МАРКОВ: Волгоград је припрема за терористичке нападе на Олимпијади

МЕКЕЈНА, ТЕРОРИСТЕ И РАДИКАЛНУ РУСКУ ОПОЗИЦИЈУ ПОВЕЗУЈЕ - РУСОФОБИЈА

• У Русији ратује увезени радикални исламизам против руског мирољубивог ислама. На хиљаде младих људи ‘90-тих година отишло је да студира на Блиски Исток, али и у разне радикалне центре, на хиљаде се вратило, а стотине њих постале су канал преко кога се у нашу исламску заједницу убацују радикалне концепције и радикални проповедници
• Управо ти радикали воде крвави рат против нашег традиционалног ислама. Током овог рата побијено је на десетине, ако не и хиљаде имама који проповдедају мирољубиви ислам
• За време свог првог мандата, Путин је војном силом победио тероризам. У свом трећем мандату Путин мора победити нови тероризам - социјалном и идеолошком силом

​Пише: Сергеј МАРКОВ, политиколог, проректор московске Академије Плеханов

        ДОГОДИО се и трећи терористички напад на југу Русије у последња два месеца. Јасно је да радикални исламистички тероризам још није сасвим побеђен, већ покушава да преуземе иницијативу.  

        Ове експлозије су само припрема за терористичке нападе на Олимпијади и покушај да се многе земље испровоцирају да одустану од учешћа на Олимпијским играма у Сочију.

        Тако су се Мекејн, наши терористи и радикална опозиција нашли у истом друштву. То није случајно, све их повезује русофобија.

        У редовима терориста су млади људи - незапослени, полутрговци и полубандити.

        Шта треба урадити да се озбиљно смањи незапосленост на Северном Кавказу? Треба развијати оне привредне капацитета које запошљавају велики број радника. То је у првом реду пољопривреда.

        Она се недовољно успешно развија на Северном Кавказу иако је тамо прелепа природа и много људи живи на селу. Али, доста их и бежи из села у градове где их врбују у редове терориста.

        Зашто беже и не желе да производе месо, поврће и воће? Да ли су лењи? Не, они су спремни да раде, али их разарају велике откупне компаније. Тамо су тржишни услови без контроле, што у пракси погодује монополима, корупцији и криминалу.

        Излаз није у чекању да тржиште све доведе у ред, а да за то време терористи формирају своје армије. Треба створити државна пољопривредна предузећа која ће откупљивати производе и обезбедити нова радна места.

        Још један узрока процвата тероризма је идеологија. Прецизније речено: због одсуства заједничке друштвене, не државне, већ заједничке друштвене идеологије, тј. система вредности које дели већина а подржава држава.

        Идејни вакуум ствара услове за радикалне идеологије. Зато је потребно да и ТВ и школа развијају не само обичну забаву и знања, већ и позитивни систем вредности.

        Још један узрок терористичких напада јесте религијски фактор. Пред нашим очима у исламу траје неколико религијских ратова чији смо сведоци, индиректни учесници и жртве.

        У току је велики исламски религијски рат – у Сирији, Ираку и Либану. Тамо међусобно ратују сунити и шиити. Код нас је друга врста рата.

        Код нас ратује увезени радикални исламизам против нашег руског мирољубивог ислама. На хиљаде младих људи ‘90-тих година отишло је да студира на Блиски Исток, али и у разне радикалне центре, на хиљаде се вратило, а стотине њих постали су канал преко кога се у нашу исламску заједницу убацују радикалне концепције и радикални проповедници.

        Управо ти радикали воде крвави рат против нашег традиционалног ислама. Током овог рата побијено је на десетине, ако не и хиљаде имама који проповдедају мирољубиви ислам.

        Један од циљева терориста је да нам упропасте дочек Нове године који је за њих пагански празник. Они желе да посеју страх, да се крећемо само у тамној одећи и да се не смејемо.

        Интересантна је и друштвена реакција на терористичке нападе. Либерална опозиција се усредсредила на тезу да је власт крива због терористичких напада, зато што не троши новац на безбедност, већ на борбу против педера, Американаца и са том истом опозицијом, а да при том много краде.

        Националистичка опозиција, којој су грађани све ближи, више говори о Кавказцима, о мигрантима по градовима и о смртној казни.

        Присталице власти више говоре да не треба распаљивати страсти, већ пустити власт да ради свој посао.

        Конкретне мере готово нико и не предлаже. Зашто? Чини ми се зато што је све више пута предложено, али се ништа не ради.

        Све је мање поверења да ће се нешто изменити у политици борбе против тероризма и да се тиме нешто може постићи. Укратко, реч је о песимизму. Али, то није тачно.

        Треба кориговати политику, али терористичких напада је опет све више.

        За време свог првог мандата, Путин је војном силом победио тероризам. У свом трећем мандату Путин мора победити нови тероризам - социјалном и идеолошком силом.

        Превео: Горан ШИМПРАГА