Грдно се варају сви који мисле да хаос није Милов адут

НЕМА ТЕ ГЛУМАЧКЕ АКАДЕМИЈЕ КОЈА ЂУКАНОВИЋУ МОЖЕ НА ЦРТУ ИЗАЋИ

Овако најављују репетицију свог оргијања пред

Цетињским манастиром у Подгорици

* Најављени скуп 6. септембра у 19 сати у Подгорици, с чијом се организацијом у први мах похвали твоја ДПС, па демантова, уз причу како то спремају „неке патриотске групе“ – покушај је удара на изборни резултат

* Те „патриоте“ видесмо окупљене на Цетињу 3. септембра, на генералној проби пред шести у Подгорици. То „евивање“ и транс уз неоусташке песме Хрвата Томпсона и Шкора, уз она скакања по крову Његошеве Биљарде – најупечатљивији су доказ којим путем је Мило водио отету Црну Гору и шта јој спрема

* Још се у'ватио и слања пријатељских сигнала на све стране, а – посебно Дритану Абазовићу – који је за њега, колико јуче, био „битанга“.       Е, јуче је јуче! Данас тај челник партије УРА и коалиције „Црно на бијело“, који је носилац четири, злата вредна, гласа за прављење парламентарне већине – Милова је главна мета. Не бира средства не би ли Дритана анестезирао и прикопчао своме јату

* Иначе, кад му чух поруку, како – он, који је у партијски програм исписао пројекат прављења некакве црногорске православне цркве – сад „нема о чему разговарати са онима који су на изборима помијешали вјеру и политику“ – нађох се у чуду од толиког бескрупулозног потцењивања здравог разума

___________________________________________________________________

        Аутор: Милијана БАЛЕТИЋ                              

       Е, СВА сило небеска, како се Мило – постизборно –  „бачио“ на мањине по Црној Гори?! Туче у два колосека! С једне стране их „брани“, а овамо лете каменице, ускаче им у имовину, девастира простор, исписују се пароле које позивају на покољ и прогон!

       Толико се занео да – чак ни мрску ћирилицу – у оним првоисписаним претњама, браћи муслиманској, није користио! Е, после је тај пропуст исправљен! 

       Нека Мило! Дуго си ти исписивао рецепт своје владавине – divide et impera (завади па владај) – да ти сад неко не би препознао рукопис твојих служби?!

       Мада, гледала сам први интервју који си дао након избора 1. септембра Новој ТВ – не једном, него двапут сам гледала – и то у цугу?!

       Ја боље глуме и брже трансформације – још не видех!

       Нема те академије данас, нити свих драмских уметности и заната, који „професионалцу“ Милу на црту могу изаћи.

       Те доброте, толеранције, смирености, добронамерности, ширине, скромности, благости, разумевања за туђе тежње и муке, пожртвовања за свој народ, државу и опште благостање – још, да ја знам, бивало није. Не ту – нигде!

Оволико их је било 3. септембра на Цетињу

        Нека што сам два пута гледала, но сам се више пута уштинула – да се уверим да не сањам.           

        Ту он рече и како је ова победа над њим, само један демократски чин, а он –  ако изашта гине – гине за демократију.

        А шта ћемо са свим овим работама „испод жита“, где паде с ногу колико си се растрчао на све стране?

       У оволиком послу – до гуше – још га бивао ниси у твом не малом политичком стажу.

        Шта с овим покушајем удара на изборни резултат, кроз најављени скуп 6. септембра у 19 сати у Подгорици, с чијом се организацијом у први мах похвали твоја ДПС, па демантова, уз причу како то спремају „неке патриотске групе“?

        Те „патриоте“ видесмо окупљене на Цетињу 3. септембра, на генералној проби пред шести у Подгорици.

       Тог монтенегринскога „евивања“ и транса уз неоусташке песме Хрвата Томпсона и Шкора, уз она скакања по крову Његошеве Биљарде – најупечатљивији је доказ, којим путем је Мило водио отету Црну Гору. 

        Боже драги, која је ово брука. Који тешки осећај и туге и срамоте, код сваког часног, без обзира да ли се писао само Црногорцем или Црногорцем Србином.          

        Када ово не би била опасна претња могућем продубљивању братске мржње и сукоба, бољи –  „пиколо театро“ – од свега твога, тешко би се игде и могао видети!

        Али, грдно се варају они, који мисле – да хаос није Милов адут!

        Зато ово данас и није више у рукама Мила, колико је до памети и мудрости свих у Црној Гори, који морају, сад или никад, послушати глас разума – и без икаквога окупљања, мирно из својих домова – посматрати све Милове „представе“ – које ће га истерати на чистац. И не наседати на смишљене провокације његове службе. Тако ће, сва ова нискост, у коју је постизборно кренуо, још више разобличити његову опскурност.          

