Дрецун: Србији треба стратешки геополитички договор са евроатланским партнерима – без чланства у НАТО

МИЛОВАН ДРЕЦУН НА СЕДНИЦИ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ О ВЛАДИНОМ ИЗВЕШТАЈУ О КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

* Ствара се полицентричан свет. Са једне стране ће бити Евроазијски са својим интеграцијама и савезништвима. Тај свет, нови пол светске моћи предводе Русија и Кина. Са друге стране је Евроатлантски простор, евроатлантски савезници, који такође имају своје организације, своје интеграције. Где се Србија налази на том простору? У Азији или у Европи? Биће да је на евроатланском простору! Зато нам је битно да видимо како да дефинишемо наше место у том полу светске моћи

* САД и ЕУ сматрају да је ово тренутак да се решава и косметски проблем због рата у Украјини. И да би се, како каже (Дерек) Шоле, уклонила руска полуга из Србије

*  Има ли неко ко може да поверује да у пуном окружењу НАТО-а, односно Запада, можемо да развијемо наше односе са Русијом, Кином и другим земљама које се налазе на истоку, ако постоји механизам за ограничавање од стране Запада - пример вам је Јанаф! Да бисмо развијали партнерства са Русијом и Кином морамо да дефинишемо наше место на евроатланском простору

* Шоле говори: у три корака ће се постићи споразум на основу француско-немачког предлога. Прво Косово и Србија нормализују односе без потпуног међународног признања и то је начин да се Косово стави на евроатлантски пут! Срби ће на крају, каже Шоле, морати да прихвате одређени ниво суверенитета Косова, не пуног - Косово да Србима да већу аутономију, посебну заједницу српских општина на северу. Говори о северу, али вероватно није довољно упознат са целом ситуацијом

* Решење може да се постигне само под условом да се не тражи од Србије да призна лажну државу Косово и да се не сложи са њеним чланством у УН

_________________________________________________________

         ВИ СТЕ, господине председниче, јуче поставили питање, односно дилему: приклонити се онима који су јачи или им се стално супротстављати. Поставили сте суштинска питања. Данас сте рекли да су тренутне геополитичке околности никад теже по Србију – да, мења се свет, ствара се полицентричан свет.

         Са једне стране ће бити Евроазијски са својим интеграцијама и савезништвима, попут Шангајске организације за сарадњу, Евроазијске економске уније, Организације договора колективне безбедности, па и БРИКС-а. Тај свет, нови пол светске моћи предводе Русија и Кина.

         Са друге стране је евроатлантски простор, евроатлантски савезници, који такође имају своје организације, своје интеграције, ту се налази и ЕУ, ту се налази и Савет Европе, ту се налази и НАТО, договори о трговинским споразумима, о енергетским споразумима и много тога.

         Где се Србија налази на том простору? У Азији или у Европи?

         Биће да је на евроатланском простору! Зато нам је битно да видимо како да дефинишемо наше место у том полу светске моћи.

         Србија треба да постигне стратешки геополитички договор са евроатланским партнерима, не говорим о чланству јер подржавам политику војне неутралности.

         САД и ЕУ сматрају да је ово тренутак да се решава и косметски проблем због рата у Украјини. И да би се, како каже Шоле, уклонила руска полуга из Србије.

         Србија је дуго зависна од руске енергије (али)  диверзификује своје изворе енергије, смањује руску подршку. Па је Косово последња полуга коју Москва има над Београдом - аспект који Вашингтону не измиче.

         Амбасадор Хил каже: „Са Путином, Русија је ушла у мрачну шуму, не треба је чекати да изађе из мрака, време је за Србију на западу. Грађани Србије не стоје испред два пута. Пут за исток је затворен на дуже време, али постоји отворен пут на запад. САД виде Србију као партнера, историјског пријатеља и у зависности што Србија предузима и можда ће она у будућности постати наш савезник, али то ће бити питање за Србију“.

Дерек Шоле, Александар Вучић и Марко Ђурић

         Дакле, оивичен нам је простор којим би запад желео да идемо.

         Након састанка са Шолеом, изјавили сте, господине председниче, да је договорено да се започну разговори о стратешком партнерству. САД одлучујуће креирају, усмеравају, реализују процесе на евроатлантском простору, на коме се и Србија налази.

         Са друге стране, Русија је пријатељска земља, наш стратешки партнер. У УН нам пружа пуну подршку да одбранимо територијални интегритет, али се и она мења. И она мења своју позицију.

         Мења се њена позиција на међународном плану.

         Алексеј Дробињанин, директор департмана за спољнополитичку планирање Министарства спољних послова Русије, 3. августа прошле године каже – епоха, сарадња за Западом је завршена. Време је да се Русија врати себи, да препозна себе као историјско језгро једне оригиналне цивилизације, највеће евроазијске и европацифичке силе, не европске, евроазијске силе.

         Лавров каже: Москва не види смисао у одржавању свог ранијег присуства у западним земљама на ранијем нивоу, прећи ћемо на сарадњу са другим државама, земљама Африке, Азије, Латинске Америке, потребна је додатна пажња.

         Министарство иностраних послова Русије, тренутно спроводи географску преоријентацију својих активности у иностранству.

         Зашто ово говорим? Па да видимо шта можемо реално да очекујемо од руске политике, од руске подршке и како да на најбољи начин обезбедимо даљи развој нашег стратешког партнерства.

         Има ли неко ко може да поверује да у пуном окружењу НАТО-а, односно Запада, можемо да развијемо наше односе са Русијом, Кином и другим земљама које се налазе на истоку, ако постоји механизам за ограничавање од стране Запада - пример вам је Јанаф!

         Да бисмо развијали партнерства са Русијом и Кином морамо да дефинишемо наше место на евроатланском простору.

         Шта се каже у концепту ОДКБ-а за 21. век? Шта Руси предвиђају? Шта говоре о себи, о својој позицији? Они говоре о новој геополитичкој ситуацији, о преласку на полицентрични поредак.

         Говоре о формирању, слушајте ово – Евроатлантике и Велике Евроазије као полова моћи - политичке, економске, духовне. Кажу: Русија престаје да буде источно крило неодрживе велике Европе и постаје западно крило велике Евроазије која се формира. На евроазијском простору такву стратегију формирају, како велике државе Русија, Кина и Индија, тако и коалиција држава.

         Дакле, када погледате политику и једног и другог пола моћи - нема никакве дилеме да је за Србију од посебног значаја и од пресудне важности да наше место у евроатланском простору дефинише на одржив начин.

         У основи дефинисања тог нашег места јесте решавање косметског питања. Тзв. Француско-немачки план ми морамо да третирамо као почетну платформу за разговоре.

         Шоле говори: у три корака ће се постићи споразум на основу француско-немачког предлога. Прво Косово и Србија нормализују односе без потпуног међународног признања и то је начин да се Косово стави на евроатлантски пут! Срби ће на крају, каже Шоле, морати да прихвате одређени ниво суверенитета Косова, не пуног - Косово да Србима да већу аутономију, посебну заједницу српских општина на северу. Говори о северу, али вероватно није довољно упознат са целом ситуацијом.

         Овде неки тврде да је ово ултиматум, да морамо да прихватимо, да је већ прихваћено, да мора да се одбије. Лајчак каже да предлог није крај приче - наставља се правно обавезујућим споразумом о нормализовању односа за сва отворена питања.

         Ми треба да се односимо према европском плану, управо као платформи за разговоре. Ви сте, господине председниче, јуче јасно дефинисали нашу платформу за разговор о европском плану и мислим да имате апсолутну подршку већине у Народној скупштини и већине грађана.

         Та наша платформа је, прво, формирање заједнице српских општина, и повратак, али у складу са Бриселским споразумом, изабраних политичких представника о примени самоуправе, наставак разговора, не прихватања туђих наметнутих решења.

         Решење може да се постигне само под условом да се не тражи од Србије да призна лажну државу Косово и да се не сложи са њеним чланством у УН.

          Рат је нешто најгоре што може да задеси било кога. Ми требамо да се боримо за живот, а не да робујемо неким заблудама. трагичним заблудама.

 

 

 

Категорије: 

Коментари