Будућност у привидно више варијанти
П Р В И П О Г Л Е Д
СРБИЈИ И КОСМЕТУ СУДБИНУ ОДРЕЂУЈЕ ЕВРОПСКА УНИЈА - КАКО АМЕРИКА КАЖЕ
- За неки дан пред Србију излази дуго најављивана платформа за решење косметске кризе, али се чини да је све већ решено - владајућа Србија се определила за ЕУ! Са косметским суседом! Будућност је почела, видеће се - каква
- Ова власт је чак прилагодљивија и прагматичније се у многочему понаша од оне Тадићеве
Пише: Раде Брајовић
ДА ЛИ разговори Београда и Приштине воде коначном озваничењу независности албанске државе на територији српског Космета, што делује уверљиво, или ће садашња српска власт успети да „нешто ишчупа“, на пример на косметском Северу, на дефинитивнији одговор се неће предуго чекати.
Ако буде као што ће бити, Србија ће, у оба случаја, нешто добити, а то „нешто“ је - једино отварање још једних врата дугачком коридору који води чланству у ЕУ!
Је ли пред Србијом таква, може се рећи, будућност у више варијанти, сваким даном је све јасније. Види се то у тзв. глобалном опредељењу ове садашње власти, које се сасвим разликује од предизборних страначких најава, али и у све чешћим вербалним и конкретним, не баш једноставно уочљивим детаљима.
Ево, уосталом, како неки настају и како једино могу да се аутентично читају.
Ретко се кад, можда никада, десило да, истина оштро супротстављени партнери у политичком дијалогу, по завршетку три досадашње рунде разговора, своје грађане, наравно и ширу јавност обавесте о резултатима - потпуно различито! Посебно је то видљиво после трећег дијалога, у коме су расправљана до тада најтежа питања, па се свако, чак и најситније мењање исхода може да доживи као - суштинско!
Трећи бриселски сусрет српског премијера Ивице Дачића и шефа приштинске власти Хашима Тачија, уз посредовање високе представнице ЕУ за спољну полиику, енглеске баронесе Кетрин Ештон, представљан је овако и онако, како коме одговара, да би се сва различитост формулација несумњиво показала 1о. децембра, на лицу места, у Јарињу и на Мердару. За Србију су то административни прелази којима интегрисано управљају српски, а близу њих, на десетак метара и албански и Еулексови представници, наравно они заједно. На отварање, подоста церемонијално, стигао је и албански минбистар полиције Бајрам Реџепи који је изјавио да „овај прелаз представља ганицу“. Упоредио га је са онима према Македонијни и Црној Гори, наглашавајући да је све плод „међудржавног споразума постигнутог посредством ЕУ“.
Истом врстом објашњења Приштевци су протумачил и још један део споразума - у Београду и Приштини, уз седиштима ЕУ, поставиће се - „амбасадори две независне државе, Србије и Косова“! Такође, табла са добродошлицом у Републику Косово није скинута, већ је само померена иза границе, а било је, и биће, још оваквих и сличних закључивања којима приштински представници објашњавају све договоре са представницима Београда.
Уистину, на прелазима је био и шеф српског преговарачког тима, Дејан Павићевић, који је другачије све видео - прелазе који никако нису граница, представници су само официри за везу искључиво за техничке и сличне посредничке послове, а грађанима који излазе и улазе на територију јужне покрајине све је олакшано, наши показују само личне карте и цео аранжман засипају само похвалама...
Овакве и сличне противуречности, од обичних реторичких заврзлама до тактичког освајања поена код својх грађана и политичке јавности, нису без дубљих корена и крајње прагматичних циљева. Приштински су јасни - независност до потпуног признања, наравно и оног најважнијег и практичног од Србије. Хтели би и оно што и Србија - у ЕУ. И Брисел и Вашингтон такву амбицију Приштине, као и све друго, јасно подржавају, јер би тиме комплетирали своје стратешке циљеве и укупну политику у Југоисточној Европи, коју доживљавају и оцењују успешном, прећуткујући. Наравно, притиске, наметања, па и ужасно бомбардовање Србије...
А Србија, данас? И њој је приоритет улазак у ЕУ, а ова власт је чак прилагодљивија и прагматичније се у многочему понаша од оне Тадићеве. Она је, на пример, своју политику дефинисала, макар начелно и званично -“и Косово и ЕУ“, а ова садашња власт то спаја, чак и поједностављује. Јер, како рече потпредседница владе Сузана Грубјешић - како могу две паралелне равноправне полтике, кад ЕУ, ево, сада од Србије тражи да испуни све услоове за пријем у ЕУ, па Београд сада може да добије датум за почетак преговора тек кад се оцени да испуњава све договорене споразуме, али и да нормализује добросуседске односе са Косовом, наравано и целим регионом...
Будућност Србије ће се, заиста, показивати у разним варијантама. Неке се већ виде на Јарињу и Мердару, и видеће се ускоро и на другим прелазима, где се прелазити с личном картом, као што се улази у Црну Гору... А, тек кад уследе нови споразуми - о приштинском међународном броју, па електричним и другим капацитетима и свим оним што државу чини државом. Јасно је да Брисел неће пристати да ублажи услове, што потврђује и дводневно целодневно натезање евро-министрара спољних послова да се Србији само наговести датум за почетак преговора о приближавању ЕУ...
Уз некад начелне, сада ЕУ шири притиске на Србију - најдиректнијим и огољено конкретним притисцима на Србију, наравно тамо где највише боли. Косовом. Ових дана, Брисел и Вашингтон - одређују судбину Србије. Њену будћност, у више варијанти... У свакој, без Космета!
За неки дан пред Србију излази дуго најављивана платформа за решење косметске кризе, али се чини да је све већ решено - владајућа Србија се определила за ЕУ! Са косметским суседом! Будућност је почела, видеће се - каква.
