Питање Ђукановића и његове владавине треба да се разреши на суду или на судовима
У НЕДЕЉУ СЕ ЦРНА ГОРА ВРАЋА СЕБИ, А ТО ЗНАЧИ – СРПСТВУ, СПЦ И СВОЈОЈ СЛОБОДАРСКОЈ ТРАДИЦИЈИ
Мало ће му бити и 10 адвоката
* Александар РАКОВИЋ: Ђукановић се плаши губитка контроле над скупштином и владом. Зато ће извршити пузећи државни удар. Неће дозволити да опозиција формира владу када победи на изборима. Он неће поверити мандат победничкој опозицији. Јер, чак и ако призна изборне резултате - може да не повери мандат садашњој опозицији. То устав не дозвољава, али он је диктатор и узурпатор. Може поћи на понављање избора. Али, постоје демократски механизми који га у томе могу спутати
* Александар МИТИЋ: „Свима је одавно јасно да је Ђукановићев режим аутократски и дискриминаторски, али он преживљава на антисрпској и антируској карти. Само, неће ни НАТО ни ЕУ одлучити победника на изборима, већ свест грађана Црне Горе да је овако вођена и подељена држава неодржива
___________________________________________________________________
ЦРНА Гора у недељу бира између себе и прохрватског и проалбанског Монтенегра.
Између мира и агресивног НАТО пакта, измеђи своје Цркве и антисрпског отпадниства.
Мило Ђукановић је сам направио овакву поделу. Као што се и сам (п)оделио од себе, пре деценију и по.
О подметачини - да ће свако ко гласа за српску опозицију бити издајник - али и о прогнозама да ли ће у Миловом слуцају издаја доћи са Запада, говоре историчар Александар Раковић и директор Центра за стратеске алтернативе Александар Мити.
Раковић: Црна Гора је српска колико и Србија
– то су две српске државности
* Омладина која је одрасла за Ђукановићеве владавине нема никакву дилему шта је. Она не зна шта је бити исторвемено и Србин и “Црногорац” већ су по националности само Срби. Немају двоструке идентитете. Певају „Боже правде” и “Онамо, намо”, а машу искључиво српским тробојкама. Дакле, читав концепт и систем који је Ђукановић смислио да расрби Црну Гору показао се као потпуно неуспешан
* И у самом ДПС постоји структура људи која сматра да су Срби. Њих 30 одсто. То су они људи који су у већој мери задржали моралне особине које други ДПС-овци немају. Сигурно је да ће 6-10 одсто ДПС-оваца или апстинирати или гласати за друге странке, а то ће бити велики губитак за ДПС
_______________________________________________________________________
ЦРНА Гора је историја Српства.
Она је држава српског народа и исто је толико српска као што је и Србија. Реч је о две српске државности: Црне Горе и Србије. С тим да је Ђукановић од 2006. одржавао антидржавност државности Краљевине Црне Горе.
То је нова творевина која се зове као и Црна Гора, али са њом нема никакве везе. С тим у вези, ово у недељу је повратак Црне Горе себи. А себи значи - повратак Српству и слободарској традицији Црне Горе. Јер, Ђукановићев режим је угушио сваку слободарску традицију.
То је репресивни, диктаторски и проусташки режим који је Црну Гору заробио својом накарадном и назадном идеологијом.
У Ђукановићевом црногорству нема ничега часног, па ни код његових следбеника. Оно што је часно се налази код Срба, а нечасно код његових “Црногораца”: пљачка као привредна грана, подворички менталитет, конвертитство и друге негативне појаве.
Његови гласачи су људи веома несолидног моралног карактера и они који су дозволили да буду уцењени (зашто су то дозволили је друго питање).
С тим у вези, Ђукановић не може ни да се обраћа достојанственом становништву.
Достојанствени људи не гласају за њега, они пате и трпе његову диктатуру.
Он се обраћа онима који су пречицом долазили до свих циљева у животу, као и он сам - лоши ђаци, примитивци, културолошки инфериорни, интелектуално врло слаби итд.
Отац Гојко Перовић је рекао да му се обраћају људи који су гласали за власт, али сада не желе.
У самом ДПС постоји структура људи која сматра да су Срби. Њих 30 одсто. То су они људи који су у већој мери задржали моралне особине које други ДПС-овци немају.
Сигурно је да ће 6-10 одсто ДПС-оваца или апстинирати или гласати за друге странке, а то ће бити велики губитак за ДПС.
Ђукановић се тога плаши и зато ће извршити пузећи државни удар.
Против векова и предака које предводи Митрополит
- ни државни удар му неће помоћи
Он неће дозволити да опозиција формира Владу када победи на изборима. Он то може тако што неће поверити мандат победничкој опозицији.
Чак и ако призна изборне резултате - може да не повери мандат садашњој опозицији. То устав не дозвољава, али он је диктатор и узурпатор.
Он ће прибећи бирократским механизмима да што више одуговлачи ту ситуацију и да на крају, евентуално, понови изборе. Али, постоје демократски механизми који га у томе могу спутати, а то су они које је Запад већ прихватио на неким територијама где се догађа да председник покушава да осујети вољу народа - онда се прибегава другим парламентарним методама за формирање власти који су врло демократског типа.
Такви примери постоје и Запад их је подржао и очекујем да се то догоди у Црној Гори.
Литије су створиле побуну народног карактера који је и српски и православни, али је и - грађански.
У литијама не учествују само Срби и православци већ и људи друге вероисповести који се не слажу са диктатуром Мила Ђукановића.
Постоје бар два ако не 3-4 нивоа успеха литија као народног протеста против Ђукановићевог режима.
То је: 1) хришћанска побуна, и то је веома важно јер је у савременом свету незабележено да се дешава хришћанска побуна 2) српска интеграција и стварање свести код младих у Црној Гори коју они негују више од деценију - да су они само Срби.
Створили су невероватну урбану и контракултуру режиму, коју ова друга страна не поседује због својих слабих интелектуалних домета. Та омладина нема никакву дилему шта је. Њој није јасан појам СР Југославије, они не знају шта је бити исторвемено и Србин и “Црногорац” већ су по националности само Срби.
Немају двоструке идентитете. Певају „Боже правде” и “Онамо, намо”, а искључиво машу српским тробојкама. Више нису истовремено и Срби и “Црногорци”, с тим да ово “Црногорци” иде под наводнике јер то није нација.
Ти млади људи су одрасли као само Срби и то под владавином Мила Ђукановића.
Дакле, читав концепт и систем који је смислио да расрби Црну Гору се показао као потпуно неуспешан. Омладина гласа за Србе а пензионери за Ђукановићев режим.
Неће још дуго овако
На овим изборима би било најбоље да пензионери послушају своје унуке. Или да гласају као унуци или да остану код куће и гледају неке серије.
Ђукановићу нико неће помоћи ако буде изгубио изборе и ако буде узурпирао власт. То је сигурно.
Режим је репресиван и спреман на све да би сачувао власт, јер она доноси и сигурност да неће завршити иза решетака. Не постоји опција да се договори о мирном одласку са власти у замену да не заврши иза решетака.
Он остаје председник још три године. Било би морално да поднесе оставку у случају да на парламентарним изборима његова опција изгуби, али то не можемо да очекујемо од таквог човека.
Њему треба то место да би имао имунитет. Треба му и за договор да негде побегне - а говори се о криминалу на међународним адресама - не би било добро да умакне правди.
Не знам шта може да уради највиша глобална политика - јер је Павелић извлачен “пацовским каналима”, али да он измакне правди, то - не! То је апсолутно неприхватљиво.
Црна Гора, кад се промени власт, као демократска држава мора да инсистира на томе да се питање Мила Ђукановића и његове владавине и свих њених спорних детаља разреши на суду или на судовима.
Митић: Коштуница је упозоравао ЕУ да се на референдуму 2006.
спрема крађа и потом изнео доказе да се десила
* Геополитички порив, то јест борба против српско-руског утицаја у Црној Гори толико је снажан да би, ако ЕУ и НАТО посматрају ситуацију из те перспективе, тежња за одбраном Ђукановићевог режима требало да однесе превагу над демократским процесом и фер изборима. Било би, међутим, добро да нас изненаде
________________________________________________________________
ИЗ Европске уније се чују честе критике на рачун Ђукановићевог режима због корупције, организованог криминала и општег проблема са владавином права.
Критика због накарадног Закона о слободи вероисповести је била изузетно млака пре свега из геополитичких разлога.
У Вашингтону и Бриселу се СПЦ сматра јаким упориштем српске националне идеје али и руског утицаја. Управо зато, и поред чињенице да је свима одавно јасно да је Ђукановићев режим аутократски и дискриминаторски, он преживљава на антисрпској и антируској карти.
С друге стране, неће ни НАТО ни ЕУ одлучити победника на изборима, већ свест грађана Црне Горе да је овако вођена и подељена држава неодржива.
Опозициони лидери у Црној Гори не би морали да се изјашњавају као српски политичари да њихов идентитет није толико драматично и систематски угрожаван од стране Ђукановићевог режима. Слично је и у Босни и Херцеговини где одговор на сталне покушаје гушења основа Републике Српске не може да буде другачији него национални.
Идентитетске националне политике имају многе партије широм Европе, унутар и ван ЕУ, тако да овакав наступ дела опозиције у Црној Гори свакако није антиевропски.
С друге стране, за промену власти у Подгорици, према свим истраживањима и очекивањима, такође су важни и отварање и искрена сарадња са онима који наступају опозиционо, али са грађанске перспективе.
Каква се реакција ЕУ може очекивати у случају покушаја крађе избора?
Последњи пут се у Црној Гори гласало “неизвесно” на референдуму 2006. године.
Тадашњи српски премијер Војислав Коштуница је упозоравао европске званичнике месецима унапред да се спрема крађа, а након избора је изнео необориве доказе. ЕУ је, међутим, без много двоумљења зажмурила на њих.
Геополитички порив, то јест борба против српско-руског утицаја у Црној Гори толико је снажан да би, ако ЕУ и НАТО посматрају ситуацију из те перспективе, тежња за одбраном Ђукановићевог режима требало да однесе превагу над демократским процесом и фер изборима.
Било би, међутим, добро да нас изненаде.
