ЛПС: Приоритет мора бити кривична истрага против Миодрага Ракића

САОПШТЕЊЕ И ЗАХТЕВИ ЛИБЕРАЛНОГ ПОКРЕТА СРБИЈЕ

• Зло је у нашој политици метастазирало у оном тренутку кад је, посредством Бориса Тадића и његовог лоповског окружења, потом и Драгана Ђиласа, дефинитивно захватило Демократску странку
• Зашто су полицијски оперативни подаци завршавали код „Микија“ Ракића уместо код тужиоца за организовани криминал?
• Какви су контакти самог Ракића са Шарићевим кланом и осталим клановима, којима се, а и сличним, бавила и претходна тзв. министарка правде? 
• Како се одвијају притисци на медије, заправо на који начин медијима управљају Ракић, Ђилас, Мишковић, Беко и интересна криминална група која стоји иза политичке каријере Вука Јеремића?
• Преокрет у српској политици нису корумпирани интелектуалци и морално срозане јавне личности с партијских листа ДС-а и ЛДП-а. Преокрет није само хапшење Мишковића. Преокрет није само ишчекивање хапшења Бека, Ђунића, Влаховића и другова

         ЛИБЕРАЛНИ покрет Србије сматра да су актуелни притисци на премијера Србије наставак политике рушења институција и угледа Републике Србије.

         Зло је у нашој политици метастазирало у оном тренутку кад је, посредством Бориса Тадића и његовог лоповског окружења, потом и Драгана Ђиласа, дефинитивно захватило Демократску странку...

         Европска интеграција не одговара ни Првој нити Другој Србији: изгубиће корупционашке послове, привилегије и грантове.

         Одсуство карактера, порекла и физиономије била је најважнија карактеристика оних који су се у последњим годинама уздигли до врха Демократске странке, ЛДП-а и невладиних организација, политичких кланова који су годинама уназад лагали о европским интеграцијама и грађанском друштву. Све се завршило на корупцији, на лажима, на јавном и тајном рекетирању свих нас.

         „Мики“ Ракић је био само саобраћајац одлука и порука које су спровођене системски, у спрези институција и организованог криминала. Ната Месаровић и Снежана Маловић само су симболи активности које сведоче о њиховим личним способностима и карактерним цртама. Приоритет ДС и ЛДП, у таквом контексту, било је заташкавање оних важних чињеница у расветљавању атентата на премијера Ђинђића које сведоче о спрези политичара, криминалних кланова и опскурних војно-полицијских кругова.

         Важна питања која се данас постављају јесу зашто су полицијски оперативни подаци завршавали код „Микија“ Ракића уместо код тужиоца за организовани криминал?

         Какви су контакти самог Ракића са Шарићевим кланом и осталим клановима, којима се, а и сличним, бавила и претходна тзв. министарка правде? 

         Како се одвијају притисци на медије, заправо на који начин медијима управљају Ракић, Ђилас, Мишковић, Беко и интересна криминална група која стоји иза политичке каријере Вука Јеремића?

         Ако је Бин Ладен српске економије под истрагом и у притвору, важни послови у реформи наших система изискују да се под истрагом нађу и личности које су српску политику вратиле на курс државног тероризма, насиља и системске корупције.

         Преокрет у српској политици нису корумпирани интелектуалци и морално срозане јавне личности с партијских листа ДС-а и ЛДП-а.

         Преокрет није само хапшење Мишковића.

         Преокрет није само ишчекивање хапшења Бека, Ђунића, Влаховића и другова.

         У овом тренутку је приоритет покретање кривичне истраге против потпредседника ДС-а и бившег председника Бироа за координацију тајних служби Миодрага „Микија“ Ракића, личности мутне улоге и непознатог порекла.

         Рок употребе ионако је истекао.