У Украјини прво није успела демократија, а сада није успела ни диктатура

КИЈЕВ ИЗБОРИМА УЧИНИО НОВИ КОРАК КА ОДУСТАЈАЊУ

ОД ЧИТАВЕ ИСТОРИЈСКЕ НОВОРОСИЈЕ

Пише: Олег НЕМЕНСКИ, Руски институт за стратешке студије

• Нови састав Врховне раде постаће не само парламент рата него и парламент неуспеха. Избори нису решили ниједан проблем: нису консолидовали политички миље, нису интегрисали „мали Исток“, нису ојачали централну власт и нису нормализовали партијско-политички живот
• У Украјини неће доћи до јачања власти, председник ће бити слаба личност. Порошенко је од самог почетка и постављен за председника управо због своје слабости
• Украјински националисти су и раније предлагали одвајање Крима и Донбаса и сада је тај пројекат остварен. Остварена је надмоћ Запада и остало је само да се безнадежно ослабљеном Истоку нађе место у општем политичком систему. Само, ни у том опет нису успели
• Идеологија новог мајдана већ одавно је спремна, аргументација је на терену, а тешкоће зиме, катастрофална ситуација у економији и ток догађаја на Донбасу вероватно ће дати повод. Парламент рата и неуспеха окупио се за кратко време

        ПРОТЕКЛИ избори за Врховну Раду велики су ударац државности Украјине. А показало се и да су за њихове иницијаторе бесмислени.

        Порошенко је директно изгубио изборе: не само да није добио своју већину у парламенту, него је још и учврстио позиције премијера Арсенија Јацењука. Са мог становишта, тај неуспех је био готово неизбежан - Порошенко је једноставно закаснио са тим изборима, јер за реализовање онога што је планирао требало је да их одржи месец дана раније што је било сасвим могуће организовати.

        Постојала је и друга варијанта која би појачала његове шансе - да неколико дана пре избора обнови активна ратна дејства у Донбасу. Апсолутно је очигледно да сада у Украјини лик миротворца не ужива поштовање - у њему се пре види издајник.

        Наравно, то ће бити парламент рата. Чак и „Опозициони блок“, који често убрајају у „партију мира“, тешко да може да јој припада.

        Његови лидери су веома јасно изјавили да су спремни да виде Донбас само у саставу Украјине, при том, унитарне Украјине - а то је могуће постићи само победом над Донбасом и ликвидирањем народних република путем силе.

        Сада у Украјини напросто нема потражње за мировним иницијативама.

        Није да сви политички активни Украјинци желе рат, али сви желе победу, а она се постиже само у рату. Да би они одустали од тих нада - мора да се деси прелом друштвене свести и принципијелна промена расположења, а до тога је још далеко.

Припадници украјинског батаљона „Донбас“

        Тај парламент је састављен у време рата и за рат и сада тај погубни пут више нема алтернативу.  

        Заправо, са стране може да изгледа да је у Украјини права демократија: шест странака је прошло у парламент, још неколико је било близу, уз то ниједна није добила већину. Да, али само у демократијама партије представљају алтернативе идеја. А овде видимо истоветно расположене политичке снаге - њихове идеологије се готово не разликују.

        Између њих нема смисла издвајати „националисте“ - тамо су сви, апсолутно сви, украјински националисти, уз то, према руским аршинима доста екстремни. Извесне разлике у реторици само су начин игре са бирачима и ништа више од тога. То су само лидерске групације.

        Реално алтернативна расположења, која су карактеристична за значајан део друштва, нису ни на који начина изражена резултатима избора - они немају своје представнике.

        Демократски систем ни раније није радио, будући да је његов привид стварала само конфронтација два дела земље, а ни сада неће функционисати.

        Толико о демократији, за државу која води рат она може да буде и штетна. Таквој држави пре је потребна диктатура. Избори су били усмерени управо на јачање позиције председника са даљим циљем уставне реформе. Није успело.

        Неће се десити јачање власти, председник ће бити слаба личност. 

        Порошенко је од самог почетка и постављен за председника управо због своје слабости: он није имао свој тим, као олигарх није један од највећих, никакав је говорник и нико га није доживљавао као лидера нације. За њега је био крајње тежак и веома важан задатак да постане јак председник и да окрене ситуацију у своју корист у чему се није снашао.

        Истовремено, то је, можда, била последња нада Украјине - само консолидација читавог политичког миљеа око једног лидера све до успостављања диктаторског режима, могла би да заустави процесе рушења државе, да изведе потребне реформе и стварно онемогући отпор читавог Југоистока.

        Међутим, у Украјини прво није успела демократија, а сада није успела ни диктатура.

        После одвајања Крима и дела Доњецке и Луганске области, доминација Запада над Истоком гарантована је електорски и географски, међутим, пред Украјином је било питање какво ће бити место смањеног Истока у новом политичком животу. Исток је могао да буде „значајна мањина“ која више нема шансе за победу, али ипак, да буде представљена у највишој политици. Такав модел би био идеалан за обједињавање земље.

        Украјински националисти раније су више пута предлагали „Одвајање Крима и Донбаса“ и сада је тај пројекат остварен, успело је очекивано превладавање Запада и остало је само да се безнадежно ослабљеном Истоку нађе место у општем политичком систему. Само, ни у том опет нису успели.

Петар Порошенко

        Исток готово да није представљен, будући да је неозбиљно говорити о томе да је гласове бирача прикупио „Опозициони блок“ који је добио мање од 10%. Већина становништва Југоистока игнорисала је изборе, а то сада мало кога брине.

        Занимљиво је да је географски очувана и стара, ранија изборна граница између две Украјине, само се она сада види на карти излазности -на Југоистоку је свуда испод 50%, а у Централној и Западној - више, изузимајући већи део Закарпатја и Северне Буковине што, опет, није ново.

        Ипак, ако је раније таква географија била изражена и расподелом места у парламенту, сада то може да се заборави. Протекли избори су - нови корак Украјине ка одустајању од читаве историјске Новоросије.

        Сем тога, политички простор је подељен и веома конфликтан.

        Блокови и странке, који су ушли у парламент, предодређени су не само за међусобну борбу него и унутар себе. Они не чине било какву целовитост: знатан део сваке странке састојаће се од људи лојалних одређеним олигарсима, а не својим лидерима, или, пак, од људи који остварују своје приватне интерес.

        Блок „Порошенко“ изнутра је, вероватно, најпротвречнији.

        Нови парламент биће функционалнији од претходног, јер тешко да ћемо видети вишедневна блокирања говорнице и удаљавање из сале читавих странака.

        Ипак, неће бити мање склоности за тучњаву - то ће бити рат свих против свих. По свој прилици Врховна рада ће показати нове висине украјинске унутарпарламентарне конфликтности.

        Нови састав Врховне раде постаће не само парламент рата него и парламент неуспеха.

        Избори нису решили ниједан проблем: нису консолидовали политички миље, нису интегрисали „мали Исток“, нису ојачали централну власт и нису нормализовали партијско-политички живот.

        Једини успех те кампање јесте - признавање избора и од стране Запада и Русије. Али, судећи према западним оценама избора, постаје очигледан њихов, наизглед, парадоксалан општи принцип: што је Украјина по својој територији мања, тиме је више демократска. Мање Истока - више демократије.

        И поред све жеље Русије, са таквом Украјином биће тешко водити преговоре. Ипак, политички живот у Кијеву постаје све динамичнији. Већ се могу одредити главна лица - „истински антиолигархијског“ - мајдана. Ту ће бити и „Слобода“ која није прошла у Врховну раду, и „Десни сектор“ и Олег Љашко и Јулија Тимошенко која је давно саопштила своје намере.

        Сасвим је могуће да су се те политичке снаге нашле на веома добитној позицији, будући да неће сносити одговорност за све оно што ће се са земљом десити у наредим месецима, а ништа добро се неће десити. За Јацењука ови избори могу постати пирова победа, јер неће моћи да пребацује на Порошенка сву кривицу због онога што се дешава - широка коалиција је пре свега подела кривице.

        Идеологија новог мајдана већ одавно је спремна, аргументација је на терену, а тешкоће зиме, катастрофална ситуација у економији и ток догађаја на Донбасу вероватно ће дати повод.

        Парламент рата и неуспеха окупио се за кратко време.

        Превела Ксенија Трајковић