        Јер, није да он већ није урадио немерљив „изборни“ допринос, али је – за длаку –  фалило! Е, на тој „длаци“ – ваља порадити.        

        У постизборној математици, за сада, разлика између победника и пораженог, само је један глас у црногорском парламенту. С обзиром да је та победа извојевана у Миловим изборним условима – мало ли је?!

       Јес' да је све то вешто упаковано и тешко доказиво, али је исто тако тешко и да за њега може бити – и пола – од тога што је намакнуо.

        Нешто мање од половине „улова“ с којим маше, можда би и био неки број који се поклапа са мрежом Милове власти, састављене од шверца дроге, цигарета, целокупне сиве економије и државног апарата који је све то држао под својим окриљем, усмеравао, помагао и обезбеђивао.

        Било би лепо знати и колико је, баш, тачно Милових „обожавалаца“ имало „своју“ оловку овај пут. И корисно. Тако бисмо имали готову статистику, колико је за ову трећину века његове владавине успео да, од једног здравог црногорског друштва, направи социо-патологије. А и правосудни органи би оквирно знали колики их посао чека.

       Како не би све то окренуло „по злу“ – у'ватио се Мило и слања пријатељских сигнала на све стране, а – посебно Дритану Абазовићу – који је за њега, колико јуче, био „битанга“.

       Е, јуче је јуче! Данас тај челник партије УРА и коалиције „Црно на бијело“, који је носилац четири, злата вредна, гласа за прављење парламентарне већине – Милова је главна мета. Не бира средства не би ли Дритана анестезирао и прикопчао своме јату.

        Три дана по изборима, на одржаној седници председништва ДПС-а, Мило демократски свима поручује, а на коалицију „Црно на бијело„ и Дритана „намигује“: „Велика је одлука на онима који су у ситуацији да пресудно утичу на даљи ток политичких догађаја у Црној Гори. Од њихове одлуке не зависи судбина ни једне партије, нити било ког политичара. Од њихове одлуке зависи судбина Црне Горе“.

       Ма, ајде!      

       И није само у овоме притисак на Дритана, него – нема са које стране се на њега сјатили нису, ударајући на емоцију, личност, порекло, породицу – не би ли га сломили и гурнули под Милом.

       Морам признати – још за овакав отворени атак и притисак у политици чула нисам.

       Признајем и да нисам нешто до сада, ни обраћала пажњу ни на тог младог, врло образованог политичара албанскога порекла, али – то више и нема никакве везе са свим овим наведеним што он јесте – ово је искључиво окршај са тродеценијским злом, које је Црну Гору увело у криминал, поделе, сукобе и мржњу.

        Е, па Дритане – ако ову битку однесеш – нећеш бити само херој на Балкану, него од Сицилије, па у круг око земљине кугле, преко Авганистана до Колумбије – помињаћеш се као – светли узор!

        Ова победа опозиције везаних руку, којој је отето таман онолико колико је Мило преваром смотао у свој изборни „успех“, како би се хвалио да и даље има појединачно највећи изборни резултат – није изборни, него силеџијски и лупешки производ! Но, то је нешто што сви знају. Зна то и Мило. Он најбоље и зна!

        А тек кад му чух поруку, како – он, који је у партијски програм исписао пројекат прављења некакве црногорске православне цркве – сад „нема о чему разговарати са онима који су на изборима помијешали вјеру и политику“ – нађох се у чуду, од толиког бескрупулозног потцењивања здравог разума.

        А што – образ ће га, ваљда, спречити – да нас у очи гледа и ово збори?!

        Мада, то што се извештио за ових три деценије у крађи народа, остављеног да преживљава, док је своје и својих најближих, џепове и рачуне напунио – тешко је сакрити. А и не крију. Опијени влашћу – изгубили су сваку меру.

Здравко Кривокапић и Дритан Абазовић

        Најгротескнији пример тог „узлета“ од позиције безначајности и небитне утопљености у безвредни просек – ка умишљеним недодирљивим величинама је –  онај призор упаковане му супруге у естрадни идентитет, налик забављачици са микрофоном – док су, онако самоуверено, корачали ка изборном месту. Додуше, овај пут без милионски вредног накита по себи окићеној, али – ципелице на туфнице „Елене“ Милове –  која је сва у белом пркосно с мужем ишла у још једну победу над сопственим народом и државом – непревазиђена је опсена простоти!

        Тај утисак скоројевићлука и малограђанштине, који може да прихвати и у њему се изгуби само испразност – остао је неизбрисив.

        Уосталом, ништа – као та умишљена испразност – и не може тако да „заблиста“! 

        Е, то је та слика, која вас – потпуно објашњава.

        Нека вам је – и свима таквима, који тако бесрамно седну на грбачу народа –  Бог у помоћи!