Упозорења и захтеви Дачићу и Вучићу из Звечана

ЗАКЉУЧЦИ СА КОНСУЛТАТИВНОГ САСТАНКА СРБА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ

  • Критикује се и оспорава изнуђено самоорганизовање Срба, односно предузимање корака за институционалну самоодбрану и заштиту свог опстанка у Републици Србији
  • Упозорења и претње због евентуалног предузимања привремених мера - кадровско и финансијско дисциплиновање - ипак су присутни, иако су владини званичници давали изјаве да неће користити такве мере и могућности
  • Тешке последице због примене бриселских споразума су сасвим извесне (политичке, правне, имовинске, статусне и др), а не зна се ко преузима и ко ће сносити највећу одговорност
  • Очекујемо да надлежни органи Србије у току најављених измена законске регулативе (припрема и доношење Уставног закона и Закона о суштинској аутономији КиМ, односно евентуалних измена Устава Србије и посебних закона из појединих области) пренос овлашћења на ПИС Косова изврше истовремено са преносом овлашћења на српске институције и локалне самоуправе на територији АП КиМ с обзиром да већина њих није признала и није део тзв. Републике Косово

         ЗАЈЕДНИЧКА порука за представнике Владе и државног врха Србије и председнике четири општине и начелника КМ округа:

         1. Од Срба и српских општина Косова и Метохије тражи се немогућа мисија, тј. да прихвате и спроводе свој прелазак из Србије у туђу државу коју Србија „никада неће признати“:      

         а) Влада Србије у име државе Србије преузима и одмах спроводи веома велике и важне међународне обавезе које задиру у важећи Устав Србије;

         б) Грађани, општине и део територије Србије, пре промене Устава, предају се у надлежност непризнате државе;

         в) Акт (Споразум) није потврђен и објављен у складу са важећим законима;

         г) Нема оцена Уставног суда и законодавних одбора о акту/актима;

         д) План Владе за примену проглашен је тајном:

         ђ) План се спроводи, убрзано и без дилема:

         е) Има пуно непознаница, недоречености око примене споразума;

         ж) Друга страна (Приштина), као и посредници и други подстрекачи траже примену у кратким и јасним роковима (охрабрују Србију, Владу и државни врх за преузимање одговорности, за хитну нормализацију односа са „државом коју не морају признати”, односно за кршење Устава своје државе);

         з) Додатно се траже политичке и друге неформалне гаранције од неких међународних фактора по појединим питањима у вези примене споразума.

         2. Медијска кампања и створена политичка атмосфера су против Срба са севера КиМ, њихових представника и четири општине:

         а) Оптужују се за сукоб са својом државом, за егоизам и непослушност;

         б) Њихов отпор и неприхватање непризнате Републике Косово (позната је воља народа исказана Референдумом) квалификују се као политичка самовоља и авантуризам појединаца, неких странака или лидера;

         в) Критикује се и оспорава изнуђено самоорганизовање Срба, односно предузимање корака за институционалну самоодбрану и заштиту свог опстанка у Републици Србији;

         г) Упозорења и претње за евентуално предузимање привремених мера, кадровско и финансијско дисциплиновање ипак су присутни (иако су владини званичници давали изјаве да неће користити такве мере и могућности);

         д) Притисци за учешће Срба са севера у заједничком спровођењу бриселских споразума и планова за имплементацију се настављају;

         ђ) Тражи се заједничко деловање Владе (и државе Србије) и Срба са КиМ у примени мера и државне политике иако се зна да у ставовима постоје толико велике разлике да се не види неко компромисно решење настале ситуације;

         е) Тешке последице због примене бриселских споразума су сасвим извесне (политичке, правне, имовинске, статусне и др), а не зна се ко преузима и ко ће сносити највећу одговорност.

         3. Сматрамо да су на Србе са КиМ, нарочито оне са севера, натоварени претешко бреме и превелика одговорност:

         а) За јунско добијање/недобијање датума;

         б) За наводно угрожавање положаја и перспективе свих грађана Србије;

         в) За судбину и положај свих Срба са Косова и Метохије;

         г) За кредибилитет највиших представника и органа државе Србије;

         д) И др.

         4. Очекујемо да надлежни органи Републике Србије у току најављених измена законске регулативе (припрема и доношење Уставног закона и Закона о суштинској аутономији КиМ, односно евентуалних измена Устава Србије и посебних закона из појединих области) пренос овлашћења на ПИС Косова изврше истовремено и са преносом овлашћења на српске институције и локалне самоуправе на територији АП КиМ с обзиром да већина њих није признала и није део тзв. Републике Косово.

         Звечани, 31. 05. 2013. године

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари