„Ако вама није добро, нама осталима јесте“
Десето ванредно заседање Скупштине Србије о Косову и Метохији
(М.Алигрудић, С. Самарџић, Т. Николић – неауторизовани стенограм)
„Какав је то начин да се каже да је претходна Влада покушала да запали Јариње и да се каже да је претходна Влада палила амбасаде?!“
МИЛОШ АЛИГРУДИЋ: Никада не бих реплицирао због различитог политичког виђења ствари. То је предмет дискусије, али морам због вређања и омаловажавања. Дакле, просто је невероватно да и председавајући није реаговао у том тренутку, јер ова дискусија данас је врло озбиљна дискусија и има за циљ да се постигне договор око важне ствари.
Допринос том договору ми из ДСС дајемо тако што смо предложили један текст декларације, потпуно независно од текста који је данас пред нама, са циљем да послужи као основа да у дијалогу током дана на седници Одбора за КиМ. Да дођемо до неког решења које би било корисно за све нас. Треба водити рачуна о томе да се овде дају неки предлози, могу и политичке квалификације, али немојте вређања.
Какав је то начин да се каже да је претходна Влада покушала да запали Јариње и да се каже да је претходна Влада палила амбасаде?! У тој претходној Влади су седели: ДСС, ДС и Г17 плус. Влада пре те владе подржавала јеи СПС као политичка странка ван владе. Дакле, ви сте оптужили те политичке странке - мада знам да сте пре свега мислили на ДСС и њеног председника Војислава Коштуницу, што је и основ за моју реплику - да смо ове ствари чинили. Без и једној јединог доказа за тако нешто!
Просто је невероватно да то буде ваш аргумент у дискусији, та врста политичке дисквалификације! То је заиста нешто невероватно да користите ову седницу у данашњем дану да тако нешто изговарате! Знате, ако вама није добро, нама осталима јесте.
Влада за савезнике одабрала оне који помажу Албанцима
- „Велике западне силе - САД, НАТО савез и велике државе чланице ЕУ и највећи број држава чланица ЕУ - подржавају политику Албанаца на КиМ и шире. Та подршка траје најмање 12 година, од 1998. на овамо“
СЛОБОДАН САМАРЏИЋ: Дозволите ми да на почетку мог излагања изложим циљеве и сврху ове седнице парламента данас, како их виде ДСС и посланички клуб ДСС
Као прво, треба описати и оценити догађаје на КиМ у последњих девет дана. Као друго, потребно је тражити и изложити узроке ових догађаја. Треће, требало би да Скупштина изложи смернице за формулацију политике која би изашла у сусрет овим изазовима пред којима се држава налази. Четврто, коначно треба направити документ који ће на јасан начин изложити компромисни став, што јесте циљ ДСС, о свим овим питањима.
Када је о првој ствари реч, дакле о опису и оцени ситуације, мислим да, бар по овоме што је било изложено од стране Владе, председника Владе и министара, немамо неких разлика, суштинских разлика, о чему се ради.
Сигурно је да је повод свих ових догађања једнострано и насилно деловање Албанаца на КиМ и њихових институција. То је, дакле, један разлог и о томе не бих даље причао.Слажем се са оним што је речено. Други разлог је противречно и заиста чудно деловање мисија међународне заједнице на КиМ. Мислим да се и ту слажемо, слушајући шта су претходници из Владе рекли, па и читајући овај предлог Декларације коју је Влада изложила.
_____________________________________________
„Основни узрок је експанзионистичка политика Албанаца на КиМ и региону, која траје више деценија и у последње време нарочито интензивно“
_____________________________________________
Око друге ствари проблем је следећи. Дакле, ми морамо да проникнемо у узроке свих ових догађања да бисмо дошли до политике која би коначно изражавала неку врсту бар минималног компромиса у овој Скупштини. Наиме, то јесте тежак подухват, а ја ћу рећи неколико реченица у прилог разумевању тог проблема. Као прво, основни узрок тога јесте експанзионистичка политика Албанаца на КиМ и региону, која траје више деценија и у последње време нарочито интензивно.
Одмах да кажем да ни Косово није довољно као порука онима који се залажу да поделу Косова. То је стари проблем са којим су се суочавали наши претходници, не само последњих деценија, него и више од једног века. Дакле, један велики узрок и један велики проблем.
