„Ту роду је убио ујак Владо два Дана послије голијама рукама”
АУТЕНТИЧНО - ПРОЧИТАЈТЕ ОБАВЕЗНО: ПИСМЕНИ РАД УЧЕНИКА ШЕСТОГ РАЗРЕДА СЛАВЕНА РАДЕНЧЕВИЋА СА ЦЕТИЊА
ОВО је писмени рад ученика шестог разреда школе на Цетињу, који је оцењен видећете на крају како. Та оцена и писмени су дошли до министра образовања ЦГ и он је наредио да писмени буде објављен.
Текст је аутентичан.
Велика грешка наставнице, писмени је ремек дело.
Јесен на Цетињу
ПОЧЕЛА је јесен у нашем граду. Умрло је више људи, као и у свакој јесени мени их је жао, али Живка Орландију баш и није. Он често каже да тако мора и треба. А кад му је брата мајка гађала међу рогове није тако мислијо.
Домаћице спремају зимницу. Ја сам срећан. Град је пун лишћа а тата каже да би смећари требали да иду у курац јер ово већ трећа јесен како ништа не раде.
Од ове јесени нам страшно фаљива струје у кућу, па мама каже за електродистрибутере то су једна говна, а није тако мислила на том начину када нам је кућа била пуна струје.
Ове јесени и ја сам као и многи други заљубио у исту цуру. То је мала од пашенога -Вера. Ја је зовем Вјера јер ме стид да се одвајам од друштва.
И ове јесени птице су пошле на југу.Роде и врапци и славуји су остали. Мени их је жао јер су оне мале и незаштићене, па би их многи мангупи могли убити намртво. Ђед каже да су оне птичији пролетаријат, а није тако мислио кад нам се рода посрала на фићу , па је тата јурио до Шпадијерског врха.
Ђед је тада сломио ногу, а ту роду је убио ујак Владо два дана послије голијама рукама. Он каже да се бранила ка човјек. Мени је било жао а жао ми је и ђеда који је сломио ногу. Али ми је жалије роду јер је ђед жив а рода не, а мислим да би роди било милије да је ујак Владо сломио ногу а да је она убила ђеда под Шпадијерски врх. Мада би мени било мрзније.
Ја исто мислим да би најбоље да се ујак Владо посра ђеду на фићу и да га је ђед убио сјекиром,ка што је хтио бабу један пут, а да се рода не мијеша. То је ради тога што ме ујак Владо(рак га изијо) шљепио у главу кад сам прнуо пред директором Обода па га је било стид од мене. Од кад је убио роду још ми је мрзнији.
Брат од тетке ми Војо, је ка сваке јесени купио петарде код Паљевића у Доње Поље. Они немају пара за љеб па продају петарде. Мени их је жао.
Баба каже да су добри људи, а није тако мислила кад су јој запалили гаражу ђе је ђед и његови пензионери игра фирцик у паре.
Јесен ми је још драга ради стрика Жеља што долази са брода. Он је богат човјек и доста је згодан. Сваки пут с брода доведе нову стрину, па оде на брод. Послије их ми тешко избачимо из куће.
Неђо каже да те жене шиљемо код њега јер му их је жао да се сваде с мајком по ваздан. А није тако мислио кад му на коцку у пећину пошле три плате па је ијо у нашу кућу.
Не знам шта би још писаод јесени. Још сем да је волим и њени плодови нама дјеци дају витамине да би смо постали јаки.
Раденчевић Славен VI3
Оцјена: један (1)
Коментар: Обрати пажњу на генитив.Тема је промашена
