КУСТУРИЦА: Желим да мој унук памти детињство по Божићу

АМЕРИКА КРОЗ РЕЛАТИВИЗАЦИЈУ УЛОГЕ РЕЛИГИЈЕ ОСТВАРУЈЕ МАСОНСКУ КОНТРОЛУ СВЕТА

         ПОЛУИСПОСНИЧКИ режим важан је не само због здравља већ и због идеје да се тако везујемо за више сфере. Хоћу да мој унук памти детињство по паљењу бадњака и божићној ватри.

         Годинама већ на Бадњи дан Куста доноси бадњаке из планине, а онда их у свом Дрвенграду, са свештеником и породицом, заложи испред цркве… Биће тако и данас.

         „Божић је за мене много више од обичног окупљања породице. То је симболичко стање… Дан кад је рођен онај који је променио свет, поправио га, ставио на нове темеље. Парадоксално је што о томе говоримо данас, кад се паганизам враћа на велика врата. Антихришћанска антропологија је у замаху, она за собом има читаву ту информатичку револуцију, детронизацију Бога, коју Америка изводи кроз релативизацију улоге религије и кроз остваривање масонске контроле света“, објашњава Куста.

         „Утолико је лепо, узвишено и добро што су циљеви хришћанства наслеђени из античке Грчке. Заправо, та три појма мене највише везују за божићне празнике. Интелектуално, али и емоционално. Посебно што ја већ шест година постим, и што обично спојим два поста. Тај полуиспоснички рецепт важан је не само због здравља него и због идеје да си, кад ти се због дугог поста, одрицања, помало манта у глави, боље везан за те више сфере“, каже режисер.

         Божић је, наставља Куста, прилика да му породица буде заједно, да у време „кад је све дехармонизовано, макар тај тренутак буде обележен хармонијом“.

         „Много ми је стало да мој унук памти детињство и по Божићу, посебно по тој ватри. Утолико је то паљење бадњака важно. Он је ту, он ће то гледати заједно с нама, а то је оно што се урезује у памћење… Оно што остаје… Та ватра гори увек, она се никад не гаси, постаје део једне слике, једног живота“, уверен је Кустурица.

         После паљења бадњака, Куста и породица ће на посну вечеру, а ујутру ће, како већ обичаји налажу, заједно дочекати велики празник…

         „На планети је све више људи, а све мање оних који могу да преузму одговорност на себе. А цивилизација се одувек држи на одговорности… Твитовање, Фејсбук, па то никога ни на шта не обавезује. Ово је време квантификације планете, а не квалитета. Утолико је религија важна. Утолико се религији, њеним идејама треба враћати… Посебно хришћанска цивилизација, без које не било ни рокенрола, ни филма, ни свега онога што је 20. век избацио заједно с локомотивом. Рокенрол није дошао ни из ислама ни из будизма, он је стигао као једна фаза, додуше антихришћанска, али дошао је из хришћанства, као и друге добре ствари“, каже Кустурица.