БАЧЕВИЋ: Градња канала до Солуна није прескупа
СА ГРЦИМА И МАКЕДОНЦИМА ВЕЋ ЈЕ БИЛО НЕЗВАНИЧНИХ РАЗГОВОРА
ПО ПОВРАТКУ из Кине, министар Милан Бачевић најављује убрзану израду Просторног плана за пловни пут од Београда до Солуна, односно Дунав-Морава-Вардар. Одбацује полемике у јавности да је то нереална и прескупа инвестиција за Србију. РТС-у је потврдио да ће врло брзо отићи у Македонију, а потом ће, о том, како га је назвао, вековном послу, разговарати и са представницима Грчке.
Министар природних ресурса, рударства и просторног планирања Милан Бачевић каже да је овај пројекат питање стратешке политике када су у питању Србија, Македонија и Грчка.
„О томе је већ било разговора, истина не званичних, они тек предстоје, али се неформално разговарало о томе и обе стране су показале интерес који се у потпуности поклапа са интересом Србије“.
Бачевић нема „ни трунку сумње“ да се ти разговори неће завршити повољно, јер је пловни пут од Београда до Солуна потребан свим странама.
„Ова Влада ће истрајати у овом послу. Остало је да са Кинезима у року од годину дана колико важи протокол, урадимо потребну документацију да бисмо закорачили на други степеник који би нас квалификовао за тај трећи који се зове генерално извођење радова, израда главног пројекта након разговора са представницима Македоније и Грчке и ја сам сигуран да ћемо ми то урадити.“
И док многи кажу да Морава нема проток воде за тај пловни пут, министар Бачевић подсећа да је та река нама сваке године односила од 70 до 80 хиљада хектара најобрадивијих површина.
„Уништавала нам је летину, а у сушном периоду стварала велике суше. Изградњом оваквог система тај проблем се решава. Тако су га решили и Кинези у своје Три клисуре, што је највећи пројекат на свету.“
Цена пројекта је још увек непозната, каже Бачевић. Прича о 10, односно 12 милијарди је прича људи који су некада радили у бизнис плановима, каже министар.
„Колико ће то да кошта то ћемо тек видети, али подвалчим још једном да ни Влада Србије ни ја нисмо разговарали о тој вредности јер тек треба направити студију о изводљивости, а вредност оваквог пројекта зависи од тога шта ће се све том студијом предвидети.“
Једна од основних грешака свих влада од 2000. године је, каже Бачевић, та што су представници Србије без пројеката путовали и тражили новац.
„Да не бисмо и ми упали у замку неспремности, за оно што желимо да урадимо, како бисмо обезбедили новац који нам је хронична бољка, ми морамо све документовати пројектима. Онда остаје да се разговара о условима да ли кредита, да ли стратешког партнерства да ли концесије, онда се прича о модалитетима неке сарадње или се прича о задуживању,“ објашњава Бачевић.
Израда просторног плана званично још није почела, каже Бачевић и додаје да је све у фази прикупљања потребне документације и анализа постојеће документације из које треба да се види шта је то што недостаје.
„До краја јула то мора да буде готово и да се пусти у јавну расправу,“ закључио је Бачевић.
