Павловић: Нико се не може супротставити колонијалним аспирацијама без суверенитета па ни Србија
У БЕОГРАДУ ОДРЖАНА ТРИБИНА „АКТУЕЛНИ ОДНОСИ СРБИЈЕ И РУСИЈЕ СА САД И ЕУ“
* Сви који не мисле да се боре, биће колонија или неоколонија. Тако је и Србија ушла у неоколонијалну фазу и не делим мишљење да постоји радикална промена након 2012. године, ја то видим као континуитет неоколонијалног положаја Србије
* Кад Америка каже да треба да прихватимо санкције руској компанији она, као прво, лажно употребљава реч санкције. Санкција подразумева да је неко прекршио норму. Међутим, овде се ради о томе да они крше све међународне норме. То што они раде, у праву се врло прецизно зове - изнуда, а не санкција!
* Србија се ставља у позицију да ли прихвата да се приклони изнуди или не. Велика је грешка владајуће групације што није одмах на почетку апсолутно рекла да Србија никада неће прихватити изнуду
* Делегација на највишем нивоу, укључујући председника државе и гувернера Народне банке, са председником Владе треба да отпутуј у Москву и да постави ствари тако да разматрамо опцију у којој не прихватамо америчке санкције и ништа нећемо да урадимо без сагласности руског партнера. А онда поводом проблема - одакле нафта, како платни промет, иза затворених врата у Москви проиграти варијанте, али са позиције: супротставићу се Америци. Само тако постојиш као суверена држава
* Наша власт је против инвестирања преко емисије Народне банке. Хиљаду пута ћете чути да би то било инфлаторно. Извините, ако се задужимо 18 милијарди евра за ово што збирно зовемо ЕКСПО, па и те евре продамо и динаре убацујемо у систем (18 милијарди које систем није призвео) – како то да 18 милијарди евра под комерцијалним условима није инфлаторно, а кад убацимо из примарне емисије онда јесте инфлаторно?! Па никако! То је једна од надградњи преваре неоколонијализма!
* То што руски војник гине у Украјини у борби против НАТО, то веома користи нама, али то није наш успех, за разлику од успеха у Првом и Другом светском рату када смо се заиста заједнички борили против заједничких непријатеља... Не треба да приписујемо себи заслуге које немамо... Можда по први пут ми изневеравамо себе и своје слободарске традиције, када је у питању ова борба Русије против НАТО
_____________________________________________________________
У БЕОГРАДУ је - у организацији Српско-руског братства и Првог покрета за Србију – одржана трибина „Актуелни односи Србије и Русије са САД и ЕУ“.
Факти преносе у целини излагање адвоката и народног посланика Бранка Павловића:
„Свет се већ неколико векова суочава са западним империјализмом. Некада је суверенистички, некад глобалистички. Некад је подељен као сад - једни су суверенистички, а други би да истрајавају на глобалистичком империјализму.
Сви који не мисле да се боре, значи да ће бити колонија или неоколонија. Тако је и Србија ушла у неоколонијалну фазу и не делим мишљење да постоји радикална промена након 2012. године, ја то видим као континуитет неоколонијалног положаја Србије.
Да би се било ко, па и Србија, успротивио колонијалним амбицијама, без суверенитета му је то немогуће. Само држава има полуге којима може да се супротстави империјализму. Оперативно, за Србију је данас то питање - како се извлачиш из неоколонијалног положаја.
Као друго напомињем да је прагматизам у политици - прерогатив великих сила, а мале државе, ако не желе да буду неоколоније, морају да буду принципијелне, и то увек. И да држе до међународног права, јер немају шта друго што би им био кишобран.
Ако крену да превише меандрирају лево или десно, једном ће им се интереси тако преклопити да ће бити потопљене. А ако имају принцип ког се држе, увек ће наћи ослонац у оном делу света који види да без обзира што немаш џиновске снаге у војсци, економији, људству, финансијама, технологијама - високо држиш свој барјак слободе и не даш да он буде доведен у питање.
Западни свет неће са схвати да БРИКС, ШОС и сличне организације неће да разговарају о подели сфера утицаја. Може да се разговара о подели безбедносних сфера, али подела сфера утицаја не долази у обзир јер би то било пристајање да неко буде империјалиста у једном делу, а неко други у другом делу планете. А то онда онога ко се супротставља западном империјализму нужно води ка поразу.
Само концепт активне мирољубиве коегзистенције може да покрене оне снаге у свету које су неопходне да би западни империјализам могао да буде сломљен. И већ је нарасло много чињеница које доказују да је западни империјализам на силазној путањи и то убрзано.
Не треба нам много вере него истрајности на овом путу.
Трампов суверенизам, његова стратегија каже да у оном делу света који сматра својим забраном сви имају у привредним системима нешто што је занимљиво америчким компанијама и имају нешто што је од стратешке важности, те и једно и друго има да буде америчко. Сви морате да отерате Кину (не каже тако, али то је суштина). Кад отерате Кину и дате све што нас интересује, онда сте ви у остатку суверени.
Не оцењујем то лоше! Из угла сламања империјализма то је феноменално! Трампова стратегија ће веома допринети да се убрза, јер нужно захтева све веће сукобе унутар западног света. На пример, кажу Американци да треба да убеде европске партнере да Русија неће да напада друге државе, а истовремено да издвајају 5о дсто за војни буџет.
Зашто би повећао издвајања на 5 одсто за војни буџет ако прихваташ чињеницу да Русија нема намеру да било кога напада. То је немогуће. И, како мислиш да неком узмеш све што су занимљиве ствари, да буде америчко, а да неко тамо гледа скрштених руку како ти то радиш?
У правцу овога што говорим је кинеска концепција, на 23 стране, објављена неколико дана након стратегије Америке, о Јужној Америци и Карибима. Пошто је то све као амерички забран, Кина је одмах изашла и рекла - не, не, нема никаквог америчког забрана. Ето вам на 23 стране шта све ми нудимо Јужној Америци и Карибима као развој и могућности насупрот претњама и уценама које долазе од Америке.
Око технологија, треба бити реалан - нису све модерне технологије на Истоку. Још једно три, четири године, па ће бити. На западу има све мање и мање технолошких предности у односу на Исток, а ни оне нису ван дохвата.
Кад говоримо о Србији, проблем је у следећем: кад Америка каже да треба да прихватимо санкције руској компанији она, као прво, лажно употребљава реч санкције. Санкција подразумева да је неко прекршио претходни део норме. Нешто нисам урадио како треба, онда дође санкција, и онда је правни систем опет избалансиран.
Међутим, овде се ради о томе да они крше све међународне норме. То што они раде су у праву врло прецизно зове изнуда, а не санкција! Србија се ставља у позицију да ли прихвата да се приклони изнуди или не. Велика је грешка владајуће групације што није одмах на почетку апсолутно рекла да Србија никада неће прихватити изнуду. То кад вам неко дође и каже: у вашој држави може да ради тај, а не може онај.
Шта ћемо да радимо сутра кад кажу: добро, фино, отерали смо руског инвеститора, а сад морате да се одрекнете Косова и Метохије или вам рафинерија неће радити; морате да се одрекнете Рашке области и Војводине или вам рафинерија неће радити; сад нам дајте сто хиљада деце - треба нам за наше органе, и овај Епстајн јесте умро али имамо друге педофиле - или вам рафинерија неће радити?
Народна банка Србије - због неоколонијалног положаја
земље - не сме оно што раде ЕЦБ, америчке
Федералне резерве и банка Јапана
Јел има неких линија када ми кажемо - не долази у обзир?! Зато што постоји принцип да у мојој кући не може нико да одређује ко може да ради, а ко не.
Ово је сад случајно руски инвеститор, али ми смо свим инвеститорима гарантовали сигурност улагања и наша је обавеза да то радимо по сваку цену, јер једном кад пристанеш на изнуде, томе нема краја.
Дакле, под један, у дневно-политичком оперативном смислу нам недостаје да делегација на највишем нивоу укључујући председника државе и гувернера Народне банке, са председником Владе отпутују у Москву и да поставе ствари тако да разматрамо опцију у којој не прихватамо америчке санкције и ништа нећемо да урадимо без сагласности руског партнера. И онда поводом проблема одакле нафта, како платни промет, иза затворених врата у Москви проиграш варијанте, али са позиције: супротставићу се Америци.
Само тако постојиш као суверена држава.
Кад се разраде планови, могу бити успешни или не, али смо успешни или неуспешни заједно са руским партнером. Ако нису успешни, седнеш и проиграш поново. А то је сасвим друга дипломатска позиција, и у односу на свет и на руског партнера.
Долазим до пара. Морамо што пре да поднесемо пријаву да будемо чланица БРИКС и ШОС. Обично на то чујемо јаукање да мора од нечег да се живи. Али не треба јаукати, јер то и јесте много више пара за Србију!
Нисам за то да се прекида однос са ЕУ јер смо у овом тренутку превише инвестиционо везани за ЕУ и нема потребе да гурамо прст у око - док не изградимо друго, додатно. Али наш однос са ЕУ одмах треба спустити на нижи ниво.
Никакав стратешки пут ка придруживању!
Као друго, у тим државама ће свакако доћи до слома - то неће постојати за две године: Урсула, Мерц итд. Алтернатива за Немачку и Национално окупљање у Француској имају у својим програмима повлачење признања тзв Косова. Ми немамо ништа против надолазеће ЕУ, где ће сви или већина повући признање Косова и нико неће да чује за неки Брисел који би имао наднационална овлашћења.
То кад дође на дневни ред - а може веома брзо – што бисмо ми начелно били против неког заједничког тржишта? Сви они хоће да успоставе фер нормалне односе са Руском Федерацијом. Немамо потребе да у овом тренутку нешто дефинитивно напуштамо, али свакако морамо битно да спустимо ЕУ на агенди приоритета и да отворимо свој правац ка БРИКС-у и Шангајској организацији за сарадњу.
Зашто је то више пара? То се не види, јер је испод жита, али нама је забрањено од стране ММФ и Светске банке да наша Народна банка Србије може да користи монетарну политику за повећавање привредног раста и повећање запослености. А то, иначе, могу да раде и Европска централна банка, и Банка Енглеске, и америчке Федералне резерве, и Јапан и Швајцарска, све велике власти то смеју, али ти као неоколонија не смеш.
Шта то значи? То значи да бисмо ми из примарне емисије у десет година могли да имао инвестиције величине двадесет милијарди евра, наравно у динарима, којима бисмо нагло могли да изводимо велики број својих инфраструктурних радова, а да се суштински нисмо задужили код странца. Јапан је добар пример.
То је највећи јавни дуг на свету. Породица седне и каже -оче, шта си то урадио, презадужио си се. А он каже - јесам, али код маме! Мама ми је поверилац, тако да то није ништа страшно. Преко 50 одсто њиховог дуга држи Банка Јапана, и преостало су домаћи партнери.
Дакле, уместо што се задужујемо у девизама, које после треба зарадити, имамо огромну развојну могућност да велики део наших инфраструктурних пројеката финансирамо из примарне емисије и тако не бисмо оптеретили будуће генерације. Зато што имате камату која вам је нешто нижа од инфлације, можете да уговорите рок доспећа на 40 година и практично ћете данас изградити све што вам треба, а прекосутра практично нико неће ни враћати тај дуг.
Овде ћете хиљаду пута чути да би то било инфлаторно. Извините, ако се задужимо 18 милијарди евра за ово што збирно зовемо ЕКСПО, па и те евре продамо и динаре убацујемо у систем (18 милијарди које систем није призвео) – како то да 18 милијарди евра по комерцијалним условима није инфлаторно кад их убацимао у систем, а кад убацимо из примарне емисије онда јесте инфлаторно?! Па никако! То је једна од надградњи преваре неоколонијализма.
Јер, да је то тако страшно, они би забранили својим централним банкама да поступају на тај начин, а свим, апсолутно свим њиховим централним банкама је дозвољено и све то раде!
Друга ствар је: мораш изаћи из ризика.
1. Један део наших девизних резерви и даље држимо на истим дестинацијама на којима је Руској Федерацији замрзнута имовина, са претњом да им буде одузета. Ја бих волео да им буде одузета, јер би то сломило финансијски систем ЕУ, а Русији би то свакако касније било надокнађено.
Већ су дошли на вредност девизних резерви у вредности преко 700 милијарди долара, тако да Русији стратешки то ништа не значи, то је за њу само питање принципа.
Нама би много значило да повучемо наше резерве. Па зашто онда остајеш тамо где постоји ефективна претња „ако ме не слушаш, је ћу ти замрзнути твоја средства“?
Давних дана си то све морао да распродаш и да одеш на оне дестинације финансијских тржишта где поштују наш суверенитет и територијални интегритет.
2. Прете ти платним прометом. Зашто си остао само на Свифту? Зашто Народна банка Србије није прописала да поред Свифта све банке које послују на територији Србије морају да имају и друге системе? Имају их и Руси, и Кинези, можеш да бираш које ћеш! И онда тиме не можеш да будеш уцењен.
3. Кажу банке -“нећемо да послујемо са неким привредним субјектом“. Овде је то НИС. Одузми им лиценце! Као регулатор тржишта, пропиши да свако ко послује на територији Србије мора платни промет да обавља са свим физичким и правним лицима. Не мора да даје кредите, јер је то пословна политика, као и дозвољени минус. Али, да платни промет нећеш да обављаш – одузећу ти лиценцу!
би дошло до одузимања лиценце, знате ли шта то значи за западне банке? Да на тржиштима где се котирају њихове акције, треба да известе да су изгубили управу над ентитетима у Србији. То би довело до катастрофе на том финансијском тржишту, до невиђеног пада вредности акција који би се мерио у хиљадама милијарди долара.
Дакле, ти седиш и кажеш „ја сам мали, ја ништа не могу“. Ако се поставиш на тај начин, онда јеси. А ако кажеш не, сад ћемо да видимо које су ми контрамере и на који начин, онда итекако можеш да заштитиш себе.
Да се вратим на БРИКС. Код Кине је много боље преговарати око кредита (ми то радимо, имамо добре кредитне линије), јер немају немају инфлацију. Ако се задужујеш у јуанима, Кинези су у плусу већ са релативно малом каматом. Кад у Америци имаш камату 4 посто, а инфлација је 3 посто, онда је у плусу само проценат, али ми морамо да зарадимо сва 4 посто долара.
Дакле, код Кинеза можеш да добијаш кредит по бољим каматама. И још: ниси везан у шта ћеш да улажеш. Бираш пројекте и то тако да ствараш и развијаш своја предузећа и привредна друшта која ће бити носиоци пројеката.
Са Кинезима ниси ни политички уцењен.
Са Руском Федерацијом имамо комерцијални интерес да са њима радимо све оно у чему су најбољи или међу најбољима на свету. А не радимо! Радимо „на кашичицу“ или не радимо.
Нисмо увели санкције Руској Федерацији, али смо преполовили привредну сарадњу у последњих неколико година. То је погрешно. Потпуно погрешно.
Са становишта економских интереса, Србија треба да се отвори ка (БРИКС) свету који је војно јачи, поштује твој суверенитет и интегритет, твоје право на развој, и финансијски је и више него јак за наше потребе. Не треба ти више Запад. Имаш од кога да узмеш кредит.
Седамдесетих година, од кога си могао да узмеш озбиљније количине кредита? Само са Запада. А сада уопште није више тако! Плус, у највећем броју модерних технологија су надмоћнији, са тенденцијом да буду 100 постотно супериорни у односу на свет. И сад ми размишљамо да ли или не аплицирати за БРИКС, а сви разлози нам говоре да то треба урадити.
Поводом војске: опет смо усвојили закон о војсци који не предвиђа служење војног рока. Скупштина Србије је усвојила, а наша групација (Ми, глас из народа) била је против овог закона.
Пре 2023. године, владајућа групација је причала да ћемо увести војни рок, па смо онда слушали „на сва звона“ да ће се увести рок од 75 дана, па смо сада добили закон са великим бројем измена у коме – нема војног рока! Ни у 2026-ој!
А шта се дешава на Косову и Метохији? Јел Албанци праве своју војску? Праве. Јел им Турска помаже у огромној мери? И наоружавањем и развојем војноиндустријских способности? Јел та тема - да Турска прави војску и наоружава војску на Косову – широко присутна у нашој јавности? Није! А јел то егзистенцијална претња за Србију? Јесте.
Па како је могуће да ми не расправљамо о егзистенцијалној претњи, која нам је од највеће важности!?
И наравно, купили смо „Рафале“ од Француза, као да ико може да помисли - ако будеш морао да их употребиш - да ће они стварно да полете. Како можеш да помислиш да ћеш од државе која је у НАТО добити модерна средства која ће моћи реално да те бране од оних који су савезници НАТО пакта?
И наравно, купио си по цени која је дупло већа него за друге такве конкурентске производе.
Завршавам овим: поред монетарне политике, која је у Србији под стегом ММФ и Светске банке, 90 одсто нашег тржишта држе стране банке!
Не постоји ни један пример ни једне државе на свету да се успешно развијала, а да 90 одсто њеног финансијског тржишта држе стране банке! Тог примера нема, нити то постоји у њиховим државама. Проценти страног учешћа банака у ЕУ се крећу од 18 до 25 одсто. Код нас 90! Зашто? Зато што смо неоколонија.
И наравно, имамо концепт да се развијамо на директним страним инвестицијама. Не постоји пример у свету да се нека држава развила тако што јој је кључни ослонац била страна директна инвестиција. Радова и анализа има више, није моја памет, него људи проучили и видели да је то апсолутно немогуће!
Дакле, има много тога што је потребно мењати, али основно је да високо држимо барјак слободе!
Из наше прошлости треба да извлачимо све оно што је најбоље, али треба отворено рећи: то што руски војник гине у Украјини у борби против НАТО, то веома користи нама, али то није наш успех, за разлику од успеха Првог и Другог светског рата када смо се заиста заједнички борили против заједничких непријатеља. Ово сад није то, јер је цео успех на леђима Руске Федерације и њених оружаних снага, уз подршку оних држава које се врло отворено супротстављају Америци и другима, а ту пре свега мислим на Индију и Кину, као и на цео сплет других држава. Тако да не треба да приписујемо себи заслуге које немамо и треба бити отворен у томе да сада - можда по први пут – ми изневеравамо себе и своје слободарске традиције, када је у питању борба Руске Федерације против НАТО, на жалост у Украјини.
(Д. Милошевић)
