НИКОЛИЋ: Морамо да сачувамо Србију у оквиру њених граница

НА СВЕЧАНОСТИ ПОВОДОМ ДАНА ДРЖАВНОСТИ

ПОКУШАО ДА ОДГОВОРИ НА КОШТУНИЧИНУ ПРОЗИВКУ

• Обавезани речима и делима великих предака, који су у изузетно тешким околностима успевали да сачувају нашу отаџбину, и данас морамо да одбранимо Србију, лепу демократску државу, саткану од жртава свих који су пали бранећи је. Да сачувамо Србију у оквиру њених граница
• Не смемо да губимо наду и нећемо да прекинемо праведне напоре за очување наше територије и идентитета. Нашег срца и душе: Косова и Метохије, истакао је Николић
• Изборили смо се за демократију, боримо се против криминала, боримо се да запослимо Србију, преговарамо са привременим институцијама у Приштини, са правом очекујемо датум за преговоре са Европском унијом
• Изабран сам да браним Србију придржавајући се тачно и савесно Устава Републике Србије, не постоји нико други кога бих слушао, закључио је Николић

        ПРЕДСЕДНИК Србије Томислав Николић поручио је данас да је најважнији задатак сачувати Србију у оквиру њених граница и нагласио да је изабран да брани земљу придржавајући се тачно и савесно Устава.

       Према његовим речима, Србија је демократска држава - бори се против криминала, да запосли грађане, преговара са привременим институцијама у Приштини и са правом очекује датум за преговоре са Европском унијом.

       „Обавезани речима и делима великих предака, који су у изузетно тешким околностима успевали да сачувају нашу отаџбину, и данас морамо да одбранимо Србију, лепу демократску државу, саткану од жртава свих који су пали бранећи је. Да сачувамо Србију у оквиру њених граница“, поручио је Николић у Народној скупштини на свечаној седници поводом Дана државности.

       Честитајући свим грађанима Србије празник, он је рекао да и од изабраних представника грађана очекује да своје напоре усмере ка заједничком циљу: очувању нашег бића у нашој земљи, поносној Србији“.

       „Не смемо да губимо наду и нећемо да прекинемо праведне напоре за очување наше територије и идентитета. Нашег срца и душе: Косова и Метохије..“, истакао је Николић.

       Можда ће, рекао је, сутра неке „умне главе“ извргавати подсмеху ове његове речи и написати и изрећи да су жртве и искушења бесмислени.

       „Србија је демократска земља у којој је и то могуће. Волео бих када би им узор били они који о својој држави пишу или говоре а живе у државама чланицама Европске уније, рецимо. Променила се Србија, дозвољава свакоме да гласно и некажњено искаже сваку своју мисао. Да је оваква Србија постојала раније, ја никада не бих због изговорених речи био у затвору. Да је оваква Србија постојала раније, многи би одавно били у затвору због извршених кривичних дела“, рекао је он.

       Али, и после најтамнијих ноћи свиће ново јутро, поручио је председник и додао:

       „Изборили смо се за демократију, боримо се против криминала, боримо се да запослимо Србију, преговарамо са привременим институцијама у Приштини, са правом очекујемо датум за преговоре са Европском унијом“.

       Он је подсетио да је на данашњи дан, пре 209 година, подигнут Први српски устанак, а пре 178 година, донет Сретењски устав, први демократски устав Србије.

       Усвајање Сретењског устава није наишло на одобравање у иностранству, било је приговора како је незамисливо да Србија има устав какав нема већи део европских земаља, подсетио је Николић.

       „Постављало се чак и питање - шта ће Србији министарства, међу њима министарство иностраних дела, и шта ће Србији застава. Било је по њиховом мишљењу револуционарних елемената, који су дошли пре свега из Француске. Затражили су његово суспендовање, образлажући свој захтев једноставном сентенцом ' Устав треба мењати, јер је унео француски расад у турску шуму' „, подсетио је Николић.

       Он је навео да је кнез Милош повукао објављени устав, да је желео да самостално води своју државу, али да је морао да се покори вољи сила од којих је зависио.

       Зато је историјски пут српске уставности био посут трњем, пун успона и падова, брисан ветровима са истока и запада.

       „На уставе Србије, народне или октроисане, савремене и мање савремене, утицало је историјско бреме вишевековне зависности од туђе воље, или боље рећи самовоље“, истакао је председник.

       Према његовим речима, Срби могу да буду поносни на правну традицију без обзира на тешке историјске околности.

       „Од Душановог законика, шест самосталних устава које је Србија имала као кнежевина, а затим као краљевина, донетих 1835, 1838, 1869, 1888, 1901, 1903, до савремених устава и важећег из 2006. године, Србија има светлу традицију која нимало не заостаје за оном у другим европским земљама“, рекао је Николић.

       Томе су, како је рекао, највише допринели наши обичаји, које су нам преци, некада у песмама некада у предањима, преносили са генерације на генерацију, као и универзалне вредности које су уткане у суштину нашег бића.

       „Обичаји су основни извор сваког нашег прописа, закона, устава. Зато су код нас неприкосновени: поштење, поштовање других, патриотизам, слободољубље. Тако је у Србији вековима... било и биће“, поручио је председник Републике.

       Николић је нагласио да снага Устава произилази из спремности и одлучности сваког грађанина да га брани и да би без подршке грађана уставна права била загарантована само на папиру, као списак лепих жеља.

       „И данас су актуелне речи књаза Милоша и свих који су пре нас стварали Србију као државу у којој се живи на основу демократског Устава. Зато вам кажем: Изабран сам да браним Србију придржавајући се тачно и савесно Устава Републике Србије, не постоји нико други кога бих слушао“, закључио је Николић.

Одликовани и Народнa библиотека, Институт за физику

и директор Фонда Б92

       У Скупштини Србије одржана је свечана седница поводом Дана државности на којој је председник Србије Томислав Николић уручио одликовања заслужним појединцима и институцијама.

       Свечаној седници, која је завршена песмом Востани Србије, присуствовали су и бивши председници Борис Тадић, Милан Милутиновић и Зоран Лилић, патријарх Иринеј и представници верских заједница и цркава, премијер Србије Ивица Дачић и чланови Владе, као и представници дипломатског кора.

       Испред Скупштине Србије била је постављена гарда Војске Србије, а у парламенту је, поводом Дана државности, отворена изложба српских краљевских инсигнија, Карађорђевог оружја и прве званичне верзије Сретењског устава.

       На Сретење, 15. фебруара 1804. године, подигнут је Први српски устанак, 1835. проглашен први Устав Србије.

       Председник Скупштине Србије Небојша Стефановић рекао је на отварању изложбе да је на данашњој генерацији велика одговорност да сачува темеље државе Србије, уз очување територијалног интегритета и државног суверенитета, и истакао да је циљ чланство Србије у ЕУ.

       Председник Србије Томислав Николић постхумно је златном медаљом за храброст „Милош Обилић“ одликовао мајора Војске Србије Горана Савића, који је погинуо у авионској несрећи у Новој Пазови.

       Одликован је и Савићев колега, потпуковник Томислав Бећаговић, такође златном медаљом за храброст „Милош Обилић“, а обојица су одликовани за испољену храброст и лично херојство.

       Мајор Горан Савић погинуо је 26. септембра, када се његов авион Ласта срушио у Новој Пазови, док је његов колега Бећаговић успео да се спаси искакањем.

       Николић је постхумно одликовао Орденом заслуга за одбрану и безбедност другог степена старије воднике Прве класе Славишу Марковића и Небојшу Милића.

       Они су погинули у августу током уклањања заостале муниције из НАТО бомбардовања а одликовани су за часно извршавање дужности и задатака у области одбране и безбедности.

       Председник је поводом Дана државности, медаље уручио и Основној школи „Лазар Саватић“ из Земуна, Првом београдском певачком друштву, Институту за физику и Народној библиотеци, а одликовао је и шахистикињу Милунку Лазаревић, директора Музеја Југословнске кинотеке Радослава Зеленовића, директрора Фонда Б92 Верана Матића и драмску уметницу Марију Црнобори.

       У име одликованих у парламенту се обратио вршилац дужности управника Народне библиотеке Србије Дејан Ристић.

       Свечаној седници нису присуствовали посланици опозиционе Демократске странке Србије (ДСС) јер су незадовољни одлукама државног врха у вези са Косовом.