Дајана Џонстон: Фармацеутску индустрију треба сматрати јавном услугом, а не бизнисом и - национализовати

„ЗАТВРАЊЕ У КАРАНТИНЕ КОЈЕ СУ ОДРЕДИЛЕ НАШЕ ВЛАДЕ ОТКРИВА БЕСПОМОЋНОСТ А НЕ МОЋ“ (крај)

* Можда због дуге традиције социјалне борбе у Француској, укључујући покрет Жути прслуци који није мртав, већ само на чекању, може бити да ће након карантина доћи до експлозије захтева да се одустане од фантазија о неолибералном глобализму и да се изгради систем у којем на прво место долази благостање људи

* У Немачкој су неки, наводно „на левици“, покренули петицију позивајући особе старије од 75 година да се изјасне да ће се, ако оболе, одрећи лечења, како би предност имали млађи. Ово је корак ка оживљавању најгорих еугеника нацизма

* Вакцине треба да се развијају под надзором и у функцији јавног добра, а не као средство да Биг Фарма оствари веће дивиденде за БлекРок. Дакле: проблем са вакцинама није вакцинација већ амерички капитализам који нам је потпуно измакао

* Било би потребно да у Сједињеним Државама прихвате мешовиту економију и да се неке основне активности морају сматрати јавним услугама. Ово захтева талас реформи еквивалентних револуцији, али не онако како су марксистички револуционари прописали у ситуацијама које више не постоје.  Фармацеутски производи и болнице су јавна услуга и морају се социјално контролисати

* Мултиполарни свет  је највећа претња Биг Фарми. Бил Гејтс и америчке фармацеутске компаније неће имати монопол над развојем вакцина против Covid-19. Драматичан помак од неолибералне глобализације до мултиполарног националног суверенитета вратиће истинску конкуренцију - не само у производњи вакцина

__________________________________________________________________________

         Аутор: Дајана ЏОНСТОН

         СИГУРНО постоје бољи начини за решавање проблема, а неизбежна експлозија критика након карантина биће усмерена на начин на који су се владе носиле са кризом, са захтевима да се кардинално побољша јавни здравствени систем.

         Аргумент  „па, добро, више људи умире од обичног грипа или рака или нечег другог“ није валидан јер ова болест долази поред свих осталих које се очекују: она гура већ увелико претрпане здравствене установе у колапс.

         У Италији је Covid-19 убио стотину медицинских радника за нешто више од месец дана. Без епидемије не би ни у ком случају „умрли од нечег другог“. У Француској, у уобичајено време, назовите службу за хитне случајеве САМУ 15 и обично је тим тамо за само неколико минута. Током кризе Covid-19, могли сте назвати 15 puta и чекати сат или више времена nа одговор, и без обзира на здравствени проблем помоћ можда никада неће доћи.

         Главна сврха карантина је да смањи притисак на преоптерећене системе. Без карантина, преоптерећење би било још веће. Ова криза открива неадекватност постојећих установа и пресудну потребу за великим програмима за јачање система јавног здравства.

Ирационални страх од вакцинације

         Масовна вакцинација је одувек била најсигурнији начин за уклањање смртоносних болести. То је такође случај кад се поједине слободе жртвовују за опште добро. Дубоко је забрињавајуће што се многи интелигентни људи више плаше вакцине која би могла бити развијена у борби против вируса, него самог вируса.

         Један од приговора је да Биг Фарма, која је оријентисана на профит, користи сваку болест да би зарадила новац. Али, одговор је - не одбацујте лекове. Главни проблем са Биг Фарма је ослобођени неолиберални капитализам у Сједињеним Америчким Државама, у комбинацији са непостојањем државног здравственог осигурања, што омогућава фармацеутским компанијама да наплаћују невероватне цене за производе, као и да се фокусирају на производњу најисплативијих, а најчешће не корисних лекова.

          Одговор на то није одустајање од лекова већ захтевање већег јавног надзора и контроле цена.

