Развојна банка БРИКС-а угрожава и „амерички волан“ и улогу ММФ

ОДЛУКА КОЈА ЈЕ ВЕЋ НА ПРВОМ КОРАКУ ПРОДРМАЛА ЗАПАДНИ СВЕТ - ПРЕ СВЕГА САД

  • Оснивање финансијског фонда БРИКС-а са сто милијарди долара може се посматрати и као први корак у тражењу алтернативе бретон-вудском систему, принципима Вашингтонског консензуса и улози коју има ММФ и донекле Светска банка
  • Иако се мотор глобалне економије налази у Кини, резервоар у Русији, а електронски систем у Индији, САД и даље желе да задрже волан чврсто у својим рукама
  • Нико од лидера БРИКС не говори о глобалној доминацији, нити да земље које чине ту организацију желе да буду „нове САД“   
  • Али, уколико БРИКС успе да се одржи и развије, врло брзо ћемо живети у мултиполарном силу. А онда ништа више неће бити исто
Пише: Душан ПРОРОКОВИЋ, аутор књиге „Геополитика Србије“
 

        ПРЕ више од пола деценије, у једној опширној анализи кретања глобалне економије, стручњаци банке Голдман-Сакс увели су појам „БРИК“. Том скраћеницом су означили нарастајуће економске силе-Бразил, Русију, Индију и Кину.

        Мултилатералну организацију која данас представља једног од кључних „америчких изазивача“ на глобалном нивоу „крстили“ су управо Американци. Формално настао 2008, БРИК се три године касније увећао за још једног члана-Јужноафричку репблику. Тако је постао БРИКС.

        Данас, после пет година постојања, БРИКС улази у врло важну фазу. Можда и одлучујућу.

        Наредни период може показати да ли ће то остати „лабава интеграција“, заснована на координацији одређених активности или ће прерасти у нешто више.

        У сенци расправе о Сирији, непосредно пред одржавање Самита Г-20 у Санкт Петербургу, стигла је вест да БРИКС планира оснивање финансијског фонда од 100 милијарди долара.

        У заједничку „касу“ Кина би уложила највише-чак 41 милијарду, а Јужноафричка република најмање-5 милијарди долара. Удео Бразила, Русије и Индије би износио по 18 милијадри долара. Поједини кинески медији су ово назвали „развојном банком“, на Самиту Г-20 се више користио термин „резервни фонд“, а европска штампа је писала о „заштитном фонду“. Лидери БРИКС-а су током скупа у Санкт Петербургу подвукли да је ово иницијатива која се још увек разрађује. Тек, вест о оснивању Фонда је продрмала западни свет! Пре свега САД! Зашто?

        У одређеној мери, данашње стање у свету подсећа на период с краја шездесетих и почетка седамдесетих година прошлог века. Први нафтни шок је утицао на повећавање неконкуретности земаља у развоју, тако их усмеривши ка све већим спољним задуживањима. Са друге стране, фактички неограничено штампање долара, које је уследило, нудило је Западном блоку огромну почетну предност. Источни блок, или тачније Совјетски савез, већ средином осамдесетих није више могао да издржи ову трку, у којој су кључни амерички адути били ММФ и Светска банка.

        Данас, поред могућности да услед интервенције у Сирији, а потом и у Ирану, дође до новог великог повећавања цена нафте и земног гаса, претњу за велики број земаља представља и најављено повлачење субвенција САД сопственој економији. Краткорочно, ова мера би изазвала негативне последице у америчкој економији. Међутим, процене су, дугорочно би на глобалном нивоу ствари стајале сасвим другачије.

        Наиме, ово би утицало на повлачење (пре свега америчких) инвеститора из земаља у развоју, ка САД (у одређеној мери, ово би се могло и назвати „повратком америчког капитала кући“). Тиме би се земље у развоју, али и економије чланица БРИКС-а нашле у проблему, који би се најпре манифестовао слабљењем домаћих валута у односу на долар.

        Уз повећавање цена енергената дошло би до наглог смањивања конкуретности, услед чега би се решење морало тражити, барем када су мале и економски зависне земље у питању, у новим задужавињама. А где се мале државе могу задужити у таквим околностима, осим код ММФ и Светске банке!?

        Оснивање финансијског фонда БРИКС-а се зато може посматрати и као први корак у тражењу алтернативе улози коју има ММФ и донекле Светска банка. У крајњој линији, то би заправо представљало тражење алтернативе економској политици која произилази из принципа Вашингтонског косензуса. Што је важно за све државе на свету.

        Примена неолибералног концепта је до крајњих граница ојачала утицај западне корпоративне елите и мултинационалних компанија, а слабила улогу држава. Зато су нестајали контролни и регулаторни механизми, па смо ушли у период „подивљалог капитализма“. Резултат свега је деиндустријализација, повећавање економске зависности малих држава од западних економија и међународних финансијских институција и нагло сиромашење у низу целих региона. Тиме се западна доминација над глобалном економијом продужавала, иако је учешће западних држава у глобалном БДП бивало све мање.

        Сликовито речено: иако се мотор глобалне економије налази у Кини, резервоар у Русији, а електронски систем у Индији, САД и даље желе да задрже волан чврсто у својим рукама. То је могуће уколико се на све земље света примени афрички сценарио из друге половине седамдесетих и прве половине осамдесетих година увођења држава у режим „фаталне задужености“. После чега се више суштински не може говорити ни о политичкој самосталности.

        У том контексту посматрано, нови фонд БРИКС-а би представљао одређену алтернативу „бретон-вудским институцијама“. Најпре, ова средства би могла да се користе за стабилизацију финансијских система самих чланица БРИКС-а уколико дође до наглих поремећаја, нових шокова у глобалној економији. А затим, могла би да се користе и за помоћ  у одржавању макроекономске стабилности земаља које су од стратешке важности за БРИКС.

        Тиме са избија важно средство из руку САД и предстојеће одмеравање снага у међународној политици крећем другачијим током него што је био случај после Првог нафтног шока.

        Наравно, биће аналитичара који ће тврдити како сума од 100 милијарди долара није довољна да би се БРИКС дугорочно супротставио Западу (на челу са САД). Ово може бити тачно, али све зависи из ког угла се ствари посматрају.

        Фонд који се формира не би био довољан ни да је вишеструко већи, уколико би земље БРИКС-а желеле да преузму волан светске економије у своје руке. Али, то није ни намера БРИКС-а.

        Нико од лидера БРИКС-а није говорио о глобалној доминацији, нити да желе да буду „нове САД“. Циљ ових земаља је сасвим другачији. Он се пре свега тиче одбране текућих позиција и успостављања равнотеже, како у глобалној економији, тако и у међународним односима.

        Уколико БРИКС успе да се одржи и развије, врло брзо ћемо живети у мултиполарном силу. А онда ништа више неће бити исто.

        (у писању чланка коришћени делови из интервјуа аутора Кинеском интернационалном радију)

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари