Руско тржиште је јединствена шанса за постепени опоравак привреде Србије

ОТКАКО ЈЕ НЕМАЧКИ ФАЛКЕ ОТВОРИО ФАБРИКУ У СРБИЈИ - ЧАРАПЕ СУ МЕЂУ ДЕСЕТ ПРОИЗВОДА КОЈЕ НАЈВИШЕ ИЗВОЗИМО У РУСИЈУ

• Србија треба да иде ка томе да уравнотежи структуру свог извоза који је сада преко 58 одсто у Европску унију. То је логичан економски пут јер је тржиште ЕУ у стагнацији док тржиште Русије доживљава велику експанзију. Пољскa, иако чланица ЕУ, у последњих пет година је преполовила извоз у ЕУ, а за то време повећала извоз у Русију 40 одсто
• Српска влада треба да размисли о формирању извозне банке која би обезбедила кредите и извозне гаранције за послове наших предузећа у Русији, као и да искаже спремност да учествује у заједничким инвестицијама са руском страном у изградњи логистичко-дистрибутивних центара на територији Србије и Русије одакле ће се наша роба пласирати на тамошне тржиште
• Сарадња у наменској индустрији је важан аспект у односима две земље, а одлука владе да од ове године обнови ту сарадњу - изванредна је јер смо за партнера добили једну од две најјаче војне силе на свету

Пише Ненад ПОПОВИЋ, потпредседник ДСС

         ПОТПИСИВАЊЕМ Декларације о стратешком партнерству од стране председника Николића и Путина - Руска Федерација је, после Кине, Француске и Италије, постала четврти стратешки партнер Србије.

         Русија с друге стране, има стратешко партнерство са већином бивших совјетских република, Кином, Индијом и Шпанијом.

         Према Ратлиџовој енциклопедији политичке економије (2001), „стратешко партнерство између држава се одређује као политички инструмент чији је циљ да олакша економске односе између укључених страна“. Управо нам то говори да је суштина овог историјског документа да створи политички предуслов за развој економске и привредне сарадње.

         То значи да ће ова Декларација о стратешком партнерству имати свој пуни смисао само ако охрабри нова руска улагања у Србију, односно омогући значајније присуство српских компанија на тржишту Русије.

         Декларација о стратешком партнерству са Руском Федерацијом је плод вишегодишњег рада неколико српских влада, закључно са данашњом. Зато овај документ има посебну симболику јер доказује да српске владе различитих политичких оријентација могу заједно да раде за добро земље и ка истом циљу.

         Она је доказ да у српској политици са променом владе живот не мора да почиње испочетка. Уређене демократије имају континуитет и ова Декларација је добар пример да је то могуће и у Србији.

         С друге стране, Декларација о стратешком партнерству је доказ победе реалности како у спољној политици тако и економији у односу на јавно прокламоване државне циљеве.

         Без обзира што су се скоро све српске владе од 2000. године до данас јавно залагале за европске интеграције - Србија ипак води рачуна да има стратешке односе са другим моћним и важним државама као што су Русија и Кина.

         Тесна сарадња са Русијом је наша шанса да обезбедимо спољнотрговинску диверзификацију, односно да избегнемо да као држава зависимо економски само од једног партнера или како би наш народ рекао „да не стављамо све јабуке у исту корпу”.

         Србија треба да иде ка томе да уравнотежи структуру свог извоза који је сада преко 58 одсто у Европску унију. То је логичан економски пут јер је тржиште ЕУ у стагнацији док тржиште Русије доживљава велику експанзију.

         О томе најбоље говори пример Пољске која је, иако чланица ЕУ, у последњих пет година преполовила извоз у ЕУ док је у истом период повећала извоз у Русију за 40 одсто.

         У том смислу поздрављам окретање наше владе и према партнерима из Уједињених Арапских Емирата, јер је то добар пример како Србија треба да гради пријатељства и на западу и на истоку.

         Србија је и пре потписивања ове Декларације имала највеће могуће олакшице за извоз на тржиште Русије. Наша земља је једина земља на свету која има Споразум о слободној трговини са царинском унијом коју чине Русија, Казахстан и Белорусија. То је тржиште од 200 милиона људи где ми практично све наше производе можемо да извозимо без царина, што нам омогућава да у старту будемо 20 одсто јефтинији од конкуренције из других земаља.

         Излазак на ово тржиште је јединствена шанса за раст извоза и запошљавања, а самим тим и за постепени опоравак наше привреде. Такође, споразум је велика шанса за привлачење страних инвеститора који преко Србије могу да добију доступ на велико руско тржиште по повлашћеним условима.

         Од када је немачки произвођач чарапа Фалке отворио производњу у Србији, чарапе су ушле у првих десет производа које највише извозимо у Русију.

         Извоз Србије у Русију је прошле године порастао за 9,5 одсто. Извоз меса је порастао три пута, док је извоз сира порастао чак четири пута.

         Србија је прошле године 95 одсто свих јабука произведених у нашој земљи извезла у Русију.

         То су подаци који говоре о великом потенцијалу наше сарадње која у будућности може да буде вишеструко повећана ако држава и њене институције пруже конкретну подршку привредницима за излазак на велико и захтевно руско тржиште. То је следећи корак који мора да произађе из потписане Декларације.

         Сматрам да српска влада треба да размисли о формирању извозне банке која би обезбедила кредите и извозне гаранције за послове наших предузећа у Русији, као и да искаже спремност да учествује у заједничким инвестицијама са руском страном у изградњи логистичко-дистрибутивних центара на територији Србије и Русије одакле ће се наша роба пласирати на тамошне тржиште.

         Такође, сарадња у наменској индустрији је важан аспект у односима две земље, а одлука владе да од ове године обнови ту сарадњу је изванредна јер смо за партнера добили једну од две најјаче војне силе на свету.

         Наша наменска индустрија сигурно има шта да понуди руским партнерима, док се потенцијал истраживања и развоја, као и могућност изласка на трећа тржишта, са Русијом као партнером вишеструко увећава.

         Љубав, поштовање и уважавање Срба и Руса су обострани и искрени а наш братски однос преживео је многа историјска искушења. Сада је време да из те блискости проистекне и пословни резултат.

         Један дански путописац написао је у 17. веку када је на „тројкама“ завршио пропутовање Русијом да „Руси споро упрежу али зато брзо возе“. Та изрека је прерасла у метафору која врло лако може да се преслика и на српски народ.

         Сада су кола коначно упрегнута. Време је да почнемо да возимо.

         Ауторски текст за дневни лист „Данас“