„Ратнице, краљице, победнице“ – књига Николе Керавице о најпознатијим женама антике

АУТОР ЈЕ У ВОЈНО-ИСТОРИЈСКОМ ГЛАСНИКУ ОБЈАВИО ВИШЕ РАДОВА НА ИСТУ ТЕМУ

* Чине је поглавља: Амазонке, жене из мита", Гркиње", Македонке", Хеленке", Римљанке", Мајке табора и војске", Италке, Хиспанке, Нумиђанке, Германке", Игре и надметања", Теута, краљица Илира", Клеопатра VII, краљица Египта", Будика, владарка Ицена", Зенобија, краљица Палмире", Улпија Северина: две различите повести", Мавија, поглаварка Сарацена"

* Посебно је занимљиво поглавље Игре и надметања" јер у њему аутор пише о једном аспекту положаја жена у Спарти и широм античке Грчке, о њиховом бављењу спортом

______________________________________________________________

       „РАТНИЦА руку ненавикнутих на Минервину преслицу, или на корпицу са вуном; већ дјева научена да сноси тешке битке и да ногама лаким престиже ветрове" - овај цитат је из Вергилијеве „Енеиде" одабрао као уводни мото Никола Керавица за своју књигу „Ратнице, краљице, победнице" у издању „Еволуте" штампану у едицији Феминантика.

       Керавица је самостални истраживач античког и средњовековног умећа ратовања. У средишту његових проучавања су разноврсни облици ратних вештина антике и раног средњег века - од сложених студија стратегија и тактика знаменитих војсковођа до борбеног умећа и свакодневних обавеза обичних ратника.

       Друго поље истраживања му је улога и положај жена у епоси антике, а у односу на рат и све његове аспекте. Коаутор је и аутор више књига, више научних радова са тематиком античког умећа ратовања објављених у Војно-историјском гласнику, а био је и стални сарадник Политикиног забавника у коме је објавио низ научно-популарних текстова инспирисаних богатом заоставштином старог Рима.

       Обимна студија „Жене и рат у антици" подељена је у више поглавља: „Амазонке, жене из мита", „Гркиње", „Македонке", „Хеленке", „Римљанке", „Мајке табора и војске", „Италке, Хиспанке, Нумиђанке, Германке", „Игре и надметања", „Теута, краљица Илира", „Клеопатра VII, краљица Египта", „Будика, владарка Ицена", „Зенобија, краљица Палмире", „Улпија Северина: две различите повести", „Мавија, поглаварка Сарацена".

       Сва поглавља прате богата Библиографија и Индекс, као и предговор насловљен „Ознака моћи" и текст уместо поговора.

       Аутор у предговору „Ознака моћи" цитира одломке из Платонове „Државе" у којој он заступа тезу да су мушкарци и жене способни за исте послове под условом да се уче истим стварима и да жене поседују ратничку страну.

       У поглављу о Амазонкама, Керавица се  бави њиховим местом у античком миту који је старији и од Хомерове „Илијаде" и делима  због којих су запамћене до наших дана.

       Пишући о Гркињама, Керавица наводи како су и оне умеле да помажу мушкарцима у одбрани њихових градова и домова иако нису биле ангажоване у политичком животу друштва коме су припадале

       Кроз целу студију аутор користи безброј цитата из античких списа да би илустровао положај жена и то све богато допуњавао фотографијама осликаних античких предмета.

       Посебно је занимљиво поглавље „Игре и надметања" јер у њему аутор пише о једном аспекту положаја жена у Спарти и широм античке Грчке, о њиховом бављењу спортом, јер то је област о којој се код нас мање писало чак и међу историчарима који се баве антиком.

       У тексту на крају књиге „Уместо поговора", писац објашњава да је њен циљ да се „превазиђу оновремене и савремене  предрасуде пошто су жене учиниле многа дела вредна помена, било заједно са другим женама, било саме, па зато није лоша замисао да изложимо кратак приказ оних која су свима позната" (из Плутарховог текста „О врлинама жена").

       Ово је сада прилика да се читалац сажето упозна са делима и битном улогом коју су жене  имале у антици.

        Вера Кондев

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари