АНАЛИТИЧАРИ: Могући су сукоби на Косову
МОЖЕ ЛИ СРПСКА ПЛАТФОРМА „ЗАПАЛИТИ“ РЕГИОН
ПОСЛЕ једногласног усвајања платформе за Косово и Метохију у државном врху Србије и Резолуције која дефинише основне принципе за преговоре са Приштином, нико није сасвим сигуран у ком правцу иду односи Београда и Приштине и да ли може доћи до нових напетости на Западном Балкану, износе своје утиске аналитичари.
Загребачки професор универзитета и експерт за филозофију политике професор др Жарко Пуховски тврди за Анадолију да врх Србије усвојеним документима тражи алиби за своју, домаћу јавност, због „нечега што се догађа изван досега и увида јавности“.
„А то су преговори са властима на Косову. Истовремено, покушава се према јавности показати да власт у Србији није одустала од тврдог става, те на тај начин добити слободу унутар земље, слободу од напада опозиције и других страна. Преговори се јако лагано, али сигурно спроводе“, тврди Пуховски.
Додаје како све то води, сасвим сигурно, признавању власти на Косову, према којој је врло критичан.
„То ће наставити да лебди у ваздуху годинама. То је нешто што се дешава на нивоу од неколико година. Дакле, од две до десет година, али то се за неколико година мора решити“, истиче Пуховски.
Илир Деда, директор Косовског института за политичка истраживања и развој и бивши саветник и шеф кабинета Атифете Јахјаге сматра да Српска Резолуција о Косову значи редефинисање позиције Србије ка томе да се дијалог више фокусира на статус Срба на Косову.
„Они ће пробати заједно са земљама Европске уније (ЕУ) да притисну Приштину да прихвати један специјални статус за север Косова. Истовремено, Србија задржава свој став да неће признати косовску независност, што јој нико до сада уопште и није тражио. Ово је било очекивано. Зато треба доћи до јаснијег става ЕУ шта значи нормализација односа између Косова и Србије. Очигледно да Београд и Приштина виде овај процес на два различита начина. Док Косово овај процес види као процес изградње добросуседских односа две државе, Србија још увијек мисли да може имати утицаја на унутрашње уређење Косова“, рекао је Деда за АА.
Додаје како мора постојати јаснија слика куда иде Западни Балкан.
„Мора се јасније рећи да север Косова не може имати другачији статус од остатка Косова, односно један специјални статус. Не смеју се потхрањивати очекивања Београда о промени граница или размени територија. Неке земље су помогле Србији да дођу до овог става причама о специјалности Косова. У Београду су се подигле наде да могу имати учешћа у унутрашњим преуређењу Косова. Ако сада став Србије буде то што пише у Платформи за Косово, онда ће доћи до потешкоћа у дијалогу Београда и Приштине. Зато је кључни тренутак да ЕУ проговори јасније шта значи нормализација односа две земље, да се то пресече. Двосмисленост на Балкану не води ка стабилизацији. Напротив, сасвим супротно, то води дестабилизацији“, сматра Деда.
Професор Факултета политичких наука из Београда др Предраг Симић тврди како је Томислав Николић показао да није само формално председник Србије већ да је човек који може да употреби своју власт и окупи врх државе око документа чији је он аутор.
"То смо видели на заједничкој седници председника и Владе Србије, а очекујем да се то деси и у Скупштини Србије. Ако за Резолуцију буде гласала већина, то ће бити потврда Николићеве централне улоге. То ће наићи и на неодобравање у Приштини. Резолуција ставља тачку на очекивања да је формално признање Београда једино што се очекује од преговора. Резолуција то не предвиђа, иако иде доста далеко и говори о Косову у контексту аутономије, о ентитету попут Републике Српске у БиХ“, коментарише Симић.
Према његовим речима, рад на Платформи искориштен је да Приштина „употреби своје крајње оружје и постакне Албанце у Прешеву да поставе захтеве“.
Стабилност југа Србије, рекао је, зависи од политике ЕУ и Америке.
„Преговори Београда и Приштине ће се наставити, јер требају ЕУ. Ако би се прекинули то би значило неуспех ЕУ. Они ће се наставити. Главну енергију ће морати уносити ЕУ и висока представница Кетрин Ештон. За њих су ти преговори у овом тренутку најзначајнији. Зато ће се наставити. Али, односи су се променили. Србија је слаба, а Албанци су јаки. ЕУ мора наћи одговор на то питање“, закључује професор Симић.
