Преместио се у вечност велики Бора, биће сахрањен у родном Чачку
ОСТАВИО НЕИЗБРИСИВ ТРАГ НА СРПСКОЈ И РЕГИОНАЛНОЈ МУЗИЧКОЈ СЦЕНИ
* Међу надвременским албумима „Рибље чорбе“, чији је Бора био оснивач, заједно са Мишом Алексићем, Ратком Којићем и Мирославом Милатовићем, су Кост у грлу, Мртва природа, Истина, Ујед за душу, Лабудова песма, Трилогија...
* Остаће упамћен по само њему својственом извођењу нумера: Лутка са насловне стране, Добро јутро, Кад падне ноћ, Остани ђубре до краја, Два динара друже, Кад сам био млад, Кад ходаш, Погледај дом свој, анђеле, Ал Капоне, Авиону, сломићу ти крила, Хоћу, мајко, хоћу, Једино моје, Љубав овде више не станује...
_______________________________________________________
ЛЕГЕНДАРНИ Бора Ђорђевић, познатији као Бора Чорба, фронтмeн једног од најпознатијих рок састава на Балкану, Рибље чорбе, преминуо је јутрос у 72. години.
Биће сахрањен у родном Чачку.
Информацију је на својој Фејсбук страници објавила његова група Рибља чорба.
Борисав Бора Ђорђевић (1952) био је рок песник, певач и главни аутор рок групе Рибља чорба, са којом је снимио неке од најзначајнијих песама српске и југословенске музичке сцене, попут "Погледај дом свој анђеле" и "Лутка са насловне стране".
Контроверзан, али са бескрајним талентом за писање песама.
Простим језиком знао је да искаже и најдубље емоције.
Познат по надимку Бора Чорба, рођен је у Чачку 1. новембра 1952. године. Ђорђевић је био главни вокал и текстописац састава "Рибља чорба" од оснивања 1978. године. Прије тога, био је члан група "Сунцокрети" и "Рани мраз".
Бора Чорба је био један од најпознатијих музичара српске и југословенске рок сцене, са великим бројем обожаватеља, и упечатљива и утицајна јавна личност.
После Пете београдске гимназије у Београду уписује Правни факултет, а после две године студија, покушава да упише Факултет драмских уметности. Није примљен на глуму, али је успeо да упише позоришну организацију, где је дуго био у статусу апсолвента.
Популарност групе "Рибља чорба" заснивала се на провокативним друштвено-оријентисаним нумерама, а Бора је постао један од најконтроверзнијих музичара у Југославији.
Након издавања албума Коза ностра 1990. године, Ђорђевић је био оптужен због "вређања радничке класе Југославије", али су оптужбе одбачене.
Био је члан Градског одбора ДСС-а у Београду, а после политичких промена у Србији, једно време је био на позицији саветника министра културе у Влади Србије. Послије годину дана, даје оставку.
Из брака са Драганом Ђорђевић, има сина Бориса. По други пут се 2009. године оженио Александром коју је упознао на турнеји у САД, али су се развели после четири године брака.
Бора Ђорђевић је добитник награде Академије Иво Андрић за књигу поезије „Пусто острво“.
Почасни је грађанин Чачка од 2022. године.
Учествовао је на Београдском пролећу, Хит паради, Београдском сабору.
Међу безвременским албумима „Рибље чорбе“ чији је Бора био оснивач, заједно са Мишом Алексићем, Ратком Којићем и Мирославом Милатовићем, су Кост у грлу, Мртва природа, Истина, Ујед за душу, Лабудова песма, Трилогија...
Остаће Бора упамћен по само њему својственом извођењу нумера: Лутка са насловне стране, Добро јутро, Кад падне ноћ, Остани ђубре до краја, Два динара друже, Кад сам био млад, Кад ходаш, Погледај дом свој, анђеле, Ал Капоне, Авиону, сломићу ти крила, Хоћу, мајко, хоћу, Једино моје, Љубав овде више не станује...
Борислав Бора Ђорђевић оставио је неизбрисив траг на српској, али и регионалној музичкој сцени.
https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=568438