ЕУ и ММФ нас вуку у пропаст, а развој и ресуверенизација Србије су - на евроазијском путу

ОКРУГЛИ СТО СРПСКО-РУСКОГ БРАТСТВА „ЕКОНОМСКИ АСПЕКТИ НЕЗАВИСНОСТИ 

* Проф. др Ивица СТОЈАНОВИЋ: Србија је од 2000. прихватила неолиберални концепт по коме се развој заснива на страним инвестицијама. Међутим, то је заблуда. Концептом страних инвестиција земља заправо сиромаши, јер је њихов циљ исисавање наших ресурса, а циљ целог неолибералног концепта је да уђемо у дужничко ропство... Евроазијска унија је тржиште од 180 милиона људи, са 1.900 милијарди БДП-а, на које чак 95 одсто производа можемо да извозимо без царине. Дакле, већ каснимо са придруживањем

* Синиша ЉЕПОЈЕВИЋ: Србија не само да није економски независна, него се на дужи рок и неће ни осамосталити. Кина неће да нам да новац – каже: ми вама да дамо новац да бисте ви финансирали западне банке, то нећемо! Ето, дотле смо дошли. Русија је наш политички заштитник. ЕУ више није битна, маргинализована је у политичком и економском смислу. Ми морамо да видимо шта је шта и где смо ми. Притисци на Србију су личне уцене и зато су тако ефикасни. Излаза има, само треба храбрости да се тим путем крене

* Бранко ПАВЛОВИЋ: Обавезали смо се и да ове године поскупимо гас 30 одсто, а струју 3 пута по 8 одсто! Циљ је да приђемо цени из зелене агенде која је сама по себи превара... Да бисмо пружили отпор глобалистичком империјализму, морамо имати савезнике. А они - постоје. Ако не предузмемо нешто – готови смо...

* Проф. др Бојан ДИМИТРИЈЕВИЋ: Руска економија је реална економија, почива на реалној основи, а не виртуелним милијардама као западне земље. То се нарочито показује у време криза које Русија може да поднесе, а Запад не. Србија треба да то има у виду када размишља о новој стратегији економског развоја. Али, ми смо окупирана земља којој је реиндустријализација забрањена

* Закључено да се Србија политичком одлуком да остаје на путу ЕУ интеграција економски десуверенизовала, те да је спас у ревидирању те одлуке, раскиду ропског односа у аранжманима са ММФ

 

____________________________________________________

       СРПСКО-руско братство одржало је 18. јануара трећи округли сто у серијалу који се бави суверенитетом наше земље. Овог пута су наслов и тема били «Економски аспекти независности Србије».

       У београдском прес-центру УНС-а, своја виђења су изложили проф. др Ивица Стојановић, проф. др Рајко Унчанин, проф. др Бојан Димитријевић, Бранко Павловић и Синиша Љепојевић, а модератор је био проф. др Срђан Перишић.

Модератор проф. др. Срђан Перишић

       У двочасовној сесији, после детаљне анализе економске «личне карте» Србије, закључено је да се Србија политичком одлуком да остаје на путу ЕУ интеграција економски десуверенизовала, те да је спас у ревидирању те одлуке, раскиду ропског односа у који се самоуспоставља аранжманима са ММФ, и у уласку у већ консолидован и просперитетан нови свет евроазијских интеграција.

       Већ на самом почетку, истакнуто је да за Србију у том свету и те како има места, будући да је она земља која је прва имала лидера који се борио против ропске глобализације.

       Проф. др Ивица Стојановић је овом оценом указао на значај некадашњег српског председника Слободана Милошевића и оценио да се тада започети процес антиглобализације и увођење мултиполаризма – не може зауставити. Он је као главног актуелног борца против глобализације на европском тлу означио Виктора Орбана и оценио да се његова политика заснива на увиђању да «улазак једне земље у ЕУ значи губитак суверенитета те земље».

Проф. др Ивица Стојановић

       – Србија је од 2000. прихватила неолиберални концепт по коме се развој привреде заснива на иностраним инвестицијама. Међутим, то је заблуда. Концептом страних инвестиција земља заправо сиромаши, јер је њихов циљ исисавање наших ресурса, а циљ целог неолибералног концепта је да уђемо у дужничко ропство, сажео је Стојановић, подвлачећи да је Запад деструктиван «за себе и друге».

       С друге стране, оценио је, исток је у пуном развоју и «Србији је место у ШОС-у и Евроазијској унији, а не у ЕУ» .

       – Евроазијска унија је тржиште од 180 милиона људи, са 1.900 милијарди БДП-а, на које чак 95 одсто производа можемо да извозимо без царине. Дакле, већ каснимо са придруживањем, закључио је Стојановић.

       Проф. др Рајко Унчанин истакао је да су Срби народ који је историјски оријентисан на то да сам собом управља. И у економском, политичном, војном и сваком другом смислу. У том контексту, отворио је питање: одакле нам потреба, односно «да ли је нама заиста потребно толико притисака, подвала, лагања и изживљавања, па тежимо ЕУ».

Синиша Љепојевић

       – А та ЕУ нема ни неко тржиште ни становништво, ни слободу, већ је под контролом других. Нема ни друге ресурсе потребне за развој те асоцијације. Њен проблем је што она служи Америци да се богати. Руководство ЕУ је извршилац америчких захтева. Да ли је то здрав разум? Јер, не може бити толика грешка, рекао је Унчанин и изразио наду да ће у народу ЕУ «сазрети свест да они треба да буду први, а не интереси Америке».

       Указао је да су Западу већ многе земље почеле да окрећу леђа, јер су «биле послушне из страха, а сада увиђају да тај страх више није оправдан». Стога, како је оценио, Евроазијски савез је «наша права перспектива» у свету који се пред нама ствара и у коме ће «свако заузети место које му припада, на основи равноправности држава и народа».

       Оцењујући актуелну ситуацију у свету, резолутно је изјавио да је «срамота не прихватати да је НАТО дошао под прозор Русије, не прихватати да је за Русију то био проблем».

       – Такође, све што је Запад потписао, или није испоштовао, или је то радио на начин и уз тумачење које њему одговара, упозорио је на крају Унчанин.

       Синиша Љепојевић је оценио да Србија не само да није економски независна, него се на дужи рок и неће осамосталити.

       – Два су разлога: модел друштва и европски пут. Та два процеса су уништила и друга друштва, а не само Србију, с том разликом да Србија никад неће постати члан ЕУ, пошто ће она за пар година и формално престати да постоји.

       Модел је такав да се становништво стимулише на исељавање, а привреда се задужује. Кредитима финансирамо западну привреду – ми добијамо кредите да бисмо субвенционисали њихову привреду. Србија својом самодеструкцијом финансира њихове привреде. С друге стране, без нових кредита ћемо бити у банкроту. Зато се обраћамо ММФ-у, а ММФ је најгоре што се једној земљи може десити. И док Мађарска од 2010. искорачује из тог система. Србија, међутим још није ни почела, указао је Љепојевић.

Бранко Павловић

       Поводом дугова рекао је и ово:

       – Кина неће да нам да новац – каже: ми вама да дамо новац да бисте ви финансирали западне банке, то нећемо! Ето, дотле смо дошли. Ми смо на западној граници Евроазије. Русија је наш политички заштитник. Економски нисмо толико везани. За Кину смо више економски везани.

       ЕУ више није битна, маргинализована је у политичком и економском смислу. Ми морамо да видимо шта је шта и где смо ми. Притисци на Србију су личне уцене и зато су тако ефикасни. Излаза има, само треба храбрости да се тим путем крене.

       Између осталог, он шансу види у пољопривреди и то на основу искуства развијених земаља, као што Енглеска, где је, како је рекао, посао хране већи од посла са нафтом.

       Ако слушате Брисел, рећи ће вам - каква пољопривреда?! И тако дођете дотле да у Београду, срамотно, увозимо кроасан из Бугарске! Дакле, морамо искорачити. Јесте да постоје притисци, али морате мислити на своју земљу. Евроазијска интеграција се већ институционализује и добија инфраструктуру, праве се савезништва која не подразумевају географску блискост. Америка жели да заустави тај процес, али је то немогуће, подвукао је Љепојевић.

       Бранко Павловић је такође позвао да се Србија придружи организованом отпору који «већ пружају велике земље, а укључује се и арапски свет».

       – Да бисмо пружили отпор глобалистичком империјализму, морамо имати савезнике. Они, дакле, постоје. Ако не предузмемо нешто – готови смо. За почетак, хајде да разумемо колико је за нас погубан споразум са ММФ! Наш побожни пут у ЕУ и уговор са ММФ подсећа на оно “немој имати других богова осим мене”. Тај уговор је механизам ропства, контроле над и влашћу и опозицијом. (Тако је и ЕУ изгубила свој субјективитет и како ми уопште можемо да се придружимо нечему што није чак ни субјект.)

       Даље, споразум са ММФ прати тајност, видимо две куцане стране, а шта је на осталих сто? Друга замка је да нам средства прикажу као циљ. Хоћемо ли имати здравство, образовање, привредни развој – не, не, не. Нама није представљено да нам је циљ развој друштва, него је циљ неки параметар као суфицит и слично. Уз све то, ММФ каже да су све то биле идеје наше Владе, а да је ММФ само прихватио предлог, а заправо је ММФ прво у консултацијама све издиктирао Влади, рекао је Павловић и упозорио да је ту и одредба о «много рестриктивнијој политици од оне у ЕУ- што значи да немамо шансу да се развијамо».

       - Конкретно, предвиђена стопа привредног раста је око 2,5 до 4 одсто, а за Србију, све испод 6 је – озбиљна грешка, аргументовао је Павловић.

Проф. др Рајко Унчанин

       Додао је да смо се поред рестриктивне политике, обавезали и да ове године поскупимо гас 30 одсто, а струју 3 пута по 8 одсто! Циљ је, како је истакао, да приђемо цени из зелене агенде, која је сама по себи превара јер нас «тера и навикава на саму идеју да треба да користимо и плаћамо нешто што је скупље од нечега другог што већ имамо и мање кошта».

       – Обавезали смо се и да плате људи из буџета, њих је око 500 000 не могу да расту више од 10 одсто БДП- а. Дакле, ММФ те тера да отпушташ људе. Пензије могу да расту као и плате, номинално, а то је - мало мање од инфлације! Дакле, сигурно ћете сиромашити! Даље, имате фиксни курс динара! Даље, наша политичка мантра каже: они пре нас су нас задужили по огромној камати, а ми генијални по мањој. А није тако јер, ако погледате споразуме, видећете да су исто - 7 одсто. При томе, обавезали смо се да не можемо да узимамо повољне билатералне кредите по договору са, рецимо, Кином него само тржишне кредите, објаснио је детаљно Павловић.

       Члан Фискалног савета, Проф. др Бојан Димитријевић се сагласио да споразум са ММФ уопште не говори о ономе што мора бити циљ – о економском расту и развоју Србије, порасту животног стандарда, смањењу одлива људи, порасту природног прираштаја.

       – Нисмо економски независни. Економска независност значи да суверено бирате економску политику која мора бити у складу са националним интересима, односно горе наведеним циљевима.  Морамо да идемо ка 6% стопи раста, а за то нам треба реиндустријализација и реална привреда, а то значи потпуно нову стратегију привредног развоја, у којој нема места циљевима који су дефинисани са ММФ.

Проф. др Бојан Димитријевић

       Треба нам енергетска независност, а њу имамо само ако се вежемо за Русију и ако се одрекнемо енергетске транзиције, тзв. зелене агенде, која је превара усмерена против земаља као што је Србија, које користе угаљ, гас и нафту, упозорио је Димитријевић и нарочито подвукао да не смемо ићи у приватизацију националних предузећа, већ да сагледамо да се у време кризе показало да само реална економија може да је издржи.

       «Руска економија је реална економија, индустријализована земља, почива на реалној основи, а не виртуелним милијардама као западне земље. То се нарочито показује у време криза које Русија може да поднесе, а запад не. Србија треба да то има у виду када размишља о новој стратегији економског развоја. Али, ми смо окупирана земља којој је реиндустријализација забрањена», закључио је Димитријевић.

       Он је на крају оценио да Србија мора да преиспита однос са ЕУ и због «односа Брисела према Косову и према догађајима у Украјини».

       – Као Мађарска, која од ЕУ узима све што јој користи, а има брану према свему што штети националним интересима, тако и ми треба да будемо рационални – проценио је за крај Димитријевић.

       Д. Милошевић

                   https://srbratstvo.ru/eu-i-mmf-nas-vuku-u-propast-a-evroazijski-put-ce-n...

                   Региструјте се на наш телеграм канал: https://t.me/faktorga

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари