Американци одбили да Меркеловој дају писане гаранције да је неће шпијунирати

ПРЕГОВОРИ О МЕЂУСОБНОМ НЕШПИЈУНИРАЊУ НА ГРАНИЦИ НЕУСПЕХА

Ангелa Меркел

• САД су такође одбиле захтев немачких власти да им се омогући инспекција станице за прислушкивање NSA која се налази на територији америчке амбасаде у Берлину
• Како је објавио Sueddeutsche Zeitung, Федерална обавештајна служба Немачке (BND), која је била овлашћена да води преговоре са представницима америчких безбедносних структура, дубоко је разочарана ставом САД  
• Доцент факултета за светску политику МГУ Алексеј ПИЉКО: „Чак и ако би се Американци сагласили да потпишу споразум да више неће шпијунирати чланове немачке владе - они би то и даље радили. Никакав Берлин Американцима није битан. Немачка је за САД  млађи партнер“

        ВАШИНГТОН је - како тврди немачка штапа - коначно одбио да Берлину да писане гаранције да у будуће неће шпијунирати чланове владе Ангеле Меркел.

        Ово је посебно разочарало Берлин пошто је Вашингтон првобитно био сам предложио да две земље склопе споразум о томе.

        Према мишљењу стручњака, САД су овим Немцима јасно ставиле до знања да их, у суштини, не сматрају равноправним партнерима.

        „Закључивање билатералног споразума између Немачке и САД, који би предвиђао одустајање од међусобног шпијунирања, налази се на граници неуспеха“, саопштио је Sueddeutsche Zeitung, позивајући се на немачке учеснике преговора.

        Према подацима овог издања, иако дијалог званично још увек траје, влада СРН више не гаји наде да ће до споразума доћи, обзиром да САД одбијају да дају обавезујуће гаранције да у будућности неће више шпијунирати чланове немачког кабинета министара и друге политичаре.  

        Представници америчких специјалних служби немају чак ни намеру да открију откад су прислушкивали мобилни телефон канцелара Ангеле Меркел, нити - да ли су били праћени и да ли се још прате други немачки политичари.

        Крајем октобра прошле године сазнало се да је телефон Меркелове био прислушкиван (и то вероватно од 2002. године). То је био повод да Меркелова од председника САД Барака Хусеина Обаму затражи да хитна објашњења. Након тога Обама је обећао да се Меркелова више неће прислушкивати.

        САД су такође одбиле захтев немачких власти да им се омогући инспекција станице за прислушкивање NSA која се налази на територији америчке амбасаде у Берлину.

        Документ који је био у плану да се потпише добио је назив „Споразум о кооперацији“. У њему су биле означене области у којима су специјалне службе Немачке и САД требало да тесно да сарађују. Радило се и о глобалним темама као што су: заштита од терористичких претњи, нелегална трговина оружјем и људима и сајбер-криминал. Други део документа се тицао непосредно уздржавања од узајамних шијунских активности и био је мање обиман.

        Амерички преговарачи су истицали да би јавно одустајање од шпијунске активности могло да  буде доживљено као званично признање кривице. Осим овога, да би у случају потписивања антишпијунског споразума и друге земље би могле да затраже потписивање нечег сличног.

        Како је објавио Sueddeutsche Zeitung, Федерална обавештајна служба Немачке (BND), која је била овлашћена да води преговоре са представницима америчких безбедносних структура, дубоко је разочарана ставом САД.  

        Шеф BND Герхард Шиндлер поверљиво је изјавио да је у створеној атмосфери боље не потписивани било какав споразум.

        Лист истиче да је након првих позитивних сигнала преко океана Берлин очекивао да ће брзо завршити преговоре.

        „Ништа нећемо постићи“ - признао је Sueddeutsche Zeitung-у  други високи функционер BND.

        Како преноси Frankfurter Allgemeine Zeitung, амерички функционери за сада само уверавају немачку страну да ће и даље водити преговоре.

        „Дијалог о овом питању биће настављен у наредним данима и недељама“ - саопштила је Сјузан Рајс, саветник за националну безбедност председника САД након сусрета са представницима СРН у Белој кући.

        У штампису се, иначе, и пре преговора појављивале прогнозе да они неће успети. Још је средином децембра лист The New York Times - позивајући се на Рајсову - саопштио да су САД одбиле да потписују антишпијунски споразум. Тада је лидер опозиционих социјал-демократа Зигмар Габријел затражио да се са Америком прекину преговори о зони слободне трговине са ЕУ, поготово уколико Вашингтон одбије да потпише антишпијунски споразум. Ипак је, Меркелова недвосмислено ставила до знања да су за њу економски интереси Немачке важнији од скандала везаног за прислушкивање.

        „Онај ко се спрема да однекуд изађе, мора унапред да зна како ће тамо поново ући“ - говорила је Меркел.

        Влада СРН је одустала од оптужби против америчких и британских тајних служби због масовног праћења и прикупљања личних података са немачких телекомуникационих мрежа. Мождс и зато што је BND сарађивала са NSA, иако јој је наводно предавала само оне мрежне информације која су у Немачку долазиле из иностранства.

        Доцент факултета за светску политику МГУ Алексеј Пиљко сматра да пропаст преговора између САД и Немачке представља очигледан пример како „у Вашингтону реално гледају на Берлин“.

        „Сада је потпуно јасно да не стоје тврдње како су САД и Немачка равноправни партнери. Де факто, Немачка је млађи савезник САД. И, наравно, у одређеном смислу земља чији је суверенитет ограничен чињеницом да се на њеној територији налази велика војна групација САД. Американци желе да у свести немачког политичког естаблишмента остане да је Немачка њен млађи савезник“ - рекао је Пиљко за руски лист ВЗГЉАД.

        Пиљко је уверен да и потписивање споразума ништа не би изменило у тој области.

        „Чак и ако би се Американци сагласили да потпишу споразум да више неће шпијунирати чланове немачке владе - они би то и даље радили. Никакав Берлин Американцима није битан“ - уверен је овај политиколог.

        Горан Шимпрага