          Коначно, фармацеутску индустрију треба сматрати јавно корисном, а не бизнисом, и национализовати је тако да се приходи могу користити за финансирање истраживања, а не за исплату дивиденди.

          Изгледи се разликују од земље до земље. Постизање друштвене контроле у ​​Сједињеним Државама изгледа практично немогуће због неодољивог уверења да је „слободни бизнис“ једини начин да се то постигне.

          У Француској, која има позитивно искуство мешовите економије, могле би се политички национализовати фармацеутске компаније - ако Француска не буде под доминацијом Европске уније и Сједињених Држава, које су увек спремне да учине оно што блокира социјалистичке мере било где у свету.

Није више центар тамо

          Али, Запад више није центар света. Криза Covid-19 показала је растуће способности и више људских ставова у источној Азији. Вакцине ће бити развијене у Кини, у Русији, у другим земљама ван сфере НАТО. Њихова достигнућа разбиће монопол западне Биг Фарма.

          У Европи, а посебно у Француској, Италији и Шпанији, тотални несклад са Европском унијом јача тренд ка повратку националног суверенитета. А суверене нације, способне да одговоре на захтеве својих људи, могу се одвојити од диктата великих финансија како би обновиле демократију у погоднијим облицима.

          У Француској, синдикати и напредњаци захтевају бољу заштиту становништва, почев од свих оних сервисних радника, у болницама и продавницама прехрамбених производа, возача аутобуса, добављача, свих оних који треба да искористе предности њихове јавне услуге.

          Можда због дуге традиције социјалне борбе у Француској, укључујући покрет Жути прслуци који није мртав, већ само на чекању, може бити да ће након карантина сигурно доћи до експлозије захтева да се одустане од фантазија о неолибералном глобализму и да се изгради систем у којем на прво место долази благостање људи.

          Супротно томе, у контексту кризе коронавируса у Немачкој, неко наводно „на левици“ покренуо је петицију позивајући особе старије од 75 година да се изјасне да ће се, ако су болесне, одрећи лечења, како би дали предност млађима. Ово је нови заокрет политике идентитета, разврставање људи по групама и корак ка оживљавању најгорих еугеника нацизма.

          Шта је цивилизовано, а што варварско: инсистирање на систему који пружа једнаку бригу свима или одлучивање да се старији жртвују за остале?

          Шта је ово осим предлога да се прибегне људској жртви да би се удовољило Мамону?

За цивилизацију

          Алармирање колико је ужасна владајућа класа не води нас нигде ако немамо идеју о стварној алтернативи - не само "одупирање" већ предлагање и борба за нешто другачије и боље.

          Започнимо с конкретним практичним питањем: вакцинација. Као и други аспекти јавног здравља, и ово је питање колективне добробити, а не индивидуалних права.

          То је елемент не „отпора против угњетавања“, већ изградње цивилизације. Коронавирус није илустровао потребу да се вакцине ослободе - на основу тога што „они“ желе да их користе против нас - већ напротив, потребу да се обезбеди да се вакцине развијају под правилним надзором у функцији јавног добра, а не као средство да Биг Фарма оствари веће дивиденде за БлекРок.

          Дакле, проблем са вакцинама није вакцинација већ амерички капитализам који нам је потпуно измакао.

          Некада је Управа за храну и лекове била поуздан монитор фармацеутских иновација. У последњим деценијама такве контролне агенције све више преузимају компаније које би требало да буду контролисане и трансформишу их у своје подржаваоце.

          Упаљени су и аларми о наводној улози милијардера попут Била Гејтса за чије се филантропске институције сумња да манипулишу вакцинама у прикривене штетне сврхе. Лек није бег од лекова и вакцинације, већ уклањање тих диктаторских овласти и стварање друштва које се може правилно назвати цивилизованим, јер је уравнотежено између колективног и индивидуалног благостања. Наравно, рећи шта треба учинити је далеко од тога да се зна како то учинити. Али, без идеје шта треба учинити, неће бити ни напора да се смисли како да се ради.

          Било би потребно да у Сједињеним Државама прихвате мешовиту економију и да се неке основне активности морају сматрати јавним услугама. Ово захтева талас реформи еквивалентних револуцији, али не онако како су марксистички револуционари прописали у ситуацијама које више не постоје.

           Фармацеутски производи и болнице су јавна услуга и морају се социјално контролисати. Интернет је постао јавни сервис. Како би то требало третирати? Иноваторе који су користили механизме слободног тржишта за стицање виртуелне монополске контроле над својим сектором требало би позвати да одаберу који ће дом задржати као пребивалиште, будући да су пензионисани у улози саветника, док би њихова несразмерна нагомилана зарада требало да постане део јавне благајне.

          Оно што заговарам није „комунистичка револуција“, сигурно не за Сједињене Државе. Залажем се за мешовиту економију, која може попримити различите облике, од Француске из 1960-их до Кине.

          Главне економске орагнизације требале би бити под социјалном контролом, како би се осигурало да велике инвестиције имају друштвену сврху. Облици ове контроле могу варирати.

          У Сједињеним Државама први задатак за заповедне висине требало би да буде преусмеравање улагања са лудо расипне војне производње на домаћу инфраструктуру и мере за интегрисање свих грађана у истински цивилизовано друштво.

          Таква мешовита економија ствара погодно окружење за ширење малих независних предузећа која могу да се иновирају.

          Ослобођена од страха од болести и бескућништва мешовита економија би омогућавала стварнију слободу од лутрије на коју је сведен капитализам у Сједињеним Државама.

          Такав цивилизацијски пројекат требало би да добије подршку пристојних и луцидних људи у свим слојевима друштва.

          Потпуно сам свесна да су Сједињене Државе данас идеолошки светлосну годину далеко од тако разумног пројекта. Али, развој догађаја у другим земљама поткопаваће претње Биг Фарме и мешање америчких милијардера.

          Реч која сумира ове догађаје је „мултиполаризација“. То је слоган који је Владимир Путин покренуо 2007. године. Натерао је западне шампионе униполарне глобализације у бес од којег се још нису опоравили - гледајте како је сулуда провокативна војна игра „Дефендер Европе 20“ која практикује нуклеарни рат све до руске границе, али је, ето, привремено заустављена од Covid-19.

 

          Сједињене Државе и њихови европски сателити у ствари воде рат против Слободног света - то јест земаља ослобођених америчке доминације, како би се увећао замишљени глобални режим уз линије неолиберализма: владавина финансија одобрена изманипулисаним изборима.

          Ипак, униполарна глобализација је у процесу распада. Свe клеветe против Кине не могу променити чињенице. Док амерички пропагандисти блате свог растућег ривала, већи део света види да је Кина савладала епидемију с више професионалног знања од Запада. Контролу међународних агенција Сједињених Држава угрожава растући кинески утицај - нарочито на Светску здравствену организацију.

          Мултиполарни свет  је највећа претња Биг Фарми. Бил Гејтс и америчке фармацеутске компаније неће имати монопол над развојем вакцина против Covid-19. Драматичан помак од неолибералне глобализације до мултиполарног националног суверенитета вратиће истинску конкуренцију - не само у производњи вакцина, већ и у друштвеној организацији.

          Нека западне земље погледају своје проблеме и пронађу решења. Нека се друге земље развијају према моделима који одговарају њиховој историји, филозофији и народним захтевима.

          Очигледно je да хваљена америчка „демократија слободног тржишта“ није модел који би требало да се наметне свакој земљи на планети, па ни самим Сједињеним Државама.

          Мешовите економије могу имати различите облике. Неки би могли еволуирати према нечему што би се могло назвати социјализмом, други не.

          Нека свака мала земља буде независна колико Исланд. Допустите да свет истражује различите путеве.

          Нека цвета стотину цветова!

Originally published by Consortium News

Diana Johnstone’s latest book is Circle in the Darkness;

Memoirs of a World Watcher, Clarity Press, 2020.