Да ли је Ћосић био код Николића због поделе Косова и Метохије?

П Р В И  П О Г Л Е Д
ШТА ЋЕ СРБИМА И СРБИЈИ ДОНЕТИ ТЕК ЗАВРШЕНИ ЛОКАЛНИ ИЗБОРИ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ?
 

• Уверљива победа листе „Српска” биће потврђена само ако Заједница српских општина не буде део независне албанске државе – све друго била би нова обмана

• Космет као интегрални део Србије – то је услов свих услова, мера свих политика и државних понашања, од локалних до оних врхунслих нивоа, од мање и више важних до најважнијих, истински историјских
• Пораз Хашима Тачија, чак и у Приштини, и победа екстремног „Самоопредељења”могу да спрече или отежају могуће преговоре о подели српске аутономне покрајине

         Пише: Раде БРАЈОВИЋ

         ПОБЕДИЛА је „Српска” у девет од десет општина, Пантић Ивановића у северном делу Косовске Митровице, а у десетој са већинским српским становништвом, Штрпцу, први су Либерали, такође српски.

         Овај изборни успех, међутим, није, или још није, општи тријумф, па још и историјски, како олако рекоше брзометни политичари из Београда. Биће изузетан, и више од тога, само ако почне да се остварује услов да Грађанска иницијатива „Српска” одмах почне да ради оно што је у предизборној кампањи и најављивала, а поновио, објављујући победу, њен кандидат за градоначелника, Крстимир Пантић. Подразумева се, наравно, сагласност и пуна подршка централних српских власти које су, уосталом, практично и формално створиле „Српску” на Космету.

         Космет је интегрални део Србије – то је тај услов, услов свих услова, мера свих политика и државних понашања, од локалних до оних врхунслих нивоа, од мање и више важних до најважнијих, истински историјских. Сви резултати, наравно и изборни, постају релевантни тек кад се, макар, стабилизују изгледи за остваривање тог главног резултата - одбране територијалног интехгритета, Космета у Србији.

         Тада би се, и поражени на изборима, могли да доживљавају – не као губитници. Победили би сви - и Пантић и Ивановић, као и на врху Србије – и Вучић и Ђилас, Николић и Тадић, Дачић и Цветковић...Управо таква преокупација потпуно је доминирала Пантићевим победничким обраћањем јавности.

Крстимир Пантић

         Победник је све позвао на јединство: и оне који су бојкотовали изборе, и Ивановића на коалициони договор у северномитровачкој општини, и све друге у другим оштинама - да заједнички „наставе борбу за очување Косова и Метохије у саставу Републике Србије”.

          Иако није неуобичајено да се, у оваквим тренуцима заноса победом, изговарају оне зајапурене и нереалне, а најчешће празњикаве речи паролашког домета, деловало је пријатно и подоста охрабрујуће колико је Панртић инсистирао на наајважнијој преокупацији целе Србије.

         Рекао је да сада „имамо девет градоначелника, од десет, колико их је у ЗСО, које подржава Влада Србије и који ће доследно спроводити њену политику”. Обећао је и лични допринос да ће „у свом раду стално понављати да не признају Косово као независну државу, да нису држављани тзв. Републике Косово, већ да су грђани Србије”.

         Коначно, све је, крајње конкретно, позвао да заједнички „сачувамо Косово и Метохију, наше породице, присуством државе Србије на овом подручју” и закључио актуелном темом да  „после ових избора Косово никада неће постати чланица УН, нити ће моћи да рачуна на даљу независност”...

         Изузетно је, наравно, важно што су се овакве изјаве чуле, и то на Космету, али не охрабрује што су, и три дана после избора, остале једине, некако усамљене, па не могу, природно, да се искључе сумње, не у реалност њихових оцена, већ у реалност свесрпског ангажовања да се – остваре.

         Пренаглашавање вредности будуће Заједнице српских општина (ЗСО) може бити и корисно – ако та будућа институција ојача и позицију наших представника у бриселском дијалогу, и уопште у светском ангажовању, али превасходно у положају Срба на Космету. При томе, оптимисти, наравно подразумевају да су њихови ставови они које је изговорио Пантић, а који се и све ређе чују, а још горе је што се не виде доследни покушаји, макар, њиховог остваривања.

Обезбеђење на једном од гласачких места у другом кругу избора

         Десет општина са српском већином и исто толико наших градоначелника, чак и важна чињеница да су Срби престављени у десет општина са албанском већином, само је, међутим, позиција која ће показати –шта је реално промењено и шта ће моћи да се промени у корист интегритета, Србије на Космету.

         Врућа реторика у корист повратка Космета Србији не обезбеђује промене. Неће то, само по себи, успети ни Пантићво ни било чије реторичко ангажовање – ако не уследи практично заједничко, наравно политичко деловање. Ни после изборних успеха, надања у промене нису, сама по себи, из категорије оних која могу да се сматрају - реалним. Особито, код Срба, и још посебније у креирању и доследном остваривању политике.

         Аргумената за овакве сумње има до миле воље, али је доволно подсећање на Тадићеву промену става из резолуције Скупштине Србије у супротни став ЕУ – за седницу Гебералне скупшине УН о исправности проглашена независности Косова. Сличне и теже чак су она српска прећуткивања сеобе одлучивања и овлашћења о Косову и Метохији из УН у ЕУ...

         Непотребна су, у овом случају, било каква подсећања - довољно је само, уз читање ћутања нашег актуелног државног врха, чак и овлашно сабрати постизборна тумачења изборних догађаја, у свету и на Космету.

         И ЕУ и САД су одушевљени понашањем свих албанских изборних тела, наравно и неких западних, иако је дугачак списак најдрастичнијих прекршаја на штету српских гласача. Политички је важније што западни заштитници Приштине издвајају само будући допринос избора потпуној нормализацији односа Београда и Приштине, што подразумева, наравно, две независне државе.

         И Хашим Тачи је одушевљен „еманципацијом грађана Косова” и организацијом избора „према највиишим међународним стандардима”, што је њему само маска за тежак изборни пораз у Приштини, Гњилану, Урошевцу, Витини и Липљану...

         Јасно је да је донедавно најпопуларнији, Хашим Тачи, наравно због злочина над Срнбима, сада стрмоглављен – и због преговора са Србима и због тога што га је победила нарасла албанска снага – Покрет Самоопредељење. Последице, наравно, нуде широко дејство, ниједно погодно за положај Срба на Космету и њихове освежене амбиције да поврате Космет, како је говорио нови градоначелник северне Косовске Митровице, Крстимир Пантић.

         Можда је, за сада, довољно поменути само оживљавање старих предлога за деобу јужне српске покрајине. Можда је најугледнији аутор такве идеје, први живи српски писац, Добрица Ћосић, био код председника Николића сасвим другим поводом и да није намерно помињао свој стари пројекат. Мање је, чини се, вероватно да британски дипломата, негдашњи угледни амбасадор у Београду, Ајвор Робертс, и још неки споља, случајно или спонтано оживљавају ту идеју о подели Косова и Метохије.

         Добричину древну и опет актуелну идеју – одбијала је својевремено Србија. Сада је одбија „Самоопредељење” Космета. У сваком случају – губи Србија!