Други узрок овог стања јесте чињеница да велике западне силе, САД, НАТО савез и велике државе чланице ЕУ и највећи број држава чланица ЕУ подржавају политику Албанаца на КиМ и шире. То је, дакле, један проблем са којим се стално суочавамо, а који нисмо јединствено прихватили и рефлектовали као узрок ових догађања. Та подршка траје најмање 12 година, од 1998. на овамо и сасвим је евидентна.
_______________________________________________
„Дијалом са Приштином ситуација је промењена на штету Србије и на штету Срба“
__________________________________________
Трећи узрок је налази у погрешној политици ове Владе која је за савезнике у борби за територијални интегритет и суверенитет Србије одабрала управо ове светске силе које највише помажу експезионистичкој политици Албанаца у овом региону. Ту, дакле, постоје неки проблеми и ставови Владе са којима се ми дубоко не слажемо и данас не морамо много о томе да причамо, али морамо неке назнаке тога да ставимо. Због јавног мњења и због ове Скупштине.
Наиме, тај проблем датира од пре три године, али чини ми се у најзаоштренијем виду последњих година. Од прихватања Резолуције Генералне скупштине УН која је заменила у стварности деловање Резолуције 1244 и дијалога који се води између Београда и Приштине.
Тај дијалог морамо оценити. Ту се налази један део проблема са којима се данас суочавамо и зато га морамо оценити. Дакле, ако узмемо у обзир само досадашње резултате тог дијалога, а имамо три тачке где је постигнут споразум - слобода кретања, признавање диплома и признавање матичних књига - видећемо да је управо у том дијалогу ситуација промењена на штету Србије и на штету Срба. Гора је него што је била пре него што се дијалог повео и пре него што су закључци о овој ствари утврђени.
______________________________________________
„Сви Албанци са КиМ који не признају Србију као државу и који имају документа те нелегалне државе моћи ће слободно да се крећу широм Србије. Са друге стране, сви Срби на КиМ који признају Србију као своју земљу и који имају документа Србије - неће моћи да се крећу са тим документима широм КиМ“
_______________________________________________
Резултат слободе кретања гласи овако: сви Албанци са КиМ који не признају Србију као државу и који имају документа те нелегалне државе моћи ће слободно да се крећу широм Србије. Са друге стране, сви Срби на КиМ који признају Србију као своју земљу и који имају документа Србије - неће моћи да се крећу са тим документима широм КиМ. У најмању руку један страшан нереципроцитет!
Видите, Албанци су завели режим на граници или покушали то да учине узимајући реципроцитет као аргумент, јер Србија не признаје царински печат Косова као независне државе, па онда они праве ембарго на тој граници.
Када погледамо матичне књиге, Србија прихвата да матичне књиге независног Косова узима као релевантан документ за одређене операције. Са дипломама је, можда, на први поглед, и најгоре. Ми ћемо признавати дипломе које је издао Универзитет у Приштини - са заглављем које каже да је Косово република итд. Дакле, имамо и ту један лош резултат.
Међутим, проблем који је искрсао задњих девет дана, а који чини повод целе ове наше расправе, нису ови закључци, јер их Влада је прихватила, ма колико их је опозиција критиковала. Имали смо прилику и на Одбору за Косово и јавно о томе да говоримо и вама је то све познато. Детонатор ових свих догађаја био је царински печат.
______________________________________________
„Из корака у корак, у оквиру дијалога са Приштином, Србија признаје КиМ. Фазно, полагано, али фактички и веома темељито. На крају тог дијалога независно Косово... пашће као зрела крушка почетком септембра ове године и ми ћемо стећи оне услове за кандидатуру“
_______________________________________________
Наша страна није прихватила царински печат или разговоре 21. јула зато што је била стављена пред ултиматум Роберта Купера да то прихвати. Она је успела да одложи то решење за почетак септембра, на шта је албанска страна реаговала једностраним и насилним активностима и ствар се заоштрила на начин који нам је познат и о коме говоримо, који јесте повод свега овога.
Ту је велики проблем. Из корака у корак, у оквиру тог дијалога Србија признаје КиМ. Фазно, полагано, али фактички и веома темељито. На крају тог дијалога независно Косово са становишта Србије пашће као зрела крушка почетком септембра ове године и ми ћемо стећи оне услове за кандидатуру. Ово што се догодило задњих неколико дана показало је сву драматичност оваквог сценарија.
О тој драматичности не морамо да говоримо, јер се око тога слажемо. Ту реч су употребили и председник Владе у свом извештају и господин Стефановић у свом усменом излагању. Ми се око тога слажемо, али да ли можемо да извучемо поуке и консеквенце? То је питање ове Скупштине и то је питање могућег компромиса који ћемо извести.
_______________________________________________
„Не можемо да утичемо на Албанце. . Не можемо да мењамо став западних земаља, он је исто тако јака константа као и албански став. Оно што можемо мењати јесте наша политика. То је у диспозицији нашег маневарског простора, то можемо да урадимо ако хоћемо“
_______________________________________________
Шта нам је чинити? Како из оцене ових узрока извући некакве заједничке елементе политике коју држава треба надаље да води?
Не можемо да утичемо на Албанце, то је сасвим јасно, они ће и даље радити то што раде и то је просто једна константа у тој њиховој политици и у нашем суочавању са њиховом стратегијом. Не можемо да мењамо став западних земаља, он је исто тако јака константа као и албански став. Они су одлучили да ће Косово бити независно, одлучили су да ће Србија морати да призна Косово ако буде играла беневолентну игру и сада се ради о томе да Србија стварно то и уради. Не можемо мењати тај притисак, то је сасвим јасно.
Оно што можемо мењати јесте наша политика. То је у диспозицији нашег маневарског простора, то можемо да урадимо ако хоћемо.
Сада долазимо на главно питање, тако да кажем, ове наше седнице. Главно питање јесте: да ли је могуће да ова Скупштина направи један компромисни документ, документ који ће уважити једне, друге, треће ставове, али пре свега чињеницу да је читав овај процес у коме је Влада Србије учествовала на један беневолентан начин, запао у ћорсокак?
Тешко ћете ви вратити стање на оно пре 21. јула ове године. КФОР је показао своје право лице. Могли смо то да наслутимо, али то се нажалост догодило. Он је дакле формација по Резолуцији 1244, али то њему није сметало да подржи акције Албанаца. Можда не толико видљив начин за нашу публику, али је то сасвим јасно сасвим сам сигуран за људе који су тамо били у име државе.
КФОР је три пута после договора са нашим представницима разговарао и поништавао тај договор и онда хеликоптерима доводио албанске граничне полицајце и царинике на административну линију. Да ли је могуће поверење у КФОР, да ли је могуће градити поверење, што је један сасвим позитиван став начелно гледано, ако имамо такво искуство?
Еулекс се повукао, дакле није реаговао у права два дана. Најзад, данас читамо изјаву шефа Еулекса да Еулекс сматра да он поштује Устав и законе Косова и да ће Еулекс радити оно што треба да би се успоставила целовита царинска територија или целовити царински режим на територији КиМ.
______________________________________________
„Ваш став је гурати овако како смо започели, па макар признали Косово, можда не вербално, али у сваком случају фактички. Због кандидатуре, не због приступања ЕУ, него због релативно ниске цене“
_______________________________________________
Каква црна статусна неутралност КФОР! Молим вас, не знам о чему причамо. Сигуран сам да ви ово знате онако добро као и ја. Само се не слажемо како реаговати на те чињенице. Ваш став је гурати овако како смо започели, па макар признали Косово, можда не вербално, али у сваком случају фактички. Због кандидатуре, не због приступања ЕУ, него због релативно ниске цене.
Наш став је да се политика мора мењати и да је ово последњи час да се то учини. Зато нудимо руку компромиса.
Сада ћу сасвим конкретно говорити о самом документу. Имамо основни документ, то је предлог Декларације Владе и имамо већи број амандмана опозиционих странака у овом парламенту и странака у владиној већини. Не могу говорити у име амандмана које су дале друге странке, могу говорити само о понуђеној Декларацији и о оном тексту који је предложила ДСС. Видите, ако узимамо први текст Декларације, ту постоје многи проблеми, они најмањи и можда технички, којих има јако пуно, она је врло аматерски срочена. Ту има грешака, пропуста, преписивања неких декларација од пре независности Косова. Узмите други и трећи став преамбуле. Прочитајте пажљиво.
_____________________________________________
„Морамо или капитулирати, као држава, или променити нешто у политици“
_______________________________________________
Свега и свачега ту има, али то није битно. То се да лако испеглати. Имали сте брзу брзину, морали сте ову Скупштину да организујете за кратко време. Нека сте организовали, зато имамо прилику да о томе говоримо.
Оно што је проблем у овој Декларацији јесте њен политички статус кво. Она заправо не мења ништа у политици Владе, а тренутак, описао сам ситуацију да би просто образложио да се мора нешто урадити, да се мора нешто променити. Она не мења ништа. То се врло лако може образложити, само ако читате два става у оквиру тачке 5. б) и в).
Став б) каже: Најбољи начин за изналажење компромисног решења, у складу са принципом међународног права, је дијалог између Београда и Приштине, уз посредовање статусно неутралних медијатора, којима су мандат повериле УН. Видите, то је прича која је изгубила игру, тако да кажем. О томе смо говорили много раније, али то није сада битно. Битно је да учинимо шта можемо сада заједно.
Ако се сложимо да је сада проблем самог дијалога, да он више не може дати резултат, зато што су се ствари на терену страшно промениле, и то уз подршку и Еулекса и КЕФОР-а, онда морамо или капитулирати, као држава, или променити нешто у политици. Зато, једноставно, апелујем да се та декларација допуни, да се измени, да се амендира у мери у којој би она показала тај корак напред.
______________________________________________
„ДСС тражи отварање преговора око свих отворених питања. Преговоре око основних питања под окриљем УН и у организацији Савета безбедности УН“
_____________________________________________
Када је реч о нашем амандману, он има неких пет тачака. Ако сте читали, то сте могли да видите. Те тачке су, заправо, они моменти који би требало да буду уткани у Декларацију, који би на један довољан начин, нужан и довољан начин, иновирали тај текст и учинили га оперативним, са становишта потребе да се политика промени.
У том тексту се тражи отварање преговора око свих отворених питања. Видите, дијалог и преговори су нешто друго. Сами сте говорили – преговори у овим стварима дијалога, а заправо и сад користите добар израз – дијалог, како налаже Резолуција Генералне скупштине. Преговори око основних питања под окриљем УН и у организацији Савета безбедности УН су сасвим јасни.
______________________________________________
„Предлажемо да се држава окрене, дакако постепено, оним чиниоцима у међународној заједници од којих може очекивати реалну подршку за политику одржања суверенитета и територијалног интегритета“
______________________________________________
Други став је да се поштују све резолуције донесене између 2005. и 2007. године. Он је садржан у првој алинеји ваше преамбуле и - ако има допуне - да се дода и она Резолуција из децембра 2007. године, онда је то потпуно испуњено.
Трећи став је да се држава окрене, дакако постепено - није могуће ништа урадити преко ноћи - оним чиниоцима у међународној заједници код којих може очекивати реалну подршку за своју политику одржања суверенитета и територијалног интегритета.
Потом иде један став о јачем ангажовању међународних организација, што Влада већ чини. И, најзад, генерални став о компромису. Видите, ту су ствари довољно, како да кажем, различите, да би биле идентификоване као различите, али можда не толико да се не би могао направити компромисни предлог.
Наиме, да ли је компромис могућ? То је сада главно и основно питање? Пазите, могућ је ако компромисом помичемо ствари напред, ако мењамо оно што не ваља и додајемо оно што би била активна политика Владе у овој ствари.
______________________________________________
„У овој земљи је посејан страх од реаговања западних сила ако Србија макар мало мрдне лево или десно од онога што је до сада радила. Тај страх је незаснован. Зашто би западне силе уводиле санкције и кажњавале Србију за оно што она демократским методама сада чини у корист свог суверенитета и територијалног интегритета?“
______________________________________________
Наш проблем са овом Декларацијом је што она задржава статус кво и што је, дакле, реактивна. Влада реагује на оно што се стално догађа, нема иницијативу. То је, дакле, основни предлог. Онда је могућ компромис. Разуме се, да будемо реални, има пуно политичких интереса у овој земљи, у владајућој већини нарочито, који су против оваквог приступа. Оставимо за сада њих по страни.
Чини ми се да постоји још један начелнији проблем. У овој земљи је посејан страх од реаговања западних сила ако Србија макар мало мрдне лево или десно од онога што је до сада радила. Тај страх је незаснован. Наиме, зашто би западне силе
уводиле санкције и кажњавале Србију за оно што она сада чини у корист свог суверенитета и територијалног интегритета, демократским методама, у једном режиму, у једном поретку који има сва обележја демократије? Не треба се тога бојати.
Ако би, пак, западне силе прибегле неком ирационалном чину, морамо имати у виду да свет није онакав какав је био 90-их година. Он је сасвим другачији. Према томе, у најмању руку би се установило неко, како да кажем, замрзавање постојећег стања, како би се кренуло једног дана напред у оно што је нама најважније, а то су преговори око основних питања.
______________________________________________
„Било би добро да се издвојимо, да видимо да ли можемо направити компромис“
___________________________________________
Најзад, ми бисмо морали да покажемо да по овој ствари другачије реагујемо него што је то био случај током 90-их година. Када Србија, као држава, није успела да успостави компромис и консензус унутар Скупштине или унутар свог политичког тела у вези са КиМ. Ми то морамо данас показати јер је данас таква прилика и такво искушење.
Ззамолио бих председницу парламента да одвоји време за консултације у вези са овим предлозима које смо дали. Дакле, не само ДСС. Има амандмана и других. Било би добро да се издвојимо, да видимо да ли можемо направити тај компромис о коме сам говорио, да евентуално, ако се посрећи, то оде на Одбор за КиМ и да онда наставимо после тога ову расправу.
Слушајући Цветковића, мислио сам да слушам Бан Ки Муна
- „Нама премијер Цветковић подноси извештај о Косову и Метохији, а питање је да ли зна колико има километра до Рашке“
ТОМИСЛАВ НИКОЛИЋ: Данас смо овде чули опис стања, новинарску хронологију догађаја, апеле Албанцима, позиве Србима. Док сам слушао председника Владе, мислио сам да слушам Бан Ки Муна.
Данас смо овде, као представници, носиоци уставотворне и законодавне власти, којима се до сада нисте обраћали у вршењу послова који су по Уставу у надлежности Владе Републике Србије, у утврђивању и вођењу политике. Данас нам овде нисте поднели неки извештај о коме бисмо гласали, да га потврдили или одбили. Данас овде од нас тражите да са вама поделимо одговорност. Чак је један ваш говорник ватрено рекао: народ очекује шта ће Скупштина данас да одлучи. Извините, немојте на нас да пребацујете ако та одлука није добра.
Ви сте одлучивали. Ви сте водили политику. Ви сте увек размишљали о томе шта ЕУ мисли о неком вашем потезу, што је добро, али никада нисте навели ЕУ да размишља о томе шта бисмо то ми некад желели. Не може Народна скупштина да буде талац владине политике. Не могу данас очи Срба са севера КиМ да буду упрте у Скупштину.
____________________________________________
„Немојте да се ми, народни посланици, осећамо као они који су учествовали у побунама робова, нпр. у оној Спартаковој из 73. године пре нове ере. Мислите, победисмо империју, савладасмо их све, а на крају све се развеје као мехур од сапунице“
___________________________________________
Могли смо да се састанемо у 14,00 часова и да гласамо без расправе. Шта би то променило, шта, у овој Декларацији? То је најнижи могући акт који Народна скупштина доноси. Шта у њој вама говори да ће нешто да се промени? Где сте нашли упориште за то да је то данас бити или не бити?
Немојте да се ми, народни посланици, осећамо као они који су учествовали у побунама робова, нпр. у оној Спартаковој из 73. године пре нове ере. Мислите, победисмо империју, савладасмо их све, а на крају све се развеје као мехур од сапунице.
Није време за велике говоре и није време за страначке поене. Време је да Србија коначно размисли: где, шта, како даље. Ради се о два прелаза, а има их више. Па, на белој земљи Албанци већ контролишу прелаз и врше царину. То не помињете. Изазивате сукобе између Срба који живе на северу КиМ и оних који тамо не живе, који би волели да овима на северу буде све исто као и њима.Јер, ко су они да њима буде боље? Кад се за нас нисте изборили - што се борите за ове на северу КиМ?
Оптужујете Србе да су вандали који су запалили прелаз. Неколико дана сте провели доле. Министар се, изгледа, више осећа као човек из Београда, а не као човек са КиМ. Разумем те људе. Хладне главе се доле не размишља. Можда су хладне главе људи у Книну размишљали када је кренула Хрватска, па погубили главе. Остали су без игде ичега и дан данас немају ни кућу ни имање.
______________________________________________
„Ако врховни командант каже – Србија неће ратовати, ако директор полиције каже – Србија не може да пређе оно што ви називате административни прелаз - ко ће онда тамо да заштити народ?
______________________________________________
Онај ко тамо живи он нема хладну главу. Требало би држава да има хладну главу за њега. Где је била држава тада? Шта је то држава урадила?
Три дана нам уливате поверење у КФОР. Само се чека КФОР. Само се чека генерал који ће да одлучи да Срби живе мирно, а онда се од четвртог дана само чека Еулекс. КФОР више није онај у кога верујемо. Није био ни једног часа, јер када Албанци нису успели сами да заузму прелазе, послали су КФОР да им обезбеди прелазе.
Албанци ће да стигну и ви то добро знате. Не може изјавом `Србија неће ратовати` да се обезбеди мир на северу Косова. Може изјавом – Србија не жели рат, као што га не жели, а ко жели - да Бог да му се ратовало у глави, али ако врховни командант каже – Србија неће ратовати, ако директор полиције каже – Србија не може да пређе оно што ви називате административни прелаз, ко ће да заштити тамо народ?
Ако нам овде у овој декларацији отворено кажете да је деловање свих међународних институција на КиМ уперено против Срба, шта тамо народ треба да ради? Да чека да га пљујете што је упалио прелаз. Ако је то уопште урадио народ спонтано, ако нису многи учествовали у организацији тога, да би имао за шта српски народ да буде оптужен.
Нисте ме досад уверили да сте баш урадили све што је могло. Радили сте све што сте мислили да смете. Албанци иду даље него што ви мислите да ће смети да иду и увек ће да иду даље и победиће нас у тој вашој дипломатској борби, јер сте ви посвађани између себе. Ви чак гледате ко ће на коју функцију ако би се десило светско чудо да после нових избора останете на власти. Ви подређујете октобру и мишљењу Европске комисије Србију. Живот Србије у великој мери данас и зависи од тога шта ће рећи и Европска комисија и Савет ЕУ. Где вам је ту обичан човек?
_______________________________________________
„Имали сте неколико задатака од ЕУ, тешке и лакше Тежи задаци били су хапшење хашких оптуженика. Тежи за сваку власт у Србији. Веома ризични, а ви сте их испунили“
___________________________________________
Имали сте неколико задатака од ЕУ, тешке и лакше. Лакши су били они које нисте испунили - да уредите земљу, да се изборите против мита, корупције и криминала, да извршите реформу правосуђа, да обезбедите сигурност страним улагачима, да развијате полако државу и њене институције, да усвајате европско законодавство, да га имплементирате и будете спремни да кад Србија уђе у ЕУ да то све функционише. Тежи задаци били су хапшење хашких оптуженика. Тежи за сваку власт у Србији. Веома ризични, а ви сте их испунили.
Тежи задатак био је бринути о КиМ. Ево докле смо стигли. Стигли смо до тога да ће ЕУ да каже – па јесте, али нисте извршили реформу правосуђа.
Не знам са чим ви излазите пред грађане Србије и пред ЕУ. Оно што може да се види у средствима информисања, то смо превазишли 90-их година када је нека друга власт држала медије под својом контролом. То само иритира грађане и само нас плаши на шта сте све спремни да бисте очували имиџ, углед.
