„Македонско питање” је централно геополитичко питање Балкана

ИЗ КЊИГЕ ДУШАНА ПРОРОКОВИЋА „ГЕОПОЛИТИКА СРБИЈЕ” КОЈА СУ ОБЈАВИЛИ СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК И ГЕОПОЛИТИКА (12)

  • Регент Александар I Карађорђевић био до те мере решен да задржи Македонију у српским рукама после балканских ратова, да је на крају поручио британској делегацији да, уколико због међународног притиска Србија треба негде да попусти, радије ће то учинити на западној страни и одустати од својих интереса у Босни и Херцеговини, него што ће се повући из Македоније
  • Атлантизам јебрзо схватио да мора подржати свим снагама формирање македонске нације и македонског идентитета. Јер, на тај начин се правила дистанца између македонског и бугарског, са једне, и македонског и српског корпуса, са друге стране
  • У Србији је постојало расположење да се отвори македонско национално питање и о њему се полемисало. Проблем за Србе је настао када се македонска национална идеја почела развијати негирајући било какве везе са српским етничким корпусом

         ЦЕНТРАЛНО геополитичко питање на Балкану заправо представља македонско питање.

         Иако спада у ред малих земаља и по површини од 25.333 км2, и по броју становника од око 1.950.000 (процене броја становника Македоније крећу се у опсегу од 1.850.000 до 2.100.000, а тачан број није утврђен због потпуног или делимичног бојкота пописа од стране албанског становништва који се дешавао на свим пописима од осамостаљивања Македоније), Македонија заузима најважнији геостратешки положај на целом полуострву.

         Македонија је континентална држава, али се преко њене територије укрштају важни путеви који воде по хоризонтали од Црног мора, преко територије Бугарске па ка Албанији и до обале Јадранског мора; и по вертикали моравско-вардарском долином од Дунава до Егејског мора.

         Због овога је Македонија у историјском континуитету интересантна свим геополитичким концепцијама и свим суседним земљама. Она је карика за све околне земље и њихове пројекције – Грчку, Бугарску, Србију и Албанију.

         Роберт Сетон-Вотсон (Robert William Seton-Watson), који је као изасланик британске владе боравио у Србији и Бугарској 1914. године, описује како је регент Александар I Карађорђевић био до те мере решен да задржи Македонију у српским рукама после балканских ратова, да је на крају поручио британској делегацији да, уколико због међународног притиска Србија треба негде да попусти, радије ће то учинити на западној страни и одустати од својих интереса у Босни и Херцеговини, него што ће се повући из Македоније.

         У анализи Балканског полуострва, Јован Цвијић је дошао до закључка да постоје две географске области од посебног значаја. Прва је такозвана Централна област Балканског полуострва, а друга – Територијално језгро Балканског полуострва. Територијално језгро је саставни део Централне области и представља њену кључну тачку.

         Према Цвијићу, Централна област Балканског полуострва није геометријско средиште Балкана, али је „у комуникацијском, војностратешком, политичком и културно-цивилизацијском смислу свакако његово срце“. Централна област обухвата северни део вардарске Македоније, слив реке Пчиње, Јужну Мораву, Косово, Копаоник и долину Нишаве од Ниша до Софије. Територијално језгро представља простор који обухвата шири регион Скопља, укључујући Скопску Црну гору, Водно, Куманово и Бујановац.

Јован Цвијић

         Александру Карађорђевићу је било јасно да је територијалним ширењем на југ Србија успоставила контролу над 3/4 централне области Балканског полуострва и целим територијалним језгром чиме је геополитички и геостратешки положај земље постао неупоредиво бољи. Зато није желео да напусти Македонију, ни по коју цену.

         Геополитички значај Македоније врло брзо увиђају САД, које непосредно после Другог светског рата све већу пажњу усмеравају управо на ову област. Већ 1949. године македонско питање добија на актуелности у Вашингтону. Разлазом који је 1948. године уследио између Југославије и СССР-а, створен је нови геополитички оквир на Балканском полуострву.

         У САД је постојала бојазан да би удруженим совјетско-бугарским снагама могло доћи до отварања питања Македоније и чак организовања референдума о осамостаљивању ове југословенске федералне чланице. Гледано из угла САД, после пораза комунистичких снага у Грчкој и заоштравања односа на релацији СССР–Југославија, једина држава са изласком на топло море у којој је Москва имала доминантан утицај, остаје – Албанија. Зато се унутар америчких обавештајних кругова разматра опасност од могућег формирања балканске хоризонталне геополитичке осовине између Бугарске, Македоније и Албаније под контролом Москве.

         САД су тада имале сасвим друге циљеве, који су се тицали уобручавања СССР-а и његових сателита приближавањем Југославије, Грчке и Турске и подржавале јачање балканске геополитичке вертикале. Пола века касније околности ће се потпуно променити, па ће САД постати највећи заговорник стварања балканске геополитичке хоризонтале.

         Углавном, још из тог периода вероватно датира закључак да формирање македонске нације и македонског идентитета атлантизам мора подржати свим снагама. На тај начин се правила дистанца између македонског и бугарског, са једне, и македонског и српског корпуса, са друге стране.

         Српско одређивање према македонском идентитету је било двојако. Са једне стране, превладавало је мишљење да се ради о становништву српског порекла, које је насељавало такозвано подручје Старе Србије, историјске колевке српске средњовековне државе. Са друге стране, били су и изражени ставови да је то становништво, иако Србима слично и за Србе историјски везано, ипак у одређеној мери и различито.

         Јован Цвијић је ово становништво називао „етнички флотантном масом“, а Стојан Новаковић посебним народом, различитим и од Срба и од Бугара. Углавном, за разлику од преовлађујућих ставова код Бугара и Грка, у Србији је постојало расположење да се отвори македонско национално питање и о њему се полемисало. Проблем за Србе је настао када се македонска национална идеја почела развијати негирајући било какве везе са српским етничким корпусом, што је у појединим историјским раздобљима иза Другог светског рата прерастало у отворене антисрпске ставове.

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари