Кецмановић: Српска мора бити спремна и за општу мобилизацију и обраћање Русији и Кини за заштиту

ДА ЛИ ЋЕ ЊЕМАЧКИ ДРЖАВЉАНИН КРИСТИЈАН ШМИТ ИМАТИ ПЕТЉЕ ДА КРОЧИ У СРПСКУ?

* Један од бројних представника Берлина у Босни, по имену Мануел Сарацин, промптно је одреговао на Додикову забрани лажном в.п. да улази у Српску: „Њемачка то неће дозволити ...“ Како то Берлин „неће дозволити“ или како ће спријечити?

* Могао би да заобиђе полицијске патроле на магистралним путевима, па да се ушуња на неком шумовитом дијелу међуентитетске границе, али би тек онда испао не само понижен него и смијешан. Да уђе под борбеном пратњом специјалаца Бундесвера, који би ушли у оружани сукоб са локалном полицијом, то би тек био скандал у корист властите штете. Најмудрије би му зато било да и не покушава да излаже понижењу и себе и своју земљу и колекивни Запад, те да се држи територије ФБиХ, иако га и тамо  све теже подносе

* Рекло би се да је лажни в.п, иза кога стоји такође лажна „међународна заједница“, догурао до зида, јер је већ потрошио све расположиве методе притиска на Републику Српску. Преостаје још насилно рушење зида на крају ћорсокака инвазијом снага НАТО-а. Но, и то би био апсурдан потез...

* Шта би то значило? Хапшење предсједника, премијера, спикера парламента, министара, народних посланика, директора Службеног гласника, увођење ванредног стања и иностране војне управе коју би наслиједили локални колаборационисти и одмах признали Шмита за легалног и легитимног в.п.? Препрека су демократске инстутуције и народ, који и након избора манифестацијама широм Републике даје плебицитарну подршку предсједнику и коалицији окупљеној око СНСД

* Како год да буде, Репубика Српска мора бити спремна и на најгоре сценарије и припремити контрамјере, као што су повлачење свих предстаника из заједничких органа, излазак пука РС из Оружаних снга БиХ. Такође -  преузимање надлежности за правосуђе, излазак полиције на ентитетске границе, итд., итд. Додик је у више наврата изјавио да су све наведене и ненаведене мјере спремне да буду усвојене по хитној процедури

__________________________________________________________

         Пише: Ненад КЕЦМАНОВИЋ

         ДА ЛИ ће њемачки грађанин Кристијан Шмит у понедјељак стиснути петљу да крочи на тло Републике Српске и ризиковати да буде ухапшен и враћен на другу страну ентитетске границе, одакле је и дошао?

         Речено биће и учињено, увјерава јавност Милорад Додик.

         Један од бројних представника Берлина у Босни, по имену Мануел Сарацин, промптно је реговао већ у сриједу (06. 09) „Њемачка то неће дозволити ...“

         И, сада је на нама да докучимо како то „неће дозволити“ или како ће спријечити. Чисто технички.

       Могао би да заобиђе полицијске патроле на магистралним путевима, па да се ушуња на неком шумовитом дијелу међуентитетске границе, али би тек онда испао не само понижен него и смијешан.

         Да уђе под борбеном пратњом специјалаца  Бундесвера, који би ушли у оружани сукоб са локалном полицијом, то би тек био скандал у корист властите штете.

Парирање свим ударима на

Српску - Милорад Додик

         Најмудрије би му било да и не покушава да излаже понижењу и себе и своју земљу и колекивни Запад, те да се држи територије ФБиХ, иако га и тамо  све теже подносе. 

         А и да се, рецимо, уз помоћ опозиционих јатака пробије у дубину територије Српске - поставља се питање шта би тамо радио. Могао би да се хеликоптером безбједно спусти у неку базу ЕУФР-а и одржи састанак са неким „другосрбима“ (пандан другосрбијанцима) на тему како дохакати Додику, коју јалово разглабају већ готово двадесет година. А онда се разиђу свак на своју страну: упорни Швабо, задоваљан што ће у сарајевским медијима бити тријумфално објављено да је умакао Додиковој потјери, а они трљајући дланове што ће опет бити нафаке из западних фондова за развој демократије и људских права.      

         Шмит и Додик такорећи дневно доносе драматичне одлуке и један их другом поништавају, те тако удруженим снагама све брже и све даље гурају БиХ у ћорсокак.

         Постоје бар три битне разлике међу њима.

         Додик је демократски изабрани предсједник Републике, а Шмит се лажно представља као в. п. УН у БиХ. Затим, док Шмит неовлашћено ради на томе да дубоко подијељено друштво стрпа у унитарну државу, дотле је за Додика БиХ нежељени државни оквир Републике Српске и нужно зло.

         Најзад, Додик се стриктно држи „слова Дејтона“, а Шмит флуидног „духа Дејтона“ па и нема потребу ни да чита одредбе међународног  споразума, конкретно Анекса 4, или Устава БиХ. 

         Одлуке тог бившег њемачког мининстра и несуђеног в.п. у актуелном својству иностраног туристе на привременом боравку у Сарајеву, у Бањалуци напросто игноришу. Али, не лези враже, и активно узвраћају и сваку његову одлуку појединачно поништавају.

         Не чини то више само предсједник него и Влада и Скупштина и Службени Гласник.

         А Шмит, опет, да им не остане дужан, стално проширује списак Срба на црној листи колективног Запада (Додик, Цвијановићева, Вишковић. Стевандић, Милош Лукић) и прописује све нове и нове мјере против Српске (одузимање ентитетских надлежности, отимање природних ресурса, неформалне финансијске санкције), те као сваки спољни непријатељ збија унутрашње редове Републике.

         Какво би тек одушевљење код народа изазвала жива слика Шмита са лисицама на рукама под оптужбом за лажно представљање!

         Владајућа СНСД би на локалним зборима 2024. буквално почистила опозицију. 

         Начелно гледајући, притисци, уцјене, санкције и слична „завртања руку“, уколико не дају резултат, као на примјер у Српској, бивају потрошени, губе снагу и ауторитет, постају банални и више их нико не узима озбиљно.

         Да се то не би десило, ваља их непрестано појачавати, а онда се стиже до краја слијепе улице, и ваља се или зауставити и повући из ћорсокака, или покушати пробој кроз тај зид.

         Рекло би се да је лажни в.п, иза кога стоји такође лажна „међународна заједница“, догурао до зида, јер је већ потрошио све расположиве методе притиска на Републику Српску. Преостаје још насилно рушење зида на крају ћорсокака инвазијом снага НАТО-а. Но, и то би био апсурдан потез, јер је БиХ под протекторатом и те снаге се већ налазе на терену. Истина, у невеликом броју, али команди није проблем да га увећа.

Ненад Кецмановић

         Шта би то значило? Хапшење предсједника, премијера, спикера парламента, министара, народних посланика, директора Службеног гласника, увођење ванредног стања и иностране војне управе коју би наслиједили локални колаборационисти и одмах признали Шмита за легалног и легитимног в.п.?

         Препрека су демократске инстутуције и народ, који и након избора манифестацијама широм Републике даје плебицитарну подршку предсједнику и коалицији окупљеној око СНСД.

         Алтернативна стратегија колективног Запада за насило пробијање зида на крају слијепе улице, у коју је забасао, представља третирање БиХ по узору на Украјину.

         Прокси рат против русофилних Срба преко леђа муслимана Бошњака, што је на неки начин већ виђено ’92 – ’95.

         Бошњаци и Нијемци, осветољубиви због незаборавних пораза, можда се и не би много двоумили, али Американци, који коло воде и рачунају да би се укључили и Русија и Кина, вјероватно нису спремни за трећи свјетски рат, барем до предсједничких избора у САД.

         Но, колико је мудро уздати се у њихову памет?

         Циркус са 40 оптужница против Трампа свједочи како се понашају код куће према домаћим бунџијама, па макар био и милијардер, бивши председник и вјероватни кандидат Републиканаца за нови мандат.

         Додик, у колонијалној БиХ, и то у реметилачком мањем ентитету под протектортом,  још је и добро прошао у односу на Трампа. Правосуђе, засебна грана власти која је у представничким системима симбол независности, изнад прљавих политичких игара, претворено је у батину за растјеривање непожељних. 

         Но, како год да буде, Репубика Српска мора бити спремна и на најгоре сценарије и припремити контрамјере, као што су повлачење свих предстаника из заједничких органа, излазак пука РС из Оружаних снга БиХ, преузимање надлежности за правосуђе, излазак полиције на ентитетске границе, општа мобилизација, обраћање Русији и Кини за заштиту, итд., итд.

         Додик је у више наврата изјавио да су све наведене и ненаведене мјере спремне да буду усвојене по хитној процедури. 

         За не дај боже, јер колективни Запад је, срећом, склон да, у недостатку нових креативнијих рјешења, понавља потезе на које Српска већ има уходане одговоре, да корача у мјесту дубоко у ћорсокаку.

          https://sveosrpskoj.com/komentari/kecmanovic-srpska-mora-biti-spremna-i-...

 

 

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари