Америка и Немачка ће тек кроз пет година доћи до економског раста
ПРОГНОЗА СПЕЦИЈАЛИСТА ЗА ЕКОНОМСКЕ КРИЗЕ КЕНЕТА РОГОФА И КАРМЕН РЕЈНХАРТ СА ХАРВАРДА
Кармен Рејнхарт
- „У већини осталих земаља садашња криза може по тежини превазићи Велику депресију у САД из `30-тих година. Тада се свет од кризе опоравио за само 10 година, а сада се ради о 12 година обнове”, изјавила је Рејнхарт у интервјуу The New York Times
ПРОШЛО је пет година откако је Lehman Brothers банкротирао, а светска привреда никако да се врати на преткризни ниво.
САД и Немачкој ће бити потребно бар још пет година да изађу из кризе, док ће криза из 2008. године у многим земљама може, по тежини, превазићи америчку Велику депресију из `30-тих година прошлог века – проценили су главни стручњаци за кризу са Харварда.
Последњих пет година економисте брине слаб економски раст светске привреде. Темпо раста БДП у развијеним земљама не прелази 2 одсто. Главни амерички стручњаци за кризу - Кенет Рогоф и Кармен Рејнхарт са Харварда - сматрају да проблем није у економији већ у нашим очекивањима.
Они су представили своје најновије истраживање економских криза и њихових последица, пише The Washington Post.
Рогоф и Рејнхарт познати су по томе што су изучавали 100 финансијских криза у последња два века: 63 у различитим земљама и 37 у најразвијенијим тржишним привредама.
Од последње кризе 2008. године прошло је већ пет година. Али, да би се светска привреда опоравила потребно је још пет година, прогнозирају ови економисти. Заправо, тврде да ће толико времена бити потребно САД и Немачкој чија ситуација је далеко боља него код других.
„У већини осталих земаља садашња криза може по тежини превазићи Велику депресију у САД из `30-тих година. Тада се свет од кризе опоравио за само 10 година, а сада се ради о 12 година обнове”, изјавила је Рејнхарт у интервјуу The New York Times.
Рогоф и Рејнхарт су утврдили да су САД- за 200 година постојања - имале десет финансијских криза. Такође: да је просечно смањење нивоа БДП по глави станивника током трајања кризе износило 9 одсто. А да је Американцима за опоравак било потребно око седам година. На борбу са незапосленошћу још и виеш - пуних 13 година.
Двојац са Харварда тврди да су САД - у пет од девет случајева - за време опоравка клизиле у поновну рецесију.
Овог пута, закључују економисти, САД ће се много боље снаћи у кризној ситуацији. БДП по глави становника од 2007. године опао је за само 5 одсто. Да би се САД вратиле на докризни период – било им је потребно само шест година, а и овог пута успеле да избегну двоструку рецесију.
Кен Рогоф
То не значи да су све тешкоће изазване кризом прошле. Америчка привреда је изгубила шест година и ни до дан данас се није вратила на пут раста. Показатељи запослености су далеко нижи од показатеља из 2007. године и вероватно ће за враћање на ниво 2007. бити потребно још 13 година.
Поред Северне Америке, у истраживање Рогофа и Рејнхартове ушло је 10 развијених земаља које такође потреса криза. И, испоставило се да је само Немачка успела да за шест година достигне докризни ниво реалног дохотка.
У Француској, Великој Британији, Шпанији и Ирској ниво из 2007. године за сада остаје неостварени сан. У Грчкој, Италији, Холандији, Португалији и Шпанији БДП по глави становника у 2013. години је наставио да пада.
Према мишљењу америчких стручњака, постоји неколико објашњења зашто су САД успешније од осталих у борби са кризом. Захваљујући програму квантитативног попуштања америчке банке су брже од осталих успеле да избегну проблеме са својим активама. У САД је био реализован најефикаснији програм реструктуризације дуговања у сектору становништва.
Због хипотекарне кризе многи Американци су се морали опростити од својих кућа, али су се истовремено растали и са својим дуговањима. У Европи губитак некретнине није у пуној мери значио и потпуну реструктуризацију хипотекарног кредита.
Разлог је и то што се у Америци може веома лако доћи до новца. Америчке банке су наставиле да кредитирају становништво и у најтежим данима кризе, док европске банке и дан данас страхују од повећања кредитног портфолија.
