Маровић од 80 центи добио на поклон милион евра
ДРУГИ ПИШУ
Подгоричке Вијести о конвертовању политичке моћи у новац и некретнице уз варање Руса
* Власник Монинвеста Драган Секулић је Светозару Маровићу у мају 2007. године уступио 80 центи од оснивачког капитала фирме од једног евра. Неновчани капитал од 129.000 евра је остао Секулићу. Када је Маровић одлазио, добио је од Секулића опроштајни поклон у вредности од милион евра, који је требало да буде отплаћен у периоду од пет година
* Ускоро су започели радови на изградњи луксузног туристичког комплекса под називом Астра-Монтенегро. Вредност пројекта се процењивала на преко 200 милиона евра и подразумевала је изградњу преко 90.000 квадратних метара стамбеног и пословног простора, укључујући 40 вила и два хотела
* Иза неизграђеног будванског аква-парка стајао је Numerico Trading Limited, са седиштем на Кипру, у власништву Маровићевог сина Милоша Маровића те Драгана Бећировића, брата Зорана Бећировића
* На период од 20 година Маровић млађи је добио на кориштење 50.000 квадратних метара земљишта. Такође су потписали анекс уговора који је компанији обећао 1,6 милиона евра од Монтенегро банке, за који је гаранцију дала општинска влада. Аква-парк никада није изграђен, а општини је остао дуг од 1,6 милиона евра, који још отплаћују грађани Црне Горе
ПРВА банка Црне Горе омогућила је почетни капитал за два грађевинска пројекта која спадају међу најконтроверзније у држави. Оба укључују фирму чији је сувласник у једном периоду био Светозар Маровић, потпредседник владајуће Демократске партије социјалиста (ДПС).
Прва банка, под контролом породице бившег премијера Мила Ђукановића, почетком 2007. године одобрила је кредит у вредности од два милиона евра за изградњу аква парка у близини Будве. Парк никад није изграђен.
Никад објављени документи такође сведоче да је банка финансирала и незакониту изградњу на рту Завала уз помоћ кредита у износу од пет милиона евра. Контролори Централне банке имали су примедбе и на овај кредит.
Компанија која је стајала иза овог посла Завала Инвест касније је Првој банци платила милион евра за Мадонин концерт у Будви.
Будву су 2007. године преплавили Руси заинтересовани за куповину некретнина на обали. Скочила је потражња за одмаралиштима и приватним вилама, а руски и црногорски инвеститори припремали су се за профит који ће им овај бум донети.
Један од тих бизнисмена био је руски милијардер Сергеј Полонски, један од девет најнеобичнијих руских бизнисмена према Форбсовој листи "лудака, чудака и ексцентрика" из октобра 2011. године.
Полонског и његов грађевински конгломерат Mirax заинтересовало је 44.000 квадратних метара нетакнуте природе на рту Завала, једном од најлепших природних драгуља на будванској обали. Полонски се обратио Драгану Секулићу, власнику Монинвеста. Након неколико месеци преговора, Секулић се сложио да прода половину земљишта, а остатак уложи у заједнички пројект.
Сергеј Полонски
Један од услова уговора је било и усвајање детаљног урбанистичког плана или другог планског документа којим се на тој територији планира изградња хотелског комплекса.
Када је грађанима Будве два месеца раније изложен Нацрт генералног урбанистичког плана, на том терену није била предвиђена градња, већ "градско зеленило."
Међутим, неколико месеци касније, а након потписивања уговора између Монинвеста и Slav Inna, у новој верзији плана, уцртан је "простор за изградњу туристичких капацитета високе категорије".
Светозар Маровић, локални моћник и бивши председник заједничке државе Србије и Црне Горе, постао је сувласник Монинвеста у мају 2007. године, непосредно пре продаје земљишта. Из фирме је изашао након што је пројект наишао на велику осуду јавности. Његов брат Драган Маровић у то време је био секретар Секретаријата за инвестиције, а касније и потпредседник општине Будва. Драган Маровић је, такође, био некадашњи власник Монинвеста, који се у то време звао Montenegro Volley Ball, коцкарске компаније, коју је потом крајем 2005. године преузео Секулић.
Секулић је Маровићу у мају 2007. године уступио 80 центи од оснивачког капитала фирме од једног евра. Неновчани капитал од 129.000 евра је остао Секулићу. Када је Маровић одлазио, добио је од Секулића опроштајни поклон у вредности од милион евра, који је требало да буде отплаћен у периоду од пет година.
Са капиталом од једног евра, 17. октобра 2007. године званично је рођено руско-црногорско партнерство. Компанија Завала Инвест била је у власништву Монинвеста (26 одсто) и фирме Slav Inn, (74 одсто), у власништву Miraxa.
Првог новембра неновчани капитал фирме повећан је за 39,2 милиона еура, колико је износила вредност земљишта. Према договору, удели у власништву фирме нису мењани, али је Монинвест имао право кориштења од 49 посто, а Slav Inn 51 посто.
Прва дала пет милиона кредита
Ускоро након тога почели су радови на изградњи луксузног туристичког комплекса под називом Астра-Монтенегро. Вредност пројекта се процењивала на преко 200 милиона евра и подразумевала је изградњу преко 90.000 квадратних метара стамбеног и пословног простора, укључујући 40 вила и два хотела.
Руски инвеститор, међутим, није ушао са читавим инвестицијским капиталом у џепу. Вредност Завалине инвестиције заправо је износила тек 13,5 милиона евра, према подацима до којих су дошли власници неизграђених станова. Остатак је прикупљен помоћу купаца и кредита.
Према подацима Централне банке, Прва банка је 26. децембра 2007. године фирми Завала Инвест одобрила кредит у вредности од пет милиона евра за финансирање пројекта изградње на полуострву Завала.
Кредит је одобрен са грејс периодом од 12 месеци и роком отплате у новембру 2011. године. Обезбеђен је хипотеком на земљиште, али је Банка пријаву о укњижењу хипотеке поднела са неколико месеци закашњења. Контролори Централне банке су и раније износили примедбу на лошу праксу Банке у појединим ВИП случајевима.
Руси тврдили да су преварени
Монинвест је у мају 2008. године повукао свој власнички удио у Завали. Према уговору од 8. маја, Монинвест је пренио свој власнички удео и земљиште на Slav Inn у замену за 10 милиона евра. Маровић је иступио из фирме дан касније.
И поред затварања градилишта, незаконита градња настављена је до средине децембра 2008. године, када је фирма коначно добила грађевинску дозволу. Mirax је банкротирао крајем 2009. године.
Према извештајима Централне банке, Завала Инвест је отплатила кредит почетком 2009. године из депозитā које су ова фирма и Астра Монтенегро Траде имале у овој банци.
Почетком марта 2008. године Mirax и његова продајна компанија АстраМонтенегро огласили су продају апартмана и вила, између осталог и на сајму некретнина у Кану (Француска). Цена квадратног метра кретала се између 6.000 и 8.000 евра.
Према подацима до којих је дошао МАНС, Mirax је на руској верзији сајта фирме навео да је на сајму са Маровићем, као представником Владе Црне Горе, потписао "стратешки споразум о партнерству на развоју туристичке понуде Црне Горе". Маровић у то време није обављао никакву функцију у влади, али јесте био на месту потпредседника ДПС-а. Mirax је касније изјавио да се радило о техничкој грешци.
Један од купаца био је руски поп-рок музичар Игор Сукачев, звани Гарик. Он је платио преко милион евра за апартман који никад није изграђен. Тужио је Астра Монтенегро, тражећи поврат новца и победио је.
Водени парк Милоша Маровића и Бећировића још плаћају грађани
Будвански функционери су још у марту 2006. године најавили да ће једна шпанска компанија изградити први водени парк на парцели на брду Топлиш у близини Будве. Међутим, МАНС ће касније открити да је иза овог пројекта стајао Numerico Trading Limited, са седиштем на Кипру, у власништву Маровићевог сина Милоша Маровића те Драгана Бећировића, брата Зорана Бећировића.
Numerico Trading је на период од 20 година добио на кориштење 50.000 квадратних метара земљишта. Такође су потписали анекс уговора који је компанији обећао 1,6 милиона евра од Монтенегро банке, за који је гаранцију дала општинска влада. Водени парк никада није изграђен, а општини је остао дуг од 1,6 милиона евра, који још отплаћују грађани Црне Горе.
Не зна се како је овај новац потрошен. Руски инвеститори и власници незавршених апартмана су губитници у овој причи.
