НИКОЛИЋ: Хашки трибунал може бити само ружна прошлост међународне правде

ЈАВНУ ДЕБАТУ У ГС УН О РАДУ МЕЂУНАРОДНИХ КРИВИЧНИХ СУДОВА БОЈКОТУЈУ И АМЕРИКАНЦИ И ХАШКИ ТРИБУНАЛ

Томислав Николић

• Говорећи као први од 50 представника држава који су пријављени за расправу, Томислав Николић је подсетио да је укупна висина казни до сада изречених Србима у Хагу око 1.150 година, док су представници других народа за злочине над Србима осуђени на укупно 55 година
• „Стотине хиљада протераних, хиљаде убијених и киднапованих на Косову и Метохији нису били довољан разлог Хашком суду да команданте и припаднике тзв. Ослободилачке војске казни, него је, током поступка, Харадинају, што је случај без преседана, дозволио да се бави политиком. А дозволио му је, заправо, да уклања и застрашује сведоке“, нагласио је председник Србије
• Хашки трибунал - подвукао је Николић - није испунио основни прокламовани циљ - помирење у региону, и зато не може бити ни будућност међународне правде, већ само њена ружна прошлост. Корист од хашког трибунала постоји само утолико што је сада потпуно јасно да је начин његовог оснивања, његов целокупни рад показао да се тако више никада не сме радити

        ЈАВНА дебата - у којој учествују представници 82. земље - отоврена је у Генералној скупштини Уједињених нација о рађу међународних кривичних судова. 

       Председник Србије Томислав Николић, наступивши у дебати, оштро је критиковао Хашки трибунал, оцењујући да тај суд није помогао већ само одмогао помирењу у бившој Југославији.

       Дебату је отворио је председник Генералне скупштине УН Вук Јеремић, а у њој учествује до сада највећи број држава које су се у историји УН пријавиле за учешће на некој од јавних дебата у Генералној скупштини.

       „Србија и ја спремни смо да не чекамо 70 година да бисмо се помирили са комшијама са којима смо некада живели у истој држави или са којима, мислим на Косово и Метохију, и данас живимо у једној земљи. Дубоко сам уверен да је Хашки трибунал одмогао кад је тај процес у питању и да га је, вероватно, непотребно одложио за наредна поколења. Свакако га је, у великој мери, успорио и отежао“, указао је председник Србије.

       По Николићевим речима, трибунал је изазвао код једног народа осећај да му је почињена неправда, а код другог тријумфализам.
„Са становишта науке и етике, хашки процеси могу да се ставе у исту раван са процесима које је водила Инквизиција, као и са париским и московским процесима. Поступци против Срба су мотивисани кажњавањем и одмаздом, а одмазда, нарочито у савременом праву, никада не може да буде оправдана као праведна. Хашки поступци су без правде и праведности“, истакао је председник Србије.

       Говорећи као први од 50 представника држава који су пријављени за расправу, Николић је подсетио да је укупна висина казни до сада изречених Србима у том суду око 1.150 година, док су представници других народа за злочине над Србима осуђени на укупно 55 година.

       Председник је подсетио да су хрватски генерали Маркач и Готовина ослобођени - а хрватске трупе протерале су преко 300.000 Срба из крајева које су вековима настањивали њихови преци. Више од 2.000 жртава из Братунца, Кравице и околних места у Источној Босни у којима су деловале бошњачке снаге под командом Насера Орића чека да се макар неко од учинилаца казни. 

       Срби са Косова и Метохије организовано су киднаповани, а потом су им вађени органи који су продавани на црном тржишту. Историја не памти такве злочине. Хашки суд, уместо да их процесуира, уништио је доказе.

       „Стотине хиљада протераних, хиљаде убијених и киднапованих на Косову и Метохији нису били довољан разлог Хашком суду да команданте и припаднике тзв. Ослободилачке војске казни, него је, током поступка, Харадинају, што је случај без преседана, дозволио да се бави политиком. А дозволио му је, заправо, да уклања и застрашује сведоке“, додао је Николић.

       По његовим речима, пресуде Трибунала изазивају фрустрираност и депресију код Срба, а код Хрвата и Бошњака подстичу егзалтираност и тријумфализам.

       „Хашка суђења, чини се, углавном неће успети да досегну праву и потпуну истину, па ће и помирење бити наметнуто и неискрено. Не може се бити праведан према некима, а према другима не. Како објаснити да скоро нико, осим у једном случају у Босни и у једном случају на Косову, није био правноснажно осуђен за злочине над Србима“, истакао је Николић.

       У дебати - коју данас на Ист риверу бојкотују Сједињене Државе, а нису присутни ни представници Трибунала - Николић се посебно осврнуо на изостанак представника суда, примећујући: „Ако не поштују најдревније правно правило, Audiatur et altera pars (саслушајмо и другу страну), како да од њих очекујемо и минимум права и правде?“

       „Хашки трибунал није испунио основни прокламовани циљ - помирење у региону, и зато не може бити ни будућност међународне правде, већ само њена ружна прошлост. Корист од хашког трибунала постоји само утолико што је сада потпуно јасно да је начин његовог оснивања, његов целокупни рад показао да се тако више никада не сме радити“, истакао је он.

ЈЕРЕМИЋ: Ни једна правна традиција не признаје кривицу читавог народа

Вук Јеремић

• Суштинско питање је како међународно кривично правосуђе може да помогне у помирењу бивших противника у постконфликтним, транзиционим друштвима, рекао је председник Генералне скупштине УН Вук Јеремић отварајући дебату

        ПРЕДСЕДНИК Генералне скупштине УН Вук Јеремић оценио је да је „суштинско питање како међународно кривично правосуђе може да помогне у помирењу бивших противника у постконфликтним, транзиционим друштвима“.

       Ово је прва таква дебата, две деценије од успостављања ад хок Трибунала и 11 година од ступања на снагу Римског статута о успостављању Међународних кривичних судова (МКС), навео је он. Број и разноликост земаља учесница данашње дебате показује колики интерес влада за ову тему, као и њен велики значај за међународну заједницу, а како је рекао, питање је изузетно осетљиво и због тога што дебате о међународном кривичном правосуђу често укључују ставове о деликатним стварима попут суверенитета или непристрасности.

       „Дубоко верујем да у Генералној скупштини не треба да буде забрањених тема, јер где би иначе могле да се састану чланице УН, као равноправне, да размене становишта, да искрено и отворено и укључујући далекожна питања“, рекао је Јеремић. 

       Међународно кривично правосуђе има иза себе вишегодишњи рад и богато искуство које треба да се процени, а из историјских архива могу се извући бројне поуке и видети најбоља пракса која се може применити у будућности. 

       Питања о којима ће се разговарати су и дискреција тужилаштва, правни критеријуми према којима се доносе пресуде и процес бирања судских званичника и особља као и питање првенства јурисдикције и како се она развијала, најавио је Јеремић и додао да ће бити речи и томе како избалансирати доношење пресуда, спречавања некажњивости и поштовања права како жртава тако и оптужених.

       „Суштинско питање је како међународно кривично правосуђе може да помогне у помирењу бивших противника у постконфликтним, транзиционим друштвима“, каже Јеремић.

       Према његовим речима, треба јачати напоре да се постигне правда и помирење чији је циљ да се стави тачка на непријатељства и разбије зачарани круг мржње. За помирење је потребно да свака страна прихвати свој део одговорности.

       Међународно кривично правосуђе може се лако посматрати као инструмент за тражење повраћаја територија или као покушај да се припише колективна кривица, али такав исход би, како је рекао, нашкодио напорима да се ојача владавина права јер „ниједна правна традиција не признаје кривицу или невиност читавог народа“, рекао је он.

       „До помирења ће доћи кад све стране у конфликту буду спремне да кажу истину једне другима. Поштовање свих жртава је у средишту овог подухвата и то је разлог због којег је од кључног значаја да се обезбеди да се злочини не поричу нити бизарно славе као националне победе“, каже Јеремић.