Русија је постала много јача и не жели да буде само главна светска бензинска пумпа

ЛИБЕРАЛИЗАМ, ЗАПАДЊАШТВО И ГЛУМЉЕЊЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ - НЕПРИХВАТЉИВЕ СУ НАСТРАНОСТИ У ТЕШКО РУСКО ВРЕМЕ

Александар Разувајев

  • За разлику од претходна два светска рата, Русија реално нема озбиљних савезника. У садашњој ситуацији то, наравно, није тако страшно. Нуклеарни паритет нико није анулирао
  • У руској политичкој елити још увек има много људи који представљају директно наслеђе јељцинског и касног совјетског времена. Деца перестројке треба да оду из државне службе или да отпутују на њима толико мили Запад и тако ослободе место за људе који више одговарају историјском тренутку
  • Она су дужна да уступе место људима који пред Западом немају комплекс ниже вредности. Људима који умеју да доносе одлуке и да за њих одговарају. Већина њих је одавно у бизнису

         Пише: Александар РАЗУВАЈЕВ

         КОНФРОНТАЦИЈА са Западом узима маха. Случај са суђењем ЈУКОС-у, који је почео ове недеље, као и прве реалне санкције против бизниса – то додатно потврђују.

         За разлику од претходна два светска рата, Русија реално нема озбиљних савезника. У садашњој ситуацији то, наравно, није тако страшно. Нуклеарни паритет нико није анулирао.

         Као што је познато, „Бог је створио људе различитим, а мистер Колт их је учинио равноправним“. Главни проблем није у нашим опонентима на Западу, него у нама самима.

         Прецизније речено – у нашим слабостима. Често имамо прилике да у руској штампи читамо да је Запад био неспреман за конфликт са Русијом зато што је преспавао економско и политичко јачање наше земље. То је истина, али неспремна се нашла и Русија јер је године, које јој је историја доделила за одлучан препород,  потрошила играјући се модернизације.

          Ми још увек немамо јединствену, званично признату националну идеологију, а без идеологије рат се не може  започињати, ни „хладни“, ни „врели“.

         Руска империја и СССР имали су идеологију, а овде и сада ја ништа не видим сем евроазијства. Светски центар моћи треба да буде јасан и привлачан за спољни свет, пре свега за бивше совјетске републике и за све јачу Азију.

         Али, што је најважније, ми још увек немамо елиту спремну за нове изазове, тврду и амбициозну. Још увек у њој има много људи који су директно наслеђе јељцинског и касног совјетског времена.

         Либерализам, западњаштво и глумљење интелигенције – неприхватљиве су настраности у наше тешко време.

         Стаљин је својевремено веома брзо спровео ротацију кадрова: сви воле да говоре о такозваним репресијама, заборављајући оне који су направили изузетне каријере за које је Стаљин створио све услове. Елита коју је он створио победила је у рату, а онда за неколико година обновила економију.

         Сада су, наравно, дошла друга и такође не баш лака времена.

         Деца перестројке треба да оду из државне службе или да отпутују на њима толико мили Запад и тако ослободе место за људе који више одговарају историјском тренутку.

         Она су дужна да уступе место људима који пред Западом немају комплекс ниже вредности. Људима који умеју да доносе одлуке и да за њих одговарају. Већина њих је одавно у бизнису. То је својевремено био једини начин да се заради за достојан живот.

         Међутим, та времена су прошла, а држава – није најгори послодавац. Ако та слаба места власт не затвори, онда ће у веома блиској будућности то учинити опозиција.

         Само не либерална (према садашњем стању ствари - она уопште нема шансе), него опрезна, црвено-црна, чији лидери увек имају брзе и једноставне одговоре на сва питања.

         За њих су глобализација, тржиште, буржоаски комфор и т. д. – апсолутно неприхватљиве ствари.

         Садашњи конфликт Русије са Западом је борба Русије за значајније место у глобалном свету.

         Постали смо много јачи и више не желимо да будемо само главна светска бензинска пумпа.

         Међутим, наше будне патриоте сањају да се ограде од читавог осталог света и изграде много лошију варијанту СССР-а – сиву, пуританску земљу. Они имају шансе, у Русији постоји не само опрезна опозиција, него и они који желе да за њу гласају и таквих људи уопште није мало.

         А с њима морамо нешто да чинимо.

         Превела

       Ксенија Трајковић

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари