Амерички амбасадор Кирби говори о влади као да је Србија - протекторат

СРБИЈА ВЕЋ 13 ГОДИНА ПОД КОНТРОЛНИМ „ОКОМ” СТРАНИХ АМБАСАДОРА 'ПРЕ СВЕГА САД, БРИТАНИЈЕ И НЕМАЧКЕ

• Амбасадор САД у Србији Мајкл Кирби – у последњем интервјуу – најдиректније се умешао у унутрашње ствари земље-домаћина
• „Кирбијев испад”, међутим, говори о стању српске власти бар колико и о његовом амбасадоровању. О генералној слабости званичног Београда и његовој потчињености утицају моћних дипломатских мисија у Београду и њихових централа
• Ни амбасадор САД нема право да грађанима Србије говори да ли је неко од домаћих политичара демократа или диктатор и да ли влада Србије ради добро или лоше
• Овакав јавни тон себи једва да би смеле да дозволе дипломате на служби у неразвијеним државама са псеудодемократијом и личном владавином олигархијске клике

         СРБИЈА је већ 13 година под контролним „оком” амбасадора водећих држава, пре свега САД, али и ЕУ који корисите прилику да мимо дипломатског протокола оцењују унутрашњу политику у Србији, учествују у формирању владе Србије и директно се мешају у унутрашње ствари Србије.

         Истини за вољу, све се то ради уз допуштење или ћутање власти у Србији чиме се показује да су владе у Србији и владајуће политичке партије, а и део опозиције, под јаким утицајем дипломаткских мисија у Београду.

         Из извештаја Викиликса, може се видети да се амбасадори западних држава веома увредљиво и са малом дозом поштовања односе према политичким личностима у Србији и са грубим оценама у својм диплoмaтским извештајима.

         Амбасадор САД у Србији Мајкл Кирби у интервјуу листу Блиц, који је био пренет у већини листова у Србији, рекао је и ово: „Нисам забринут за демократију у Србији. Она је млада, али је много урађено на томе да се промени систем који сте раније имали. Има много странака и разних медија. То што Ђилас може преко медија да нападне Вучића и све то каже, то није знак диктатуре, напротив то је показатељ слободе медија и демократије.”

         Овакав тон и начин дефинисања демократије и политичког живота у Србији на нивоу је оцена дипломате на служби у неразвијеним државама са псеудодемократијом и личном владавином мале олигархијске групације.

         Амбасадор Кирби је у истом интервјуу о Србији говорио као о земљи која је у статусу протектората или је под контролом: „Различите странке имају супротне политике и различите циљеве, неки партијски лидери су јачи, неки нешто слабији, и не бих посебно бринуо око диктатуре и око тога да ће Вучић постати диктатор.”

         Дипломата Кирби гледа на Србију и њен политички живот као „контролор” и арбитар политичких процеса. Зато и процењује политичку и моралну димензију српских политичара на патерналистички начин.

         Политичку и дипломатску нетактичност амбасадор САД је показао и оцењујући нови реконструисани састав владе. На начин који је прави мали скандал.

         Јер, амерички амбасадор је рекао: ”Влада би могла да буде успешна на економском плану, јер су премијер Дачић и потпредседник Вучић направили јачи економски тим довођењем новог министра финансија, који има добре идеје, министара привреде и пољопривреде, која је веома важна за Србију. Биће занимљиво видети како ће министар културе спровести своје идеје, а важне су и теме везане за реформе у области медија. Веома сам оптимистичан у погледу будућег рада Владе.”

         Влада Србије је себе спустила да је оцењују стране дипломате више него парламент и грађани Србије. Зато је Кирби могао себи дозволити и ово: „И премијер Дачић и потпредседник Вучић су ми рекли да очекују да наставе заједно. Чини се да имају добар пословни однос.”

         Кирбијеве речи суштински потврђују да се главне владине фигуре пред њим „исповедају”. Амбасадору САД, а не грађанима Србије који су их бирали. Можда више него и сопственим партијама.

         Амбасадор САД себи је дозволио и да оцењује функционисање градске владе у Београду.

         Са позиције онога ко диригује, рекао је: „У овом тренутку се чини да има много буке између републичке владе и градоначелника Ђиласа и питање је да ли то умањује ефикасност београдских власти. Градска скупштина треба да одлучи да ли ће до стабилније, ефикасније и боље власти доћи ако распише изборе. Ја сам агностик по питању тих избора.”

         Стране дипломате могу да дају своје виђење Србије, али тактичније и са више мере и неутралности, а са тежиштем на јачању веза својих држава са Србијом и њеном владом. А анализа унутрашње полиитке, процена кадровских решења, стања у држави и рада владе Србије нису и не смеју да буду предмет ни једног амбасадора акредитованог у Београду. У сваком случају, не у форми јавног става, јер то морају чувати за своје дипломатске депеше и извештаје.

         Међутим, од 2000. године смо сведоци да стране дипломате – нарочито из САД,Велике Биританије и Немачке – прелазе дипломатске границе, не водећи рачуна ни о протоколу ни о добром укусу.

         Нови „Кирбијев испад”, међутим, говори о стању српске власти бар колико и о његовом амбасадоровању. О генералној слабости званичног Београда и његовој потчињености утицају моћних диплоамтских мисија у Београду и њихових централа.

         А ни амбасадор САД Мајкл Кирби нема право да грађанима Србије говоре да ли је неко од домаћих политичара демократа или диктатор и да ли влада Србије ради добро или лоше. То су унутрашње ствари Србије.

         А Кирби је – ваљда зато што се уверио да то може без последица – „возио” без кочница, рекавши и ово: „Подржавам одржавање Параде поноса и послао сам писмо подршке организаторима Прајда. Члановима Владе сам јасно ставио до знања да је омогућавање безбедног одржавања Параде питање поштовање људских права.”

         Лепо је што амбасадор штити људска права у Србији , али дозвола за одржавање „Параде поноса” у надлежности је Владе Србије, а не амбасаде САД у Београду. Бар тако би требало да буде, а он јој „јасно ставља до знања”!

         Кирбијеву процену-тврдњу да се први потредседник владе Србије - неће понети као диктатор у политици и на власти – има смисла приближити Вучићевом ставу који се своди на ово: Они који данас покушавају да ме у Вашингтону, Лондону и Берлину представе као Путина или Јануковича - желе да окрену страну јавност против мене и моје странке. Али, такви потцењују и грађане и мене јер не мислим да им се предам, не мислим да дозволим да лаж постане истина.

         Ако се ова вицепремијерова позиција повеже са ставом амбасадора Кирбија да први потпредседник владе Србије није диктатор - онда Вучићева изјава може да се тумачи и као његово упозоравање не жели да буде „представљан” као Путин и(ли) Јанукович које неки у САД третирају и као „диктаторе”.

         Ако је Вучића изјава усмерена у том правцу - онда је политички штетна по интересе и односе Србије са Руском Федерацијом и Украјином иако иде укорак са америчким јавним мнењем и интересима САД.

         Такве изјаве само потврђују „јавну тајну” да су Србија и њена власт превише „уклопљене” у политчку моћ САД и неколико држава ЕУ.

         Уосталом, зато Кирби себи и може да дозволи улогу великог политичког диригента у Београду.

Пише: Томислав КРЕСОВИЋ, публициста