КОЈЕН: Србије има још адута у преговорима са Приштином

КАД СРБИ НЕ БИ УДОВОЉАВАЛИ ДИКТАТОРИМА ИМАЛИ БИ ЈАКУ ПОДРШКУ СВЕТА ЗА СВОЈ СТАВ

         БЕОГРАД има још адута које би могао да потегне у преговорима са Приштином, али је проблем то што они не могу да се искажу док се у косовском питању прихватају диктати. Када Србији не би било примарно да задовољи захтеве Запада, она би у косовском питању располагала и знатном подршком у свету за свој став обавезе поштовања међународног права. Овако позицију Београда види професор Леон Којен, посматрајући је са искуством некадашњег директног учесника у преговорима о статусу Косова, као тадашњи саветник председника Републике, позиције са које се сам повукао.

         У разговору за „Новости“, професор Којен објашњава и зашто је евроскептик у политичком, али не и у културном и цивилизацијском смислу и тврди да функционери ЕУ траже да се Србија у најкраћем року добровољно одрекне свега што још има на КиМ, а Срби на северном Косову препусте судбини.

         * Нова платформа о КиМ, која чека „оверу“ посланика, различито се оцењује - једни јој пружају шансу, други је сматрају лепо замишљеном али нереалном, по трећима она је ”реметилачки фактор”. Како ви гледате на њу?

         „Једини засада доступан текст Платформе је нацрт који је државни врх предочио јавности као заједнички документ да би га се премијер Дачић дан-два касније делимично одрекао. Зато још тачно не знамо какав ће се текст Платформе наћи пред посланицима. Али јасно је око чега је у основи избио спор. То је став из нацрта Платформе да би Влада Републике Србије требало да одустане од даљих парцијалних договора са приштинским институцијама у оквиру „техничког дијалога“, јер би то „водило промени стања на терену у корист” Албанаца и „слабљењу преговарачке позиције Србије“. Платформа ће значити стварну промену косовске политике у односу на оно што је чињено у време Тадића и ДС једино ако бар нешто од овог става остане и у њеном коначном тексту“.

         * Зашто управо овом ставу придајете такву важност?

         „Као посредник у том ”техничком дијалогу”, ЕУ је јасно ставила до знања шта види као његов циљ: Србија треба да се у најкраћем року добровољно одрекне свега што још има на КиМ и самим тим фактички призна независно Косово. Договори Борка Стефановића већ су доста учинили у том правцу: успостављена је граница између Србије и покрајине, Србија је прихватила да Срби који живе у покрајини могу да ваде нека неопходна документа само као грађани независног Косова... Функционери ЕУ, од Кетрин Ештон до Венсана Дежера, траже да у следећих месец-два тај процес фактичког признања буде окончан.

         * Зашто мислите да би наставак „техничког дијалога” у Бриселу могао довести до фактичког признања независног Косова?

         „Ја се, наравно, надам да до тога неће доћи. Али ЕУ очекује од Србије, и то њени функционери отворено кажу, да Дачић 17. јануара у Бриселу бар у начелу пристане на укидање легитимних српских институција у четири општине северног Косова, као и на предају Албанцима важних привредних ресурса који се тамо налазе. Ови далекосежни уступци доводе у питање даљи живот Срба на северном Косову и ни по чему нису „техничког“ карактера. Њима би Србија заиста показала да прихвата независну албанску државу, која има право да на територији КиМ уређује ствари по свом нахођењу“.

         * Хоће ли у преговорима о северу КиМ, најављеним за 17. јануар, Брисел и Приштина пристати да се српске ”паралелне институције” трансформишу онако како то предвиђа Платформа?

         „Ја сам лаик у уставноправним стварима, али не видим с којим би то овлашћењима премијер Дачић 17. јануара могао да се сагласи са укидањем легитимних институција наше државе на територији покрајине или да пристане на њихову замену другим институцијама ван правног поретка Републике Србије. Остављајући уставноправно питање по страни, сам западни назив „паралелне институције” показује да могућност коју помињете није реална. И Европљани и Американци увек су захтевали безусловно укидање српских институција на северу покрајине и успостављање албанске власти на том подручју као једино легитимне. Другим речима, од Београда се тражи да Србе на северном Косову препусти њиховој судбини, уз уверавања да неће имати чега да се плаше на ”демократском” и „мултиетничком” независном Косову“.

        * Залажете се за повратак преговора под окриље УН. Колико је тако нешто реално када у СБ УН седе три сталне чланице које су признале независно Косово?

         „Не мислим да Србија треба само да затражи такве преговоре, па да их УН организује. Али не треба заборавити да у косовском питању на Србију гледа са симпатијама много земаља, међу којима су и две сталне чланице СБ УН, Русија и Кина, као и читав низ великих и утицајних држава (Индија, Бразил, Аргентина, Мексико, Индонезија, Јужноафричка Република, Нигерија, итд). Независно Косово суштински је западни пројект, а доба када је Запад доминирао у УН одавно је прошло. Исто је тако важно да је решење косовског питања потребније косовским Албацима него Србији“.