СНС: Тражимо да се испита пословање „Србијагаса“ и „Ивичиног предузећа“

ДР ЗОРАНА МИХАЈЛОВИЋ: СПС И ЊЕН ЕКСПОНЕНТ ДУШАН БАЈАТОВИЋ ДИРЕКТНО
СУ ОДГОВОРНИ ЗА ФИНАНСИЈСКИ И КАДРОВСКИ КОЛАПС ДРЖАВНОГ ГАСНОГ ЈП

  • Позивамо надлежне институције да преконтролишу пословање ЈП „Србијагас“ због тога што постоје озбиљне индиције да је Душан Бајатовић прекорачио овлашћења и закључио штетне уговоре - рекла је у име СНС др Зорана Михајловић
  • Србија има још једну посредничку компанију која је формирана да снабдева гасом одређене индустријске потрошаче. Зове се РСТК (Руско-српска трговинска компанија)
  • Прича се да РСТК преузима гас на српско-мађарској граници, да се  затим тај гас транспортује кроз гасоводе ЈП „Србијагас“, а потом испоручује на три места - ка Азотари, ка МСК и ка Подземном складишту гаса. Азотара и МСК највећи потрошачи гаса и на тај начин „Србијагас“ губи своја два највећа купца!
  • До оног тренутка када је Бајатовић постао директор,  2008. године, профит „Србијагаса“ је био 2,8 милијарди динара, а данас је то предузеће са смањеном вредношћу капитала од 40 одсто и задужено са 638 милиона евра!
  • Бајатовић је за претходне три године запослио нових 247 радника, тиме је смањио продуктивност овог предузећа за један и по пут и то су запослени радници са врло сумњивим квалификацијама, пре свега по страначким и неким рођачким принципима
  • „Србијагас“ је од преузимања других компанија имао око 400 милиона евра штете. Од набавки без тендера имао је око 350 милиона евра штете, а задуженост Србијагаса је 638 милиона евра!

        ДАНАШЊА власт СПС и њен експонент Душан Бајатовић дирекно су одговорни за финансијски  и кадровски колапс државног ЈП „Србијагас“.

        Позивамо надлежне институције да преконтролишу пословање ЈП „Србијагас“ због тога што постоје озбиљне индиције о којима ћу сада говорити, које указују на то да је Душан Бајатовић прекорачио овлашћења, закључио одређене уговоре које сматрамо штетним и тиме оштетио ЈП „Србијагас“, а самим тим је оштетио државу Србију и све нас грађане који наравно те његове ствари плаћамо кроз високе рачуне за гас.

        Дакле, данас информишемо јавност, иако је то требало давно да буде у јавности, да Србија има још једну посредничку компанију која је формирана ради тога да снабдева гасом одређене индустријске потрошаче. Зове се РСТК (Руско-српска трговинска компанија).

        Формирана је наводно да снабдева гасом одређене индустријске потрошаче, а прича иде тако што РСТК преузима гас на српско-мађарској граници, затим се тај гас транспортује кроз гасоводе ЈП „Србијагас“, а потом се врши испорука тог гаса на три места, ка Азотари, ка МСК и ка Подземном складишту гаса.

        Одмах да вас обавестим да су Азотара и МСК највећи потрошачи гаса и да на тај начин „Србијагас“ губи своја два највећа купца. Друго,  постављамо питање и за трећег купца - за Подземно складиште гаса, јер на том месту испоруке, дакле „Србијагас“ купује од РСТ-а гас за своје потребе. Да лије то нормално?

        Такође,  постављам питање ко све још стоји, односно ко је одобрио овакве аранжмане?!

        Чини ми се да то није само питање Енерго гаса, да иза тога стоје очито и одређени државни функционери.

        Питамо: колика је цена транспорта, као и како се врши царињење и ако је то тако добар аранжман што се онда не обавља и са другим руским потрошачима? Да не говоримо о томе да је РСТ добио дозволу уопште за своје функционисање у октобру 2011. године, а са „Србија гасом“ функционише и од 2010. године.

        Дакле, годину дана функционише, а није имао никакве лиценце за такве ствари!

        Озбиљно је питање постојања такве посредничке компаније и ми очекујемо одговоре надлежних органа.

        Спремни смо да свима који то буду тражили, мислим на надлежне органе, доставимо документацију којом располажемо, мада дубоко верујемо да тужилаштво већ има овакав један предмет.

        Не заборавите да је „Србијагас“ државно предузеће и да одговорност за овакво пословање сноси пре свега генерални директор тог предузећа Душан Бајатовић. До оног тренутка када је он постао директор,  2008. године, профит „Србијагаса“ је био 2,8 милијарди динара, данас је то предузеће са смањеном вредношћу капитала од 40 одсто!  Данас је „Србијагас“ предузеће задужено са 638 милиона евра!

        Душан Бајатовић је за претходне три године запослио нових 247 радника, тиме је смањио продуктивност овог предузећа за један и по пут и то су запослени радници са врло сумњивим квалификацијама, пре свега по страначким и неким рођачким принципима.

        Исто тако, дозволио је формирање параполицијске станице унутар „Србијагаса“ која се зове „унутрашња контрола“, а састављена је од људи који су бивши полицајци, значи у пензији, који треба да се баве унутрашњом контролом пословања „Србијагаса“.

        Било би стварно сјајно да се тиме баве. Онда би, богами, они подигли неколико пријава  и покушали да исправе пословање у „Србијагасу“. Ми данас питамо: да ли се ти људи баве заташкавањем свих оних послова које обавља Душан Бајатовић у „Србијагасу“?

        „Србијагас“ је направио и озбиљне гафове када говоримо о уговорима који су склопљени без тендера и тражимо да се испита пословање „Србијагаса“ и „Миленијум групе“. Из милоште то предузеће зову „Ивичино предузеће“. Претпостављам да се ту мисли на СПС.

        Један од примера како се вероватно долази до новца у кампањи јесте, на пример, уговор о гасификацији околине Смедерева.

        Уговор је вредан 26 милиона евра. Склопљен је између „Србијагаса“ и „Миленијум групе“. „Миленијум група“ је већ добила 5 милиона евра и ништа не би било тако страшно када не бисмо знали да је гасификација, да је посао гасификације  околине Смедерева по енергетским и економским показатељима исплатив за 452 године! Дакле, по ком основу и по којим приоритетима су се уопште тиме бавили?

        Такође, сматрамо да је Душан Бајатовић итекако одговоран за преузимање оних компанија које немају апсолутно никакве везе са основном делатношћу „Србијегаса“, као што су Азотара, МСК, као што је Агрожив итд.

        Захтевамо да надлежни органи преиспитају и листу добављача „Србијагаса“. Њих је преко 5000 и пројекције кажу да негде око 15 одсто тих добављача добија новац, а да нигде нису испоручили нити робу нити услуге.

        Штета од преузимања компанија које сам помињала је око 400 милиона евра. Штета од свих набавки које нису вршене путем тендера се процењују на око 350 милиона евра, а задуженост Србијагаса је, понављам, 638 милиона евра и то је нешто што држава Србија сада треба да покрије, односно што сви ми као грађани треба да покријемо.

        Ми мислимо да тако не треба да буде. Мислимо да морамо да погледамо шта се ту дешавало и да они који су одговорни - на челу са директором - морају да буду тамо где им је место.

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари