарност а зарађени новац даје у филантропске сврхе. Књиге су му најпревођенија дела Међународног удружења писаца крими-романа и данас је међу популарним европским писцима.
Вера Кондев