Уопште се не поставља питање да ли ћемо да подржимо мере које предлажете за КиМ, али само ми реците те мере. Декларација, па сами ваши посланици су дали амандмане на ту Декларацију. Откад то да – поводом Декларације о КиМ - посланичка већина даје амандмане својој Влади. Зашто дајете амандмане на Декларацију коју предлаже Влада Републике Србије која утврђује и води политику?
Хоћете да Скупштина утврђује и води политику. Па ваљда смо то Уставом поделили. Нема ту места ни за председника Републике. Он само представља земљу у иностранству. Али, овде је све помешано. Нама премијер Цветковић подноси извештај о Косову и Метохији, а питање је да ли зна колико има километра до Рашке.
Председник Владе Србије четири минута одржао говор. Извините, после председника Владе, министри немају о чему да говоре. После председника Владе се не дискутује, чланови Владе не дискутују, јер он треба да каже све, прикупи извештаје од свих, среди и исприча нам и шта се дешава и шта ће да се деси.
Не умем да разумем, па бих волео да ми писци Декларације објасне шта су мислили кад су рекли: "имајући у виду реалну опасност по суверенитет и територијални интегритет Републике Србије, која проистиче из претњи једностраним проглашењем независности Косова".
Ово је био "копи пејст" из неке декларације од пре пет, шест година, драга моја Владо. Као и изјава неких држава да ће признати једнострану независност Косова. Колико је држава признало независност Косова и Метохије?
______________________________________________
„Сад ме заиста интересује: да ли ви свирате у ратне трубе или не?“
__________________________________________
Онда кажете: Народна скупштина Република Србије утврђује да овакво деловање међународних мисија представља грубо кршење међународног права, таквим актима и активностима били би непосредни угрожени суверенитет. Ваљда су угрожени суверенитет и опстанак Србије, а не били би. Па да бар кажете: биће угрожени, него кажете - били би. Па били би, ако би се лоше понашали, али ако се лоше понашају - или су угрозили или ће да угрозе.
Сад ме заиста интересује: да ли ви свирате у ратне трубе или не? Молим вас да ми објасните шта значи, да бих знао да и ја пренесем нешто кад одем међу грађане Србије, ова два става Д и Ђ, у којима кажете:" посебно се обавезује Влада Републике Србије, да у свим околностима које би могле наступити, ефикасно делује на заштити живота и имовине, права и слобода грађана покрајине".
Заиста тражим објашњење од председника Владе: како се ефикасно делује на заштиту живота и имовине, права и слободе грађана покрајине и шта ће вам ово " а посебно српског и неалбанског становништва"? У Косовској Митровици живе и Албанци. Шта, да сад њих нећемо да штитимо?
"Обавезује се Влада Републике Србије да донесе конкретан и свеобухватан план мера који ће бити предузете у свим областима њених надлежности за случај погоршања стања на Косову и Метохији". То Влада ради по Уставу. Ко смо ми да обавежемо Владу да донесе план мера, а што нисте написали да тај план мера доставе Скупштини на усвајање? Влада да донесе план мера и `обавезује се`, а шта ако не донесе?
Хоћете ли да гласате да сменимо Владу? Не, данас се перу уста и сутра идете на годишњи одмор. Завршили сте посао, усвојите Декларацију и идете на годишњи одмор. Остаје Влада да прави план мера.
Никада није био проблем Народне скупштине да одобри план мера, декларације ирезолуције, све што се тицало Косова и Метохије. Постоје они који су против тога, али њих је и срамота. Али, шта ће бити сутра, прекосутра, наксутра? Шта ће бити кад Албанци дођу на те прелазе, административне, кажем на границу, за њих је то граница?
______________________________________________
„Шта ће да буде? Хоћемо ли овде да се посипамо пепелом? Имамо ли савезника? Шта ће са српским народом да буде и са тим неалбанцима, како их ви називате? Где ће да се сместе? Јесте ли спремили домове?“
______________________________________________
Чини ми се да је Еулекс већ да изјаву да мора да изврши налог привремених институција на Косову и Метохији. Проверите то. Шта ће да буде? Хоћемо ли овде да се посипамо пепелом? Имамо ли савезника? Шта ће са српским народом да буде и са тим неалбанцима, како их ви називате? Где ће да се сместе? Јесте ли спремили домове?
Људи, ситуација је веома озбиљна. Уопште не мислим да треба да се свађамо око тога. Гледам само, да видимо оно што ви нећете да видите. Да прочитам оно што ви нисте хтели да напишете. На вама је то. Остаје тај грех за КиМ. То се носи.
Не знам да ли су вас можда аналитичари преварили кад врше то истраживање јавног мњења, па кажу – Косово је на десетом месту сваког грађанина Србије. Важнија му је незапосленост, борба против криминала, а ЕУ јесте. Али, сваком човеку је појединачно Косово на првом месту.
Кад вам неко каже да ту ништа не може да се уради, нека каже то као званично лице. Не као комшија, не као кум, пријатељ на слави. Нека каже као човек који има потпуну одговорност.
Ја све вас јако добро разумем, али није лепо, није у реду да нас 250 преузимамо одговорност за оно што раде Влада и председник Републике. Није то наш посао. Грађани Србије целе очекују колики ће порези да буду, очекују какве ћемо законе да доносимо. Не очекују од ове Скупштине, изузев ако у складу са Уставом то неко предлаже, да прогласимо ванредно или ратно стање. Онда Скупштина има право и дужност и обавезу да одлучује о томе.
__________________________________________
„Изгласаће нас 200 ову декларацију. Шта ће сутра да буде? Шта ће полиција да ради? Шта ће војска да ради? Шта ће шатл-дипломатија да ради? Да трчи пред затворена врата?“
_________________________________________
У оваквим случајевима, годинама траје пребацивање лоптице на Скупштину.
Изгласаће нас 200 ову декларацију. Шта ће сутра да буде? Шта ће полиција да ради? Шта ће војска да ради? Шта ће шатл-дипломатија да ради? Да трчи пред затворена врата. Трошите бензин. У ствари, то је нафта. Керозин је нафта.
Хајде да озбиљно разговарамо као људи. Јесмо ли спремни да гледамо како се све урушава и само да вичемо како смо патриоте? Лагодно је живети у Београду. Тешко је живети на КиМ. То увек имајте на уму.
Не треба Србија да буде роб тешког живота на КиМ. Али, ако у Уставу пише да треба да буде роб, онда ће да буде. И робови су се подизали на устанак, свесни да иду на империју, али кад прекипи онда се више о томе не размишља.
Сви имате и децу и унучиће. Размислите о туђој деци и туђим унуцима. Онима који ноћас не спавају. Јел, ако већ данас бринемо о њима, хајде да та брига буде искрена и поштена, не уз читање новина за време седнице господо социјалисти. Нема смисла. Тамо нису ни стигле српске новине.
_______________________________________________
„Нек нас побију. Ајмо у Брњак да заседамо, да заседа Народна скупштина на прелазу. Нек нас побије КФОР. Ајмо да ми будемо ти вандали који су заузели прелаз“
_______________________________________________
Албанци из Швајцарске прелазе на два прелаза на југу Србије, иду на КиМ. Враћају се. Они се лече, они тргују, они једу, спавају, пију. Срби који су осуђени на два прелаза на северу, нити се лече, нити једу, нити спавају нити пију. Немојте нама то да причате. Обезбедите да се лече. Обезбедите да једу и да пију. Обезбедите да прелазе границу, административни прелаз.
Нек нас побију. Ајмо у Брњак да заседамо, да заседа Народна скупштина на прелазу. Нек нас побије КФОР. Ајмо да ми будемо ти вандали који су заузели прелаз.
Имате на располагању посланичку групу Српске напредне странке. Само нам реците шта ћете да урадите? Ако сте уопште о томе било када одлучивали и ако вас је ико икада питао шта треба да се ради. Немојте да једни говоре да је све изгубљено, други да је све наше, трећи да треба поделити Косово између Албаније и Србије.
Хајде да вас чујемо шта желите да урадите, шта да заступамо или шта да нападнемо? Као људе не можемо да вас у овој Скупштини нападнемо. Нико од вас појединачно није крив за ово што се дешава, а као политичаре желео бих да знам шта треба да вам подржимо? Какву одговорност желите да преузмете изгласавањем ове Декларације?
Што не напишете у року од месец дана урадићемо то и то, у року од два месеца - то и